Miloš (38) je pobegao iz Beograda i na selu obnovio pradedinu kuću od blata: Nema interneta ni televizije, kupa se u Moravi i obožava svoj život (FOTO)
Reč je o Milošu Vukčeviću iz Beograda, ekonomisti za marketing, koji se posle života i rada u Srbiji i na Malti okrenuo selu i proizvodnji voća i rakije
Pod je zemljani i prekriven je ponjavama od konoplje, zidovi su od blata i pleve, a izvor vode je u dvorištu. Nameštaj je minimalistički: "dušeci", odnosno slamarice na krevetima punjeni su listovima kukuruza, u sobi su i jedna peć i jedan drveni sto. Izolacija je odlična: leti je prijatno, a zimi se prostor lako zagreje, navodi pricesadusom.com.
Preporučujemo
Mitska bića od kojih strahuju Srbi: Šumadince opsedaju ponoćne zveri, jagnjad koja govore i kuka (FOTO)
Ako se nađete sami, bez pomoći na putu usred ledenog talasa, ovih 20 stvari mogu da vam spasu život
Interneta nema, kao ni televizije, a najveći potrošač struje je sijalica. Hrana se sprema na šporetu na drva. U pripremi je parno kupatilo, odnosno starinski spa: tuš za koji se voda greje na drva. Do tada, vlasnik kuće i njegovi gosti kupaju se u Zapadnoj Moravi.
Reč je o Milošu Vukčeviću (38) iz Beograda, ekonomisti za marketing, koji se posle života i rada u Srbiji i na Malti okrenuo selu i proizvodnji voća i rakije. Priča da je odluka da vrati život na porodično imanje došla spontano i u pravom trenutku.
U selu koje se nalazi na 230 km od Beograda boravi od aprila do prvih zimskih dana. Stara kuća u srpskom stilu, čakmara sa vinskim podrumom, koja je tema ove Priče sa dušom, napravljena je pre oko 120 godina u Počekovini, kraj Trstenika, jednom od najstarijih sela u Rasinskom okrugu. Poslednji stanovnik u njoj je živeo do 1984. godine, a onda je, nakon 30 godina jedan naslednik rešio da je obnovi.
- Pradeda je ovde poslednji stanovao, jer se deda odavno preselio u Beograd. Tamo sam išao sa porodicom vikendima kao dečak, ali nismo dugo ostajali. Ni sam ne znam zbog čega sam ovde poželeo da dođem te 2013. godine. I srce i glava su mi govorili da tako treba da uradim.
Možda je to jednim delom i zbog stresa, ne znam… Imanje je bilo zapušteno, krov je bio urušen, zidovi takođe oštećeni, ali sa očuvanim kosturom kuće - seća se Miloš, koji je u to vreme radio u porodičnoj firmi i bavio se građevinskom stolarijom.
Prvo je pokosio ogromnu travu da bi prišao kući. Želeo je da vrati zidove u prvobitno stanje i da podigne novi krov. Prioritet mu je bio da se kuća potpuno obnovi od prirodnih materijala od kojih je i sagrađena.
Tih dana spavao je sa pogledom na nebo i zvezde, a njegovi gosti često kampuju u dvorištu.
- Niko mi nije pomogao. Znao sam da čovek kad se suoči sa nekim problemom u životu, mora da krene od početka. Bukvalno sam uzeo kosu i počeo da kosim, raskrčio sam put do ulaza u kuću i krenulo je. Radio sam, radio, radio, a najveće zadovoljstvo bilo je na na kraju dana, kada bih ugledao napredak i rezultat.
- Jedna devojka iz Moskve mi je jednom rekla da posle 10 godina rada u kancelariji nije imala priliku da vidi rezultat svog rada, a ovde je, nakon što je okopala baštu, to odmah saznala - priča Miloš.
Kako su radovi tekli, tako je Miloš o tome objavljivao informacije i fotografije na društvenim mrežama. Saznao je za sajt Work away (link je na kraju teksta), na kojem oko 35.000 domaćina iz 170 zemalja nudi posao, odnosno volontiranje za smeštaj i kulturološku razmenu. Napisao je da pravi kuću i da mu je potrebna pomoć, a stranci su počeli da se javljaju i da dolaze u Počekovinu.
- Dopali su im se moj način života i rada, odnosno nova dimenzija života, da iz jednog uređenog sistema odete u drugi, u kojem nemate ni internet ni uslove za život. Ne mogu da vam opišem iskustvo kupanja na reci, jer kad posle napornog dana uskočite u Moravu, iz nje izađete potpuno regenerisani. Ne postoji spa centar koji može da vas povrati kao reka, kao priroda, kao taj život tamo. Počeo sam da se osećam srećno i ispunjeno u svemu tome, a zatim su volonteri upoznavali taj život i davali svoje preporuke - kaže Miloš.
Prvi gost bio je Mustafa iz Istanbula, bankar koji je radio u jednoj od najvećih turskih banaka, napustio posao i počeo da putuje po svetu. Nakon njega stigli su Nemci, Brazilci, Francuzi, Rusi… Do sada ih je bilo dvadesetak, a Miloš otkriva da sada pravi strožu selekciju.
- Moje glavno pravilo je da pravila nema. Gosti imaju potpunu slobodu i to im bude čudno u početku jer su na drugim mestima navikli na red i plan. Kod mene se dogovor za dan pred nama pravi uz doručak,radi se onoliko koliko neko želi da radi i šta želi da radi. Na kraju uvek sve ispadne odlično.
Miloš je želeo da ima zdravu kuću koja diše. Dok se obnavljala, gosti iz inostranstva su je zidali i krečili, a naučili su i da prave malter od blata.
Posla na selu uvek ima, pogotovo otkad je moj sagovornik posadio voćnjak sa oko 300 sadnica šljive i dunje. Stranci, između ostalog, mogu da donose pesak sa reke, ili da rade mnoge druge zadatke na selu. U pripremi je i organska bašta kako bi se domaćinstvo direktno sa zemlje snadbevalo hranom.
- Taj psihički mir i balans do kojeg sam ovde došao i koji ne može da se kupi novcem, osetili su i moji gosti. To je takav način života da ne osećate brige, da ne razmišljate o tome šta će sutra biti, da radite fizičke poslove koji vas izmore, da se družite sa ljudima, da ne pričate o politici i o teškim temama, već o zdravim temama, da se šetate, da radite na zemlji i da se na kraju dana osećate fenomenalno.
Na kraju razgovora rekao mi je da su u početku svi mislili da je lud jer sve ovo radi, pogotovo komšije iz sela. Oni jednostavno nisu mogli da shvate da neko može da pređe iz Beograda, iz komfora, u nešto što se teško može tako nazvati.
Ipak, sagovornik Priča sa dušom smatra da se na selu dobija nešto mnogo lepše i ističe da je pitanje izbora: da li želite da provedete dan u stanu, pored klima uređaja, sedeći za računarom na internetu, ili da radite u prirodi, da se kupate na reci, da spremate hranu na otvorenom, šetate se i upoznajete se sa novim ljudima? Izbor je na nama samima.
(Telegraf.rs / Izvor: pricesadusom.com)
Povezane vesti
Grmljavinska oluja besni nad Sremom: Otkrivamo gde se do kraja dana očekuju gromovi i pljuskovi
Neverovatno! Goran kupio 16 krava i napravio veselje za 300 ljudi, pop došao i osveštao mu dupke punu štalu
Ko od majke rođen fotografisao Beograđane, pa "uhvatili" i njega: Slika kruži društvenim mrežma
Temperatura, malaksalost, curenje iz nosa: Od početka godine 82 slučaja morbila, ovo je hitan APEL LEKARA
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ALMA NIJE SKOČILA SA DECOM SA MOSTA Veliki obrt u istrazi tragedije: "Valentina je ključna osoba za rešenje misterije"
VOZILO S PETORO MLADIH SLETELO U KANAL Teška nesreća kod Kuzmina: Automobil prevrnut, ima povređenih
"TUKLI SU JE, ŠUTIRALI, STAVLJALI RUKU NA USTA" Petaci zlostavljali devojčicu (11) u školi, oglasio se očajni otac: Ima 28 POVREDA!
DARKO 100%
U kakvom globalnom svetu zivimo,kakvi su ljudi postali,svet robotike,svi ce mo jednog dana postati TARZANI , i bezati na selo ......mater ko nas je i doveo u grad ,kao osinjak bzzzzzzzz😯
Podelite komentar
V
Super. Svi bi trebali nesto slicno da uradimo, svet bi bio bolje mesto za zivot.
Podelite komentar
ne razumem
Sta ce mu sijalica? Nek koristi svecu. Ja kontam otici na selo i preci na poljoprivredu ali sta ljudima predstavljaju ova glupiranja u smislu sad kao nekog bojkotovanja sve tehnike i slicnog...cemu to? Cemu lozenje u sred leta na smederevcu da bi moglo da se kuva kad postoji sporet koji moze da se ukljuci namenski? Cemu rucno pranje (sto ima itekako posledica,moja mama je 20 godina prala na ruke i znam o cemu pricam),kad postoji ves masina koja sve to odradi? Ne smatram losim zivot na selu ali mi je tesko glupiranje da ljudi koji su odrasli uz olaksice tehnike je se odreknu.
Podelite komentar