Ko je prvi dodao zvuk žmigavcima i zašto ga automobili i danas koriste?
Svaki vozač zna onaj poznati zvuk koji prati uključivanje žmigavca. Klik, klik, klik čuje se iz komandne table dok svetla trepere, ali malo ko razmišlja o tome zašto automobili uopšte proizvode taj zvuk.
Odgovor vodi gotovo devet decenija unazad. Buick je 1939. godine postao prvi proizvođač koji je u automobile ugradio sistem žmigavaca sa karakterističnim zvukom kliktanja, a ono što je tada nastalo kao posledica rada mehaničkog releja ostalo je do danas.
Preporučujemo
10 polovnjaka do 6.000 evra koji i dalje imaju smisla za kupovinu
Ubedljivo je jedna od najboljih za zdravlje creva: Lekari se kunu u ovu biljku, a sigurno je imate u bašti
Pokazivači pravca pojavili su se na automobilima još 1909. godine, ali u početku nisu proizvodili nikakav zvuk. Tek tokom tridesetih godina prošlog veka pronalazač Džozef Bel patentirao je električni uređaj koji je upravljao strujom prema spoljnim svetlima žmigavaca.
Taj uređaj je pri radu mehanički škljocao. Buick je nekoliko godina kasnije prvi primenio tu tehnologiju u serijskim automobilima.
Kako je nastajao zvuk
U starim sistemima ključnu ulogu imala je bimetalna opruga. Kada vozač uključi žmigavac, električna struja prolazi kroz oprugu i zagreva je.
Pošto se dva metala od kojih je napravljena zagrevaju različitom brzinom, opruga se savija. Tim pokretom zatvara i otvara električni krug, pa žmigavac počinje da treperi.
Upravo taj mehanički pokret proizvodio je prepoznatljivo kliktanje koje je postalo zaštitni znak pokazivača pravca.
Današnji automobili samo reprodukuju stari zvuk
Od početka devedesetih godina automobili su počeli da prelaze na elektronske releje kojima upravljaju mikročipovi i elektromagneti. Mehanički delovi više nisu bili potrebni za rad žmigavaca.
Ipak, proizvođači nisu želeli da uklone poznati zvuk. U mnogim sistemima dodavana je posebna komponenta samo zato da bi vozač i dalje čuo kliktanje.
U najnovijim automobilima čak ni to više ne postoji. Pokazivačima pravca upravlja elektronika, bez pomičnih delova i bez bimetalnih opruga.
Zvuk koji čujete najčešće je veštački generisan preko elektronike ili zvučnika u kabini. Nema nikakvu mehaničku funkciju, već postoji zato što ga vozači očekuju i zato što služi kao potvrda da je žmigavac uključen.
Tako je slučajni zvuk starog električnog releja prerastao u jedan od najprepoznatljivijih zvukova u automobilu, koji je preživeo iako tehnologija koja ga je stvorila odavno više nije neophodna.
(Telegraf.rs)