Ćerka Zorana Radmilovića poslednji intervju dala Telegrafu: Evo šta je rekla o ocu i kome se on divio

U intervjuu koji je dala za Telegraf Ana je s ljubavlju pričala o svom ocu Zoranu Radmiloviću čije slave, kako je istakla, nije bila svesna

Ana Radmilović preminula je u noći između 6. i 7. februara.

Preporučujemo

TUGA: Ćerka Zorana Radmilovića preminula u 43. godini

Ćerka legendarnog para Zorana Radmilovića i Dine Rutić diplomirala je glumu u klasi profesora Radoslava Milenkovića, ali se nije posvetila glumi nego pisanju i novinarstvu.

Poslednji intervju dala je za Telegraf, a povod je bio razgovor o njenom ocu - kakav je bio zaista, kada se ugase svetla pozornice.

Anin intervju prenosimo u celosti.

Da li je postojala neka profesija kojoj se Zoran Radmilović, pored glume, divio?

Iz nekog razloga bio je fasciniran dirigentima, divio se i atletičarima.

Da li je imao neki omiljeni citat ili neki životni moto koji je često ponavljao?

Ne sećam se da je ikoga citirao osim svog oca. U trenucima kada se “kajao” što je glumac, ponavljao je kako mu je otac lepo govorio da bude pravnik i kako je mogao da bude i sjajan hirurg. Da, često je ponavljao, kad god je trebalo negde da se putuje ili da se bilo šta desi, “u ime Boga”, “Bože zdravlja” i tome slično. To se ne bi dalo nazvati citatom, ali eto, to sam zapamtila. Tako je i pisao u svojim dnevnicima.

U Srbiji je izuzetno važno zauzeti stranu, te nas zanima da li je gospodin Radmilović bio Zvezdaš ili Partizanovac?

Pratio je sport, navijao za “Partizan”, gledao Olimpijade, naravno. Svako malo je donosio odluku da će da trenira, rekreativno, fudbal. Nije baš bio dosledan, ali je vrlo revno pratio.

Kakav je bio kad se ugase svetla pozornice?

Bio je uvek ozbiljan, jako duhovit, blag ali ozbiljan. ja ga tako pamtim.

Svojom knjigom “Kad je svet nosio brkove” dočarali ste genij Zorana Radmilovića. Koliko se sve promenilo otkad svet ne nosi brkove?

Pa svet je odavno ćosav, ali se mnogi rado sećaju brkova. Brkovi simbolišu svašta, posebno u našem narodu, nema to veze s nekom mačo kulturom i tome slično. Ja ne pamtim oca iz dana bez brkova, a bio je lep i bez njih, svedoče ljudi i slike.

Kako pamtite taj period?

To je neko sećanje na sigurnost, ali i na svet gde je bilo važno biti pošten, imati čast. On je imao čast, a imao je i brkove. A ja 11 godina kada sam ga izgubila. Otud je ta knjiga takva (“Kad je svet imao brkove”). Pisano je s tog nivoa sećanja. To je lična priča, pisala sam je kad sam se vratila s Kosova – odakle sam izveštavala i posle onog… ajde sad da ne budem neljubazna, ali posle tog sveta imala sam snažnu potrebu da se setim odakle sam ja.

Da li je bio svestan razmera svoje slave?

Nisam ja ni bila svesna, kao dete, njegove slave. Mislila sam da je to uobičajeno, samo – eto, njega malo nervira kad nam stalno prilaze.

Zoran Radmilović rođen je 1933. a preminuo je 1985. godine. Njegova ćerka Ana radila je u Centru za kulturnu dekontaminaciju kao autor na antidiskrimacionim projektima, u SO Zaječar je bila savetnik za kulturu i bila vlasnik preduzeća “Authentique”.

U Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije je bila angažovana kao koordinator za kulturu i sarađivala s nezavisnim produkcijama na Kosovu i Metohiji. Izveštavala je sa Kosova i Metohije u preko dve hiljade tekstova i putopisa, pisala kolumne, radila intervjue i izveštaje za razne dnevne i nedeljne listove.

(Telegraf.rs)