Pravoslavno krštenje može da izvrši pekar, lekar, apotekar...

Kada se priča o krštenju u pravoslavnoj veri, ljudi uglavnom misle da taj obred može da vrši isključivo svešteno lice, međutim, postoje izuzeci.

Pravoslavno krštenje može da izvrši lekar, vodeničar, auto-mehaničar, pekar, kuvar, policajac. Zapravo, svako ko je kršten po pravoslavnom obredu!

Krštenje je zapravo obred kojim čovek postaje član Crkve i samo kad izvrši ovu "svetu tajnu" ima pravo i na ostale kao što su: brak, pričešće, miropomozanje, sveštenstvo...

Za sam čin krštenja u redovnim uslovima potrebno su izvod iz matične knjige rođenih, belo platno, sveća, kum i osnovno poznavanje hrišćanske vere. Obred vrši sveštenik ili episkop u crkvi ili na nekom drugom mestu, potapanjem u vodu onoga koji želi da se krsti ili kropljenjem vodicom.

Međutim, postoje specifične situacije u kojima se odstupa od ovih pravila. Tada na scenu stupa tzv. krštenje u nuždi.

U slučaju rata, često se dešavalo da ratnik umire i ima želju da se krsti, a sveštenika nema u blizini. Tada bilo ko od vojnika može na samrti da krsti vojnika uz sledeću formulaciju:

"Krštava se sluga Božiji (ime) u ime Oca Amin, i Sina Amin i Svetoga Duha Amin, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin!"

Takođe, postoje tragične situacije u kojima dete umire neposredno posle rođenja, a roditelji imaju želju da dete bude kršteno i sahranjeno po pravoslavnim običajima. U takvim situacijama presudni su sekundi i sveštenik ne može stići da izvrši krštenje.

Na scenu tada stupa lekar ili bilo ko od prisutnih ko je kršten i izgovara pomenutu formulaciju. Međutim, šta ako dete, pak, ostane živo?

Onda sveštenik vrši obred krštenja i govori sve ostale molitve i vrši oblivanje vodom, ali izostavlja formulaciju koju je lekar ili neko drugi već izgovorio nad detetom.

Takođe, u vremenu kada nisu postojali automobili, sveštenicima je bilo daleko da stižu do zabačenih krajeva i sela dok je neko na samrti, pa su obred krštenja vršili prisutni u tom trenutku. Oni bi svešteniku garantovali da su pravilno izgovorili formulaciju krštenja i posle toga može da se izvrši redovan obred sahrane.

Pravilo krštenja u nuždi regulisano je Crkvenim pravom i na snazi se nalazi i danas.

(M. Babić)