PRVA OTMENA GRAĐANSKA KUĆA U SRBIJI: Ovde su sedeli srpski knezovi i engleski lordovi (FOTO)

Vrata Doma Jevrema Grujića, prvog privatnog muzeja i zdanja koje je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda proglasio spomenikom od izuzetne vrednosti, u Svetogorskoj 17 otvara nam prevodilac Lazar Šećerović, potomak  srpskog ministra, diplomate i osnivača Liberalne stranke Jevrema Grujića.

Preporučujemo

U velikom salonu sve podseća na generacije koje su ovde živele i iznedrile najznačajnija imena ovdašnje političke, diplomatske, kulturne i mondenske scene.

Baš među zidovima kojima smo omeđeni nastala je Liberalna stranka Srbije, a u garnituri “Direktuar” do nas (iz druge polovine 18 veka) sedeli su kralj Milan Obrenović i kraljica Natalija.

Iz servisa koji nam je nadohvat ruke kafu je pila kraljica Marija Karađorđević, a u nesvakidašnjem enterijeru Doma Jevrema Grujića za 118 godina postojanja, o poslu i aktuelnostima svako u svoje vreme, pričali su princ Đorđe Karađorđević, knez Aleksandar Karađorđević, knez Miloš Obrenović, knez Mihailo Obrenović, književnik Jovan Dučić, princ Mihajlo Petrović Njegoš, Ser Ralf Spenser Pedžet (komesar britanskih misija u Srbiji početkom 20. veka), Ser Džon Beri, grof i grofica De Dampjer, lord Snoudon (zet kraljice Elizabete Druge).

Ovo su samo neka od imena koja su prodefilovala ovom kućom, u čijem suterenu su priređivani nadaleko čuveni balovi. Iznajmljeni orkestri svirali bi kadrile i valcere, a kako su se vremenom menjali stilovi i lambetvok i čarlston.

Godinu 1967. baš na tom mestu obeležilo je otvaranje prve diskoteke na potezu od Trsta do Vladivostoka jednostavno nazvane “Kod Laze Šećera”, da bi svega nekoliko godina kasnije Vrhovni savet odbrane doneo jednoglasnu odluku da “diskoteka kvari omladinu, i da mora da se zatvori”.

Kao zaključak na ovo žustro nostalgično podsećanje nameće se pomisao: “Krug se zatvara”.

A, kako i ne bi kada će 13. februara (uoči Dana državnosti) baš u velikoj galeriji Doma vojske Srbije, biti priređena impozantna izložba pod nazivom “Skriveno blago Doma Jevrema Grujića”.

Od Lazara Šećerovića saznajemo da će biti izloženo oko 125 predmeta od kojih većina nikada nije izlagana, a među kojima ima i predmeta iz privatnog vlasništva porodice pozajmljivanih ranijih godina institucijama poput Narodnog muzeja, Muzeja primenjene umetnosti, Galerije SANU, Istorijskog muzejaSrbije.

- Javnosti će biti prikazane slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Stevana Todorovića, Đorđa Krstića, Zore Petrović, Ivana Tabakovića, stilski nameštaj iz Beča, Pariza, Holandije, Italije i Velike Britanije - počinje priču za Telegraf potomak Jevrema Grujića, Lazar Šećerović i dodaje - Biće izloženi predmeti primenjene umetnosti od stakla, porcelana, fajansa, keramike, srebra (lični predmeti Herbeza i Grujića), zatim retka zbirka oružja iz I i II srpskog ustanka (između ostalog kubure i džeferdar Tanaska Rajića iz 1807.), srpska i inostrana odlikovanja, među kojima su i ordeni Legije časti, kojima je odlikovano čak osam članova porodice.

Svakako će biti interesantno videti i najstariju venčanicu u Srbiji, iz 1856. godine, koja je pripadala Jeleni supruzi Jevrema Grujića, zatim Jevremov diplomatski mundir iz 1886. godine (kada je imenovan za ambasadora), kao i nekoliko odevnih predmeta dinastije Obrenović (jelek, zubun i anterija kneza Mihaila) i dve diplomatske uniforme iz 20. veka (koje su pripadale Milivoju Naumoviću i Vukašinu Šećeroviću).

Na izložbi će biti rekonstruisan i čuveni istorijski razgovor između Jevrema Grujića, u ono vreme generalnog sekretara Svetoandrejske skupštine i kneza Miloša Obrenovića, ali i ambijent otmene viđene građanske kuće onog vremena podeljen u nekoliko celina.

- Moći će da se vidi kako se živelo u otmenoj Srbiji u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Da je Srbija u stopu pratila tradiciju i kulturu zapada. Da se malo posle pojave telefona u Americi i kod nas telefoniralo, da su dame nosile haljine poput Bečlijki i Parižanki - objašnjava začetnik prestoničkog mondenskog života i dodaje da će posetioci moći da vide kako se u otmenim kućama služio čaj, servirala kafa, kako su se pisala pisma, ali i kako je izgledala uobičajena partija bridža (sve sa srebrnim notesom za upisivanje rezultata, srebrnom kutijom za cigare i obaveznim konjakom), i jedan tipični damski budoar (sa srebrnom kutijom za nakit, ogledalom, srebrnom četkom i pudrijerom).

Na izlasku iz velelepnog zdanja pažnju nam privlači jedna fotografija u kutku sobe. I ona će, saznajemo biti izložena.

- Reč je o Milici Ćurčić, udatoj Protić u toaleti u kojoj je 1907. godine bila predstavljena u Bakingemskoj palati Britanskoj kraljici Aleksandri i kralju Edvardu VII (sinu kraljice Viktorije) - objašnjava nam Šećerović dodajući uz setan osmeh kako je Milica bila debitantkinja u toaleti od čipke i svile sa šlepom od pet metara, dijamantskom dijademom u kosi i rukavicama od jelenske kože.

Napuštamo Svetogorsku, čini se, tek tada svesni šta nas sve čeka u Domu vojske Srbije 13. februara, na izložbi čiji je idejni tvorac reditelj Aleksandar Conić, koji će zajedno sa Lazarom Šećerovićem kao potomak Jevrema Grujića ponosno predstaviti prvi srpski privatni muzej.

Izložbu organizuje Medija centar Odbrana, sa partnerima - Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Centralnim Institutom za konzervaciju na čelu sa dr Milom Popović Živančević i timom sjajnih restauratora.

(Katarina Vuković)