17 godina od napada terorista, albanski postaje zvanični jezik: Koliko su od tada Albanci dobili prava i kako funkcioniše zajednički život (VIDEO)

Fotografija je često jača i od same reči. Pre 18 godina se u jednom skopskom listu pojavila slika lica dva izmučena starca. Jednog sa kačketom, drugog sa kečetom na glavi. Starci su sedeli jedan pored drugog, a iznad njih je "lebdelo" pitanje: da li ćemo naučiti da živimo zajedno?

Pitanje je i danas aktuelno, a odgovori prilično komplikovani jer surova realnost kazuje da se život između Makedonaca i Albanaca u većini mešanih etničkih sredina odvija - paralelno. I ne samo to. Jedni, Makedonci, sve češće prodaju svoja imanja, kuće i stanove, a drugi, Albanci, se pitaju zašto. Sigurno ne zato što nam je dobro, odgovaraju prvi.

Preporučujemo

>>>Albanski je od danas zvanični jezik u Makedoniji: Sukob Džaferija i Gruevskog sprečilo obezbeđenje, na ulicama protesti (VIDEO)

Foto: Tanjug/AP

Komšija različitih nacionalnosti gotovo i da nema. Žive u odvojenim naseljima, pohađaju odvojene škole, svako ide kod "svog" frizera, lekara, zubara... Mladi se uglavnom zabavljaju u odvojenim kafićima i disko klubovima, stariji takođe. Podela počinje od ranog detinjstva, još od predškolskih ustanova.

Albanci imaju svoje vrtiće, škole, a Makedonci svoje. Mešanja tu nema. Tako rastu generacije koje o ljudima druge nacionalnosti ne znaju gotovo ništa ili veoma malo.

Krvava "kosovska drama" samo je dovršila posao koji su mnogo ranije započele nacionalne političke partije. Tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, Albanci su stali na stranu Oslobodilačke vojske Kosova, a Makedonci su "branili" Srbe. U redovima OVK se borilo preko hiljadu mladih Albanaca iz Makedonije, a tokom rata na Kosovu, na radio i TV stanicama koje su emitovale program na albanskom, mogle su se čuti melodije koje su veličale OVK, njene heroje i podvige.

Makedonce je to iritiralo jer su strahovali da će Albanci jednoga dana i u Makedoniji zatražiti "nezavisnu republiku". Tako je iz dana u dan animozitet jednih prema drugima dobijao u intenzitetu, a to je vodilo samo ka jednome - ratu. Do oružanog sukoba je i došlo. Rat je počeo u januaru 2001. godine kada su pripadnici albanske paravojne Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) u pograničnom selu Tanuševci napali snage bezbednosti Republike Makedonije.

Nakon dvonedeljnih borbi albanski gerilci su se spustili prema Tetovu, a krajem marta makedonske snage su pokrenule široku akciju protiv pripadnika paravojne Oslobodilačke nacionalne armije na području Tetova, nanoseći im težak poraz.

Početkom maja, između tri i četiri hiljade albanskih gerilaca upada sa Kosova i Metohije na makedonsku teritoriju i u prvom naletu osvajaju sedam makedonskih i srpskih sela u okolini Kumanova. Armija republike Makedonije započinje ofanzivu u Kumanovskom kraju. Vode se teške borbe oko sela Slupčane, Vaksince, Lipkovo, Orizare, Otlja. Albanski teroristi pomeraju težište sukoba južnije.

Makedonske bezbednosne snage 9. juna počinju novu ofanzivu protiv paravojne ONA u selima Matejče i Slupčane, a 22. juna počinje žestoka ofanziva na skopsko selo Aračinovo. Posle tri dana borbi, selo pada u ruke makedonskih bezbednosnih snaga.

Foto: Tanjug/AP

Sporadične borbe sa albanskom paravojnom ONA trajale su sve do potpisivanja Ohridskog mirovnog sporazuma, nakon čega se ONA transformisala u političku partiju DUI, a Albanci dobili veća prava u Makedoniji. Izmenama zakona proisteklih iz Ohridskog mirovnog dogovora, sredinom 2002. godine u Makedoniji je uvedena dvojezičnost. Prema slovu tada izmenjenog Ustava, pored makedonskog, drugi službeni jezik u Makedoniji je postao albanski u opštinama sa najmanje 20 odsto albanskog življa.

Uz velike tenzije, taj zakon je u sredu "osvežen". Donet je novi Zakon o upotrebi jezika, a to znači da je na celoj teritoriji Makedonije i u međunarodnim odnosima službeni jezik makedonski i njegovo ćirilićno pismo, dok je i drugi jezik koji govori najmanje 20 procenata građana takođe službeni jezik i njegovo pismo (albanski).

Od donošenja Ohridskog mirovnog dogovora pre 17 godina do danas, u Makedoniji su praktično postojala dva službena jezika, ali to nikome nije smetalo. Ljudi su živeli i međusobno komunicirali kao ranije. Većina Makedonaca smatra da nijedan jezik ne može da bude ugrožen od drugoga, a Makedonija ništa ne gube time što su data veća prava Albancima oko upotrebe njihovog jezika.

Foto: Wikipedia/Павлица

To su koliko do juče smatrali i iz do skoro vladajuće, a danas opozicione patije VMRO-DPMNE, s kojom je u koalciji bila najveća albanska partija Demokratska unija za integraciju (DUI) Ali Ahmetija. Da bi se VMRO-DPMNE održala na vlasti i ostala u koaliciji sa DUI, nekadašnji lider partije i bivši premijer Nikola Gruevski je sa Ahmetijem pripremio tekst Zakona o upotrebi jezika da bi nakon izbora mogao da formira vladu. Radi se bukvalno o identičnom tekstu Zakona koji je u sredu usvojen u makedonskom Parlamentu, a skopski nedeljnik i portal Fokus je objavio i faksimil tog zakona.

Ipak, do dogovora nije došlo zato što je lider DUI insistirao da se formira Specijalno javno tužilaštvo, protiv koga je bio Gruevski.

Od kako je, nakon poslednjeg donošenja Zakona o jezicima i normativno, u potpunosti sproveden Ohridski mirovoni dogovor, Ahmeti je najavio novu stranicu u političkom delovanju njegove partije DUI. Za petak, 16. mart, najavio je sednicu najvišeg partijskog organa – Centralnog predsedništva, na kome DUI treba da se opedeli kako će dalje ideološki, strateški i programski delovati. Najavljuju se i promene u partijskom vrhu, ali i ministara i funkcionera DUI uoči prolećne rekonstrukcije vlade premijera Zorana Zaeva.

Foto: Guliver/Milos Bicanski/Getty Images

DUI će raskrstiti i sa delom svojih kadrova, bivšim komadantima koji su se 2001. godine borili protiv makedonskih bezbednosnih snaga, a njihova mesta će zauzeti sveži kadrovi.

Makedonci su sa Albancima i do sada, zajedno, ili jedni pored drugih živeli sa sličnim Zakonom o jezicima. Ništa nije bilo promenjeno, niti će se menjati, niti će od toga, kako ocenjuje poznati analitičar Sašo Ordanovski, biti ugrožena Makedonija. Pitanje je, kaže, duboko političko - kakvu Makedoniju želimo, građansku ili etničku?

Sličnog mišljenja je i njegov kolega, Branko Gerovski. On je optimista u proceni da Zakon o upotrebi jezika neće ugroziti makedonski jezik, niti "albanizovati" Makedoniju, neće blokirati institucije i nikome neće zagorčati život.

- Taj Zakon ima simbolični značaj za Albance, ali i za nas Makedonce, jer smo mi ti koji omogućavamo produbljivanje multikulturalizma u našem društvu. To za Makedoniju nije hendkiep, već prednost. To je vrednost koju će i Evropa prepoznati - zaključuje Gerovski.

Pogledajte video:

VIDEO: MAKEDONIJA NA NOGAMA - 250 hiljada građana protestuje

(D.J.)