Mate je vegetarijanac, i sada je odlučio da otkrije strašne brojke o jedenju mesa - međutim, koliko su one tačne?

Mate Rimac uključio se u akciju borbe za zatvaranje klanica i time se udružio sa mnogim poznatim ličnostima među kojima je i Darko Rundek.

(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) Kada vidite KAKO se žrtvuju životinje da bi ljudi jeli meso, postaćete vegetarijanac!

Preporučujemo

On je istakao da se godišnje za ishranu ubije 150 milijardi životinja, da se u proizvodnji mesa stvara više ugljendioksida i štetnih gasova nego što ga stvara ukupan saobraćaj, da veganima treba 18 puta manje površine zemlje kako bi se prehranili nego ljudima koji jedu meso i da je uzgoj životinja izvor brojnih zaraznih bolesti, kao i da se za jedan burger potroši oko 3.000 litara vode koliko je dovoljno za dva meseca tuširanja.

Foto: Pixabay.com/Za proizvodnju jednog burgera treba na hiljadu litara vode!

- Milsim da je to jedna od najboljih odluka koje sam doneo u životu. Ajnštajn i Tesla su bili vegetarijanci. Ajnštajn je rekao da je najveća promena koju možemo da napravimo za svet je da smanjimo unos količine mesa. Proguglajte malo i donesite odluku sami za sebe, poručio je Rimac.

Njegov video izazvao je pravu buru na internetu i podelio zagovorniek i protivnike, a o njegovim brojkama i informacijama koje je izneo raspravljau mnogi naučnici.

Ukupan broj ubijenih životinja

Na brojnim stranicama za vegane i vegetarijance imate brojke kojima se on koristio. Za početak treba istaknuti da podatak da ljudi godišnje ubijaju oko 150 milijardi životinja može se na prvi pogled učiniti preterano, ali nije kada se u obzir uzmu i morske životinje. 65 milijardi otpada na kopnene životinje, najviše na perad, a zatim svinje, ovce, koze i krave. Najviše mesa po glavi konzumiraju Amerikanci, oko 120 kilograma godišnje dok je svetski prosek oko 42 kilograma.

Količine emisije CO2

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy/ U proizvodnji mesa oslobodi se mnogo više štetnih gasova nego što proizvodi ukupan saobraćaj.

Ukazao je na neekonomičnost mesne prerade, jer ona zahteva više zemljišta i vode te da ona povećava emisiju gasova staklene bašte i zagađenje. On je ukazao na to da sav saobraćaj na svetu proizvede mnogo manje nego mesna industrija. Najopasniji je metan.

Neracionalno korišćenje vode i tla

Za proizvodnju mesa treba mnogo više zemlje i vode nego za uzgoj biljne hrane. Za proizvodnju samo jednog burgera koji sadrži oko 200 grama teletine treba oko 3.000 litara vode, a za kilogram treba 15.000. Potrebno je i oko 18 puta više tla za uzgoj hrane nego što je to neophodno vegetarijancima za njihovu hranu.

Za kilogram junetine prosečno treba 16.700 litara vode, dok je procena da za istu količinu krompira treba 290 litara, a za žitarice od 500 do 4.000 litara. On zanemaruje činjenicu da za svinjetinu treba 5.500 litara, a za perad 3.800 litara.

Meso i zarazne bolesti

Foto: Pixabay.com/ Meso je često izvor zaraze zbog neadekvatne obrade.

Prerađeno meso povećava rizik od raznih zaraznih bolesti, ali i kardiovaskularnim oboljenjima. Neke od bolesti mogu da sa životinja pređu na ljude. Istraživanja pokazuju da većina opasnih virusa gripa dolazi od domaće peradi. Rezistenciji bakterija na antibiotike doprinosi i nuiihova upotreba u odgoju životinja.

Rimac je otkrio u videu da se oseća bolje i zdravije od kako je postao vegan. U poređenju ishrane svaštojeda i vegetarijanaca postoji velika razlika u pogledu zdravlja, jer vegetarijanci imaju niži rizik od razvoja karcinoma i ukupne smrtnosti, kao i niži indeks telesne mase. Pored ishrane, na zdravlje vegetarijanaca utiče i to što oni manje piju alkohol, manje puše i češće bezbaju.

I vegetarijanci mogu loše da se hrane, jer neki od njih ne znaju dobro koja su pravila i često greše kada je izbor namirnica u pitanju. Namirnice životinjskog porekla su izvor proteina, gvožđa, cinka, kalcijuma, vitamina D i B12, ali i Omega 3 masnih kiselina, koje fale u vegetarijanskoj ishrani. Zbog toga ih je neophodno nadomestiti suplementima.

Foto-ilustracija: Pixabay.com/ Vegetarijanska ishrana nije monotona i može da bude veoma raznovrsna.

Rimac je istakao da mu je, kao i većini ljudi koji su se odlučili da pređu na vegetarijansku ishranu, najviše nedostajao ukus mesa, ali sve više naučnika radi na proizvodnji namirnica koje imitiraju ukus mesa, a u stvari su vegetarijanske.

Veliki broj stručnjaka slaže se da je mesna ishrana veći teret za Zemlju od vegetarijanske. Kako se broj ljudi stalno povećava i kako veći broj regija izlazi iz siromaštva, povećavaće se broj ljudi koji će konzumirati meso.

Ako odlučite da budete vegetarijanci iz moralnih ili religisjkih uverenja, ili zato što vam smeta miris i ukus mesa – samo napred. Potražite savet nutricioniste kako da nadoknadite minerale i vitamine koji vam fale. Ovakav način ishrane neće vas automatski zaštititi od razvoja hroničnih oboljenja. Da bi zaista imala pozitivne učinke na zdravlje, potrebno ju je pravilno isplanirati, a pre svega se posavetujte sa vašim lekarom koji je upoznat sa vašim zdravstvenim stanjem.

(Telegraf.rs/index.hr)