Nećete verovati zašto ovaj čovek 15 godina nije oprao farmerke (FOTO) (VIDEO)

Ljudi današnjice ima najneobičnije hobije i opsesije, zbog čega savremeni svet neki mrze i preziru a drugi ga veličaju kao najbolje doba do sada. Sve zavisi od perspektive, naravno, a nije na nama da zauzimamo stranu.

Preporučujemo

Međutim, ima današnjih opsesija koje nisu ništa novo. Ljudi su od vajkada zaluđeni tkaninama koje nose na sebi (sećate se Puta svile sa časova istorije?), tako da se opsesija teksasom (odnosno denimom, kako bi trebalo pravilno da se kaže, jer ovaj materijal nije iz Teksasa već iz francuskog grada Nima, zbog čega "de Nimes") kakvu ćemo opisati danas ne može smatrati nekom novotarijom.

Kako bismo što pre prešli na stvar ali ujedno vam i preneli osnovnu informaciju bez koje je nemoguće nastaviti priču, bićemo što je moguće kraći. Postoje, u suštini, dve različite vrste denima. Prva je ona koju gotovo sigurno imate u svojoj kolekciji, ona koja je oprana nakon bojenja. Druga, takozvana sirova, "raw" na engleskom, vam dolazi bez ikakvih intervencija nakon farbanja. Razlika je drastična. Za prvu se zna da se neće mnogo skupljati nakon pranja, biće mekša, i sa nje će spasti višak boje. Druga će biti kruća i tamnija.

Pred vama je priča o ovoj drugoj.

SIROVI DENIM

Kod običnog teksasa, boja spada uniformno jer je džins opran pre nošenja; kod sirovog denima, boja spada onako kako ste ga nosili, a što ga duže nosite vaš lični pečat postaje sve izraženiji i izraženiji. Zbog toga je prvo pranje sirovog denima, poznatog i kao suvi, izuzetno važno. Kada ga potopite u vodu, dobićete nešto jedinstveno, nešto što je samo vaše. Senke, preklopi, izlizanost... sve to daje estetsku vrednost koju je nemoguće kopirati u običnom denimu. Koliko god se proizvođači trudili da učine da komad opranog džinsa izgleda iznošeno, on nikada neće imati prirodno taj izgled kao sirovi.

"Tako, kada dođe vreme da se farmerke operu, vodi se računa o tome da izlizanost koja se bude pojavila služi kao zavet izazovima, trijumfima i posvećenosti tokom prethodnih meseci. Najžešćem entuzijasti za sirovim denimom srodno je postavljanje svetilišta denimu, i žrtvovanje meseci pasivne posvećenosti kako bi se svaki par farmerki rodio kao nov. To je kao kada gusenica, sa svojim vanzemaljskim telom i nogama, postane leptir sa potpuno jedinstvenim i neponovljivim šarama. Ukratko, sirovi denim je stvoren kao prazan list papira za svakog kupca koji potom treba sebe da izrezbari u njega", piše u "Početničkom vodiču za sirovi denim" sajta Highsnobiety.

Zato je jedno od najbitnijih pitanja svakog entuzijaste sledeće: kada da operem džins? Posebno se strahuje od gubitka bledila, jer ako se operu prebrzu senke se mogu izgubiti, ali ako se čeka previše prljavština može razgraditi tkaninu. Naslovni heroj naše priče svoj par farmerki nije oprao neverovatnih 15 godina, ali se obično čeka oko šest meseci. Ipak, treba napomenuti i da je na jednom paru džinsa koji je nošen 15 meseci izvršeno bakteriološko ispitivanje koje je pronašlo normalan nivo bakterija. Dakle, nećete postati zarazni ako ih ne budete prali neko vreme, bitno je samo da menjate gaće. No, to ne znači da vaše pantalone neće pomalo smrduckati.

ISTORIJA

Sirovost je jedna stvar, ali ako kvalitet denima nije na nivou, onda je cela priča šuplja. Ako želite da znate zbog čega se reč porub (na engleskom: "selvage") sa strahopoštovanjem izgovara na internet forumima posvećenim muškoj modi, morate da se upoznate sa istorijom denima.

Kada je denim od jedne zanimljive tkanine postao mejnstrim u Americi krajem 19. veka, uglavnom je bio sirov i proizvođen na sporim razbojima sa čunkom, i sa porubljenim ivicama. Kada je Džejms Din snimio "Buntovnika bez razloga" 1955. godine, denim je već postao simbol američke posleratne kulture. Zapravo, postao je toliko popularan da su velike američke fabrike odbacile spore razboje zbog novih i bržih.

Međutim, stari razboji nisu izgubljeni. Većina je poklonjena Japanu kao deo američkih napora da se podigne na noge ekonomija zemlje izlazećeg sunca. Razboji su pali u ruke malih porodičnih tekstilnih kompanija, koje su ih proteklih šezdesetak godina čuvali, voleli, mazili i pazili, i sve do danas nastavili da proizvode visokokvalitetni denim. Japanski denim, najbolji na svetu.

Ova mešavina starinske mašinerije i japanske kulture koja na svoj vabi-sabi način stremi savršenstu pronašla je u današnjoj omladini, koja voli i amerikanu i sve japansko, populaciju koja zna da ceni šta valja.

PORUB

Porubljeni krajevi koje proizvode ovi stari razboji su jednostavno samosvršene ivice na dnu tkanine koja ih sprečava da se rasparaju. Stvara se provlačenjem jednog komada prediva horizontalno između fiksiranih vertikalnih delova. Vertikalni komadi prediva na oba kraja su tradicionalno različitih boja, zbog čega denimski entuzijasti vole da zavrću nogavice kako bi porub bio vidljiv.

Premda su porubi upravo samo porubi i ništa više, za ljubitelje denimu oni su sve i svja. Ne samo što su u pitanju strukturalne komponente džinsa, već je i sama tkanina drugačija od one koja se proizvodi na modernim mašinama. Zbog toga što razboji sa čunkom tkaju mnogo užu rolnu tkanine, u stanju su da naprave zategnutiji i gušći materijal. Teksture koje su ovi stari razboji u stanju da proizvedu mogu biti pravo otrovenje onima koji su navikli na svilenkasti mekani novi džins.

Različite japanske fabrike za preradu pamuka poznate su po različitim teksturama, i dok su neke grublje, neke mekše, neke su "slubby", odnosno imaju meku gustu srž u predivu koja je ili nesavršenost ili namerno postavljena zbog željenog efekta koja čini da tekstura bude nejednaka i dlakava. Moderna tehnologija tkanja je ovo poslednje uklonila iz tekstila, ali za mnoge obožavace je ekstremno poželjna.

Još jedna bitna stvar je i težina tkanine, koja je izražena u uncama (28 grama) na jard (jard je otprilike 91 santimetar). Teža tkanina navodno dovodi do izraženijih i oštrijih senki na džinsu. Većina teži između 12 i 16 unci, ali ima i težih. Neke idu i do 22 unce.

IZBLEDELOST

Premda se onome ko nije navučen na sirovi denim sve ovo može učiniti kao glupost i ludilo, romantičarski ideal džinsa koji je u punoj meri individualan ipak opstaje. Ovaj dolepriloženi video japanskog reditelja Takajukija Akačija savršeno ilustruje san o sirovom teksasu.

Za neizvežbano oko, bleđenje džinsa tokom vrema može da izgleda kao prilično običan proces, ali različiti paterni koji se pojavljuju na odgovarajućim delovima ovog komada garderobe su posebno cenjeni u ovoj zajednici. "Saće" iza kolena je univerzalno popularno. "Brkovi" su pruge koje se formiraju oko prepona i u predelu džepova. "Naslage" nastaju krivljenjem noge tokom dužeg perioda. "Džepni printovi" su izbledelosti koje nastaju tokom dužeg nošenja telefona ili novčanika u istom džepu.

Kao što vidite, sirovi denim na neki način dokumentuje vaše ponašanje dok ga nosite, a najveći zaluđenici spremni su da fotografišu i postuju na Instagram i druge mreže svaki etapu njegovog života: od novog, preko nošenja i prvog pranja, pa sve do raspadanja.

Međutim, pre nego što se odlučite da kupite jedan primerak, morate da vodite računa o činjenici da, pošto nije opran, njegovo skupljanje nije predvidivo. Može da se skupi i za deset odsto. Na ovom linku možete da pogledate informacije vezane za skupljanje proizvoda pojedinih brendova koje će vam pomoći pri izboru.

Takođe, pre nego što poletite (ako poletite), imajte na umu da je džins od sirovog denima značajno skuplji od običnog, iz prostog ekonomskog razloga. S obzirom da se pravi na starim mašinama, kojima barata obično jedna osoba, proces je značajno sporiji i samim tim i skuplji jer postoji neprestani deficit ovog materijala; da ne pričamo da su japanske plate visoke.

Iako sirovi denim ne mora da bude japanski, on to obično jeste jer je najkvalitetniji (pisac ovih redova je kupio jedan par farmerki od nekvalitetnog sirovog denima, koje su se brzo raspale; treba naglasiti i da kada ih je kupio nije bio svestan da je u pitanju sirovi denim - to mu je postalo jasno tek nedavno - zbog čega ih je oprao prevremeno). Zato cene idu i do astronomskih $2.000, iako je $300 dolara neki razumni odnos cene i kvaliteta. Naravno, može da se nađe i za $150.

Da se vratimo na sam početak, na čoveka iz naslovnog bloka koji 15 godina nije oprao svoje farmerke. Ne znamo odakle je, ne znamo kako se zove, ne znamo koliko je taj džins smrdeo, niti znamo da li je ovo zaista tačno. Ako je slagao nas, slagao je celokupnu internet zajednicu. Ono što jeste tačno, međutim, je da postoje ljudi koji mesecima i godinama ne peru svoje farmerke da bi im dali šmek kakav ne može da se dobije pazarenjem uniformno istovetnih komada denima u radnjama kojih je svet krcat.

(V. V.)