Šta li bi Tito rekao da vidi u šta su pretvorili njegov nuklearni bunker?! (FOTO)

Ne dešava se svaki dan da posetite umetničku galeriju, a nijedan znak vas ne upućuje do nje, ali ne dešava se svaki dan ni da boravite u izložbenom prostoru koji je nekada bio nuklearni bunker. Ime galerije ARK zvuči trendi i moderno, ali u stvari je skraćenica i znači Atomska Ratna Komanda, tajna vojna lokacija sagrađena za bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Preporučujemo

Nije čudo što Tita vole i danas: U njegovo vreme radnik je bio zakon, evo na šta je sve imao pravo

Danas, zahvaljujući upornosti dvoje umetnika, Eda i Sandre Hozić, ARK - u blizini Konjica u BiH, oko sat vremena vožnje jugo-zapadno od Sarajeva - je transformisan u jedinstven umetnički prostor. Baš danas tu počinje Bijenale savremene umetnosti.

Sreli smo se sa vodičem, Mirnesom Bajićem, ispred dve neopisive, bele zgrade koje su se ugnezdile u podnožju Zlatara, pored nestvarno zelene vode Neretve.

Lobanja i ukrštene kosti na crvenoj pozadini upozorava na mine - jedno od stalnih podsetnika rata koji je opustošio region ranih devedesetih.

Tito je za neke bio diktator, za druge socijalistički oslobodilac.

Foto: Profimedia/ Abaca

Ulazimo kroz recepciju, opremljenu malim krevetom i kroz kratki tunel. Vazduh je gust i zagušljiv. Osvetljenje kao u kazinu počinje da utiče na osećaj za vreme. Novi dodaci - dva ogromna ogledala smeštena jedno prekoputa drugog, koje je postavio albanski umetnik Helidon Đerđi i raspukla podna ogledala Italijana Alfreda Pirija - nadalje odmažu osećaju za prostor.

Završen 1979. godine, posle nekih 26 godina, ARK ima 6.500 kvadrata, a koštao je astronomskih 4,6 milijardi dolara, što bi danas bilo više od 10 milijardi dolara. Cenu je ismejao srpski umetnik Dragoljub Raša Todosijević. koji je postavio iznošenu garderobu koji se besciljno rotira ispred spavaće sobe namenjene Titu.

Bunker je bio spreman da "ugosti" oko 350 jugoslovenskih pripadnika vojne i političke elite, na period od 6 meseci i mogao je (može) da izdrži eksploziju 25 kilotona TNT-a, što je veća snaga od one koju je imala atomska bomba bačena na Nagasaki. Instalacija Ane Džokić i Marka Nilena, postavljena u jedan od kupatila bunkera, razmatra perspektivu da ovakvi sistemi za održavanje života budu dostupni svima.

Foto: Profimedia/ Abaca

S tajnim imenom Istanbul, ovo mesto je bila najbolje čuvana vojna tajna u Jugoslaviji, meštani nisu znali da bunker postoji sve do 2003. godine. Trenutno, kolekciju - koju je bivši direktor galerije Tejt, Kris Derkon opisao kao jednu od najvrednijih jugoistočne Evrope  - čini 125 dela umetnika iz 102 zemlje, a 75 njih je učestvovalo na Bijenalu u Veneciji.

Ovogodišnje Bijenale u Titovom bunkeru ugostiće umetnike iz Nemačke, Italije, Španije i Rumunije. Iako se zemlje učesnice menjaju, tema ostaje ista - "beskrajna priča o Hladnom ratu".

- Šetnja kroz bunker je kao da uđete u vremensku mašinu - priča Edo Hozić. - Sve su to relikti prošlosti, crveni telefoni, pisaće mašine, radio aparati, mape i sveske.

Foto: jajce-online.com / Arhiva

U nužnicima je i dalje toalet papir iz tog doba. Ispod bunkera je ogroman rezervoar za vodu, dva velika tankera za dezel i kilometri cevi.

Peto i poslednje Bijenale održaće se 2019. godine, a ugostiće umetnike iz Rusije i SAD, simboličan kraj ove faze postojanja bunkera. Navodno širom Evrope ima 28 atomskih skloništa, ali nijedno nije postalo umetničko sklonište. Ipak, budućnost bunkera je neizvesna.

Poseta bunkeru-galeriji košta 10,50 evra po osobi.

(Telegraf.rs / Izvor: independent.co.uk)