ISPOVEST IZ PAKLA DROGE: Izgubio sam ženu, tri deteta i 20.000 evra zbog heroina!

Jedini centar u glavnom gradu Srbije, koji zavisnicima od droge omogućava da se edukuju i zaštite od bolesti poput HIV-a ili hepatitisa, je drop-in centar "Veza", koji deli sterilisane špriceve, igle i pribor koji je korisnicima potreban kako bi se sprečilo širenje ovih zlokobnih oboljenja.

Preporučujemo

U poseti ovom centru, upoznala sam čoveka koji je poljuljao i promenio moje dotadašnje mišljenje o narkomanima. Uvek sam verovala, ni sama ne znam zbog čega, da su zavisnici od droge loši ljudi.

Prezrivo sam posmatrala bilo koga ko bi mi pričao o problemima koje proživljavaju narkomani, pogotovo oni koji su heroinski zavisnici.

Nikada ranije nisam čak ni upoznala osobu koja koristi heroin, a već unapred sam imala formirano mišljenje, kao i većina ljudi na našim prostorima...ili većina uopšte.

Sedela sam u "Vezi", i nakon razgovora sa direktorom, koji mi je objasnio celu situaciju o ljudima koji dolaze, na vrata je ušao taj čovek.

Žutih beonjača, crne puti i prodornog pogleda, hrapavim glasom je izgovorio:

- Čuo sam da su stigli novinari. Ja želim da pričam.

Na prvi pogled, nije izgledao ništa drugačije od ljudi koje svakodnevno srećem na ulici. Bio je srednje visine, čvrste građe, lepo obučen. Jedino što ga je odavalo, bio je pogled i žutilo beonjača.

Nisam stigla ni da postavim prvo pitanje, a on je već otpočeo svoju priču, kao da ima želju da ga bilo ko čuje i da sa sebe skine teret koji nosi godinama.

- Ja uzimam drogu od 1996.godine. Od tada sam aktivni korisnik heroina - rekao je, gledajući me direktno u oči.

U trenutku je nastala neprijatna tiina. Zbunila sam se i nisam znala šta smem da ga pitam i kako će reagovati. Iskreno, uplašila sam se. Izgleda da je i on to primetio, pa je sam nastavio:

- U ovom centru dobijam čist pribor i sredstva, kako se ne bismo zarazili. Pronašao sam utehu i razumevanje i od strane drugih ljudi, koji nisu zavisnici, a razumeju moju bolest.

Zastao je, a ja sam pitala:

- Ti si svestan da je to bolest?

- Da. Ja ne mogu da prekinem sa tim i zato sam bolestan. Par puta sam uspeo da apstiniram, tokom vremena provedenog u zatvoru. Pre mesec dana sam pušten na slobodu i vratio sam se staroj navici.

U njegovom glasu se osećala odlučnost i začudilo me je kako može da priča o svemu na tako miran način. A još nisam čula ni pola onoga što me je čekalo.

- Kada nekoliko puta uzmeš heroin, nema ti spasa. Kriza kada ga ne uzmete je takva da trpite strašne bolove. Povraćanje, kašalj, bolovi koji su bukvalno neopisivi i dovode do gubitka svesti. Kada ponovo u organizam uneseš dozu, vratiš se na "sedmo nebo"- mirno je izlagao.

Ućutao je. Nisam mu postavljala pitanja. I ja sam ćutala u šoku, čekajući da nastavi.

A onda je rekao...

- Heroin mi je upropastio život. Izgubio sam porodicu. Moje tri devojčice...moja tri anđela i ženu. Ostavili su me zato što niko od nije hteo da živi u ovom paklu koji sam svima priredio. I iznova mu se vraćao.

Glas mu je podrhtavao.

- Zašto niste prestali? I zašto ste uopšte počeli da uzimate heroin? - oprezno sam upitala.

- Neki ljudi počinju zbog nemaštine i bežanja od stvarnosti, a ja sam počeo zbog previše novca. Radio sam, dok sam bio mlađi i u jednom trenutku sam kod sebe imao oko 20. 000 evra. Sve sam dao na drogu, a samo hiljadu sam uložio u porodični dom.

Ovaj čovek, koji je iz bezbednosnih razloga želeo da ostane anoniman, za sve gubitke u životu krivi drogu, ali i sebe. Tvrdi da ne može da prestane, jer je jače od njega.

Svakog dana se budi sa istim bolom u duši, zbog svega što je uradio, ali ujedno ne prestaje da se drogira.

Njegov plan je, kako kaže, da nekada prekine i nada se da za to neće biti prekasno.

(D. Čavić)