OVO JE NAJVEĆI HEROJ OBRENOVCA: Kako sam evakuisao više od 700 ljudi! (FOTO) (VIDEO)

Lice Miroslava Mlinara upamtiće mnogi Obrenovčani koji su nakon poplava bili evakuisani u Osnovnoj školi "Jefimija". Pokušavali su da ga nađu kako bi mu se zahvalili što je ostao uz njih tokom evakuacija i što ih nije napustio. Mlinar, inače dobrovoljac, u Obrenovcu je proveo više od 50 sati i dao sve od sebe da na suvo dovede one koje je mogao. A to su svi.

Preporučujemo

Mlinar, rodom iz Dalmacije, iz Benkovca, kaže da je u Obrenovac pošao dobrovoljno, gledajući kako njegove komšije, pripadnici Policijske brigade, ne staju. Ponudio im je svoju pomoć, a oni su je, znajući da je sposoban, prihvatili.

- Otišao sam odmah u brigadu, javio sam se komandantu i rekao sam da stojim na raspolaganju ako im je potrebna bilo kakva pomoć. Pošto oni znaju da sam neko ko se dugi niz godina bavi ronjenjem, padobranstvom, paraglajdingom, pitali su da li imam ronilačku opremu. Rekao sam da imam, vratio sam se za deset minuta, spakovao sam sve to i poneo sam dva ronilačka odela. Tako smo krenuli - počinje priču Mlinar.

U Obrenovac su stigli 16. maja u popodnevnim časovima. Sastali su se s ribarima iz Surduka, koji su takođe dobrovoljno krenuli da pomognu. Među njima su bili: Milan Paravinja, Jovan Marković, Stevo Zagorac i Goran Jeremić. Nakon što su se podelili, otisnuli su se čamcima kroz poplavljene ulice. Čamci u kojima su bili jedni su od prvih koji su krenuli da evakuišu ljude koje je zarobila voda.

- Bilo je veoma teško orijentisati se. Ceo grad je bio pod vodom. Nekoliko godina pre toga prolazio sam kroz grad, ali jednostavno, memorija koja je ostala nije bila ni približno adekvatna, da bih se u tom trenutku snalazio na iole dobar način. Ljudi su dozivali sa svih strana, bilo je jezivo slušati njihovo zapomaganje i dozivanje kad ste svesni da u tom trenutku ne možete da pomognete apsolutno svima - objašnjava Mlinar.

Negde oko 3 sata ujutru, dobili su informaciju da se u Osnovnoj školi "Jefimija", koja je bila na sasvim drugom kraju grada, porađa jedna žena i da hitno treba da se prevezu do škole babica, doktor i medicinsko osoblje. Zamenik komandira drugog bataljona policijske brigade, Radoslav Repac, koji je organizovao prihvat evakuisanih, zamolio ga je da ih odvede do tamo.

Kada su došli, škola je bila potopljena. Unutra je vladala panika i haos, a ljudi su bili prestravljeni. Iako je u početku bilo teško, nakon nekog vremena uspeo je da pridobije njihovo poverenje, a evakuisani su shvatili da je jedini način da se bezbedno spasu bio da ga slušaju. Oni koji su se našli u toj školi pričaju kako je stalno vikao u radio-uređaj: "Repac, javi se hitno". Čuli su i da ga dozivaju Mlinar, ali su bili ubeđeni da su u pitanju neke šifre.

Iz škole "Jefimija" najpre su evakuisani najugroženiji: deca, trudnice i žene, kao i stari i bolesni. Uspeo je da im organizuje i dostavu hrane i vode, a uskoro je do škole došla i prva amfibija. Kako kaže, najteže je bilo odrediti prioritet, odnosno ko su tih 70 sledećih koji će se ukrcati u ovo vozilo. Do prepodnevnih sati evakuisano je oko 490 ljudi.

U jednom trenutku dobio je informaciju da se u neposrednoj blizini prevrnuo jedan čamac s ruskim spasiocima. Tada se obratio svim prisutnima i rekao da mora da ode da pomogne "braći Rusima".

- Najteže mi je bilo da ih ostavim, ali smo završili evakuaciju najkritičnijih i to mi je dalo snagu i želju da nastavim dalje, iako sam i sam bio već poprilično umoran. Pozdravio sam se s prisutnima koji su tu bili. To je bilo veoma dirljivo, svi smo se zagrili kao jedna velika familija i ja sam im rekao da ću da dam sve od sebe, bez obzira što nisam tu, da i ostatak ljudi bude evakuisan. Konstantno sam, tokom celog dana sam pratio ostatak evakuacije do poslednjeg čoveka iz škole "Jefimija" - dodaje Mlinar.

Na početku celokupne akcije, u svoj blokčić je zapisivao imena svih ljudi koje je evakuisao, ali je bez njega ostao kada se u jednom trenutku prevrnuo čamac u kome se nalazio. Onda je došao na drugu ideju. Fotografisao je koga je stigao i slao MMS poruke svojoj ćerki Anastasiji, koja ih je kačila na Fejsbuk. Uz njih je stajalo obaveštenje da, ukoliko neko prepozna nekog, zna da je siguran i evakuisan.

Spasavao je i kućne ljubimace. Kako priča, kada bi naišao na nekog psa, izvukao bi ga iz vode i držao u naručju ukoliko je čamac pun, kako ne bi zauzimao mnogo mesta. Kasnije mu se javilo mnogo ljudi koji su na fotografijama prepoznali svoje bližnje, a ispostavilo se i da je jedan od spasenih ljubimaca pronašao svog vlasnika.

- Neizmerno sam zahvalan svima onima koji su bili u školi "Jefimija" i koji su pronašli način da mi se zahvale, požele da me vide i provere da li sam živ. Vrata moje kuće će za njih biti uvek otvorena i bio bih srećan da se svi zajedno ponovo vidimo u njihovom gradu, u školi "Jefimija". Voleo bih da tada ne prepoznam taj Obrenovac, jer ovaj koji mi je ostao u sećanju i koji sam upoznao na ovaj način, voleo bih da se više nikada i nigde ne dogodi - kaže Miroslav Mlinar i dodaje da je tu i za one koji su u prihvatilištima.

Dvojica pripadnika Policijske brigade, koje do te večeri nije poznavao, komandir drugog bataljona Miloš Simović i njegov zamenik, Radoslav Repac, povređeni su te noći i završili su u Uregntnom centru. Nakon svega što su preživeli postali su dobri prijatelji. Posetio ih je, a oni su se šalili da ih je izmalerisao jer su dva ronilačka odela koje je poneo obukli oni.

Miroslav Mlinar završio je Vojnu gimnaziju, a u Beograd je došao 1989. Upisao je filmsku akademiju u klasi pokojnog porfesora Vlade Jeftovića. Kolege su mu bili Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac i Vojin Ćetković. Ipak, napustio je studije posle prve godine i otišao u rat.

Kako kaže, u ratu je proveo nekoliko godina, ali o tome ne želi mnogo da priča. Nakon toga, otišao je u Australiju, gde je proveo skoro 11 godina. Igrao je rukomet i nastupao je za reprezentaciju Australije. Oprostio se na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.

Mlinar je učestvovao i u spasavanju radnika koji su povređeni prilikom bombardovanja zgrade RTS-a. Međutim, zbog povrede koju je tada zadobio podvrgnut je operaciji, zbog čega je bio primoran da se oprosti od bavljenjem sportom. Veliki je navijač Crvene zvezde i redovno prati sve njihove mečeve. Trenutno je u Upravnom odboru ženskog fudbalskog kluba.

- Pratim sve sportove u kojima se takmiči Crvena zvezda, a na mečeve idemo porodično. Kad je moja ćerka imala samo 24 dana, vodio sam je na prvu utakmicu. Bila je upakovana kao mala kiflica i nijednom nije zaplakala. Zvezda je tada igrala košarku sa Zadrom, a posle toga, ona je bila redovni gost na svim Zvezdnim utakmicama - kaže Mlinar.

Kako zaključuje, u jednom trenutku je poželeo da beba koja se rodila te noći, bude prevashodno živa i zdrava, ali i da Zvezda u njenu čast osvoji šampionsku titulu. Takođe, potajno je poželeo i da mališan postane navijač crveno-belog kluba.

(M. Stojanović)