Godišnjica smrti Mire Vasiljević(1): "Đerdanka" k'o Desanka (PLEJLISTA)

Mira je prvo zapevala na radiju, pa tek onda snimila gramofonsku ploču, 1961. godine polaže audiciju kod Vlastimira Pavlovića Carevca i postaje solista Radio Beograda

"Veče je sumorno tužno, oblaci nisko lete, on pijan sedi negde sa dušom punom sete. Nekad je drukčiji bio, nasmejan, vedar i čio, al' posle našeg venčanja, pun je razočaranja. Sini munjo, udri grome, osvetli mu puta, jer nesrećan, jadan, pijan može da zaluta. Sini munjo, udri grome, osvetli mu puta, jer se plašim da mi tako pijan ne zaluta. Sad mu je kuća prazna, drug mu je flaša na šanku, a muzika mu svira neku tugovanku. Bistar mu pogled se muti, pred očima slike razne, i takav mi kreće kroz kišu do svoje kuće prazne." (Mira Vasiljević)

Preporučujemo

- Pesmu sam napisala dok sam prala sudove. Zagrmelo je, počelo da seva, a ja se uplašila za svoga čoveka. Dovršila sam u kuhinji i stihove i melodiju, snimila je u studiju sa ansamblom Žarka Josipovića Škule, ne sluteći kakav će hit postati. Još manje sam slutila vulgarizaciju jedne ovako iskrene i osećajne pesme. Oni koji su se uhvatili samo za naslov pesme, proglasiše je šundom - pričala je Mira za Muzičku apoteku.

I zaista, ponekad naslov vredi i više od pesme, a ponekad zna i da obmane. "Sini munjo, udri grome" - banalan naslov jedne jako ozbiljne pesme. Dežurni kritičari svega što je narodnjačko ocrniše i Miru i "Munju". Naslov pesme je iskorišćen u humorističkim emisijama i reklamama poljoprivrednih preparata. Ustvari, ovo je pesma zabrinute žene za pijanog muža, čista ljubavna tema. A gde je ljubav, tu je i ljubomora.

Miroslava Mira Vasiljević (1934 - 2019) je prvo zapevala na radiju, pa tek onda snimila gramofonsku ploču. 1961. polaže audiciju kod Vlastimira Pavlovića Carevca i postaje solista Radio Beograda.

- Završlila sam muzičku školu, upisala akademiju i počela da radim kao nastavnik muzičkog. Na nagovor i preporuku moga profesora Duška Kostića, odem na audiciju kod čika "Cara". Kolena su mi klecala, glas mi je podrhtavao i od same pomisli gde sam došla i pred kim polažem. Maštala sam još kao dete da se i moj glas čuje u toj magičnoj kutiji. Sećam se, kad smo dobili prvi radio, trčala sam sa dna njive da bih čula Nadu Mamulu. Radio je tada bio svetinja, a radio pevač zvanje najvišeg ranga - sećala se Mira svojih radijskih uspomena.

U diskografiju ulazi 1966. kao otkriće Buce Jovanovića i njegova vodeća pevačica. Bilo je to vreme kada su samo radijski pevači mogli da snime ploču. I pre formiranja "Đerdana", snima nekoliko pesama sa kojima izbija u vrh estrade: "Sini munjo", "Život piše uspomene", "Prazan medaljon", "Danas mi je dragom rođendan", "Devojačka kletva"...

- Imala sam sreću da jedna Desanka Maksimović zavoli moje pesme. Pevala sam eliti naše pisane reči na književnim večerima i zabavama. Desanka je naročito volela "Sini munjo". Pevam je žmureći i, kad završim, vidim da svi stoje. Ponosim se što sam snimila tri Desankine pesme: "Predosećanje", "Sreća" i "Otići ću u pastire" - pričala je Mira u mojim emisijama.

Snimio sam sa Mirom desetak radijskih emisija, a gde je Mira, tu je i njen damski šešir. I danas, kada prijateljima pokažem fotografije sa Mirom, usledi zapažanje: "Oooo, vidi, vidi... Kod tebe gostovala i Desanka Maksimović!".

(Goran Milošević)