Hilda se dobrovoljno prijavila da ode u logor "Sajmište", da bi negovala obolele: Pisma iz logora i strip otkrivaju neverovatnu hrabrost (FOTO)

- Sutra ujutru polazim u logor. Mene niko neće naterati, ja ne čekam na poziv. Javljam se dobrovoljno - napisala je Hilda Dajč (19) decembra 1941. drugarici Nadi odlazeći u logor "Sajmište". Htela je da pomaže kao medicinska sestra "uverena da će sve ispasti dobro", kako je pisala.

Sećam se krika dece koju su živu bacali u peć, jeli smo pomije, pili mokraću: Priča Nevenke koja je preživela pakao Jasenovca (FOTO)

Preporučujemo

Više od sedam decenija kasnije, na osnovu prošvercovanih Hildinih pisama iz logora, nastala je neobična izložba, priča u stripu, autora Aleksandra Zografa. On poručuje da je neophodno ispričati mlađim generacijama priču o nestanku sugrađana jevrejske nacionalnosti i da veruje da je strip odgovarajući medij. Izložba "Pisma Hilde Dajč" otvorena je u kragujevačkom Muzeju "21. oktobar".

Ja ne čekam na poziv, pisala je Hilda Dajč drugarici Foto: Telegraf

Izložba je otvorena u kragujevačkom muzeju "21. oktobar" Foto: Telegraf

KO JE HILDA?

Hilda Dajč, poreklom Jevrejka, rođena je 1922. godine u Beču. Sa roditeljima se preselila u Beograd, gde je završila treću godinu ženske gimnazije 1940. godine i upisala Arhitektonski fakultet. Volela je književnost i pisala. Volontirala je u Jevrejskoj bolnici u Beogradu. Pre okupacije, prema svedočenju njenih prijatelja, Hilda se deklarisala kao Jugoslovenka.

Pre rata, Hilda se deklarisala kao Jugoslovenka Foto: Telegraf

S obzirom da je njen otac bio funkcioner Predstavničkog tela Jevrejske zajednice u Beogradu, Hilda je imala mogućnost da izbegne odlazak u logor. Međutim, donela je odluku da ode i stavi se na raspolaganje kao medicinska sestra, sa željom da pomogne bolesnima i nemoćnima u logoru "Sajmište". Hilda je pisma iz logora slala drugaricama Mirjani Petrović i Nadi Novak.

Ne zna se kako je Hilda preminula. Pretpostavka je da je život okončala u gasnom kamionu poznatom pod imenom "dušegupka", koji je za potrebe ubijanja Jevreja dopremljen iz Berlina početkom 1942. godine. Za nekoliko meseci u njemu je smrt našlo više hiljada jevrejske dece, žena i staraca.

SEĆANJE NA SVE STRADALE

Na otvaranju izložbe u Kragujevcu, Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela, objasnila je da to što je izložba otvorena baš u ovom gradu i u ovom muzeju daje joj poseban značaj.

Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela Foto: Telegraf

- Važno je da se taj deo istorije približi mladim generacijama i pokaže zbog čega su takve stvari nedopustive. Sećanjem na holokaust mladima usađujemo ideju borbe protiv fašizma i učimo ih da nijedna žrtva ne sme biti zaboravljena - rekla je ambasadorka Fišer Kam.

Ona je objasnila da su danas sačuvana samo četiri pisma Hilde Dajč, "veoma jaka" i da nam ona omogućavaju da sagledamo njeno razmišljanje.

Hilda je imala 19 godina kada je nastradala Foto: Telegraf

- Koje je bilo detinjasto i naivno, puno optimizma na početku kada je bila zatvorena na "Starom sajmištu". Postepeno je postajala svesna kuda sve to vodi. Nestala je zajedno sa celom svojom porodicom - objasnila je ambasadorka Izraela.

KAPIJE MILOSTI

- Sutra ujutru polazim u logor. Mene niko neće naterati, ja ne čekam na poziv. Javljam se dobrovoljno (…). Moji se protive mojoj odluci, ali ja mislim da ćeš me barem ti razumeti: ima toliko ljudi kojima je potrebna pomoć, da ja moram po nalogu svoje savesti da pređem preko sentimentalnih razloga u vezi sa porodicom i kućom i da se potpuno stavim u službu drugih. (…) Potpuno sam mirna i staložena i uverena da će sve ispasti dobro, čak iznad mojih optimističkih pretpostavki - piše Hilda drugarici Nadi,7. decembra 1941. godine.

Hilda Dajč: Uverena sam da će sve ispasti dobro Foto: Telegraf

Dva dana kasnije Hilda piše Mirjani i svedoči o hladnoći, da za 100 beba nema mleka, ali je optimizam ne napušta. U trećem pismu upućenom Nadi, pisanom sredinom decembra, Hilda kaže "Ovde je tako - ne znam kako da ga okarakterišem, jednom reči velika štala za 5.000 i više ljudi".

Pismo od 7. februara 1942. godine pokazuje Hildin očaj.

"Moji su protivni mojoj odluci", pisala je drugarici Foto: Telegraf

Hilda postupala po nalogu svoje savesti Foto: Telegraf

- Meni ništa više nije odvratno, ni moj prljavi posao. Sve bi se moglo samo kad bi se znalo ono što se ne može saznati - kada će se otvoriti kapije milosti. Kakve li namere imaju sa nama? U stalnoj smo napetosti: hoće li nas streljati, dići u vazduh, transportovati u Poljsku? To je sve sporedno! Sadašnjost samo treba preskočiti, nije nimalo prijatno, nimalo - piše Hilda.

Hilda: Meni ništa nije odvratno Foto: Telegraf

Autor izložbe je Aleksandar Zograf Foto: Telegraf

Holokaust je tema o kojoj je lakše govoriti sa stanovišta nauke, ali ova izložba pokazuje da je strip primer da se i na taj način može promišljati o holokaustu.

Hilda je volela književnost Foto: Telegraf

"Žene se drže junački, suze su retke", pisala je Hilda Foto: Telegraf

(Marija Raca)