81. rođendan Raše Pavlovića: Muzikalnost kao dedovina i Buca kao prvi kompozitor

"Mislila si da je ljubav

dečja igra sa sokaka,

Preporučujemo

a sad vidiš da to beše

samo laž i san i varka.

Sad pati, ako, ako,

prebolet' me nećeš lako,

mislila si da je ljubav žarka

dečja igra sa sokaka.

Mislila si da ćeš uvek

u životu srećma biti,

da se nikad, nikad neće

tvoje srce rastužiti.

Kad se voli nema laži,

srce bolno tad uzdiše,

ljubit' sada želim drugu,

tebe draga neću više."

(B. Jovanović - Ž. Milosavljević)

Svirao je frulu u Obrenovoj putujućoj družini "Raspevana Šumadija", prve pesme snimao sa velikim Bucom Jovanovićem, dogurao do prekaljenog soliste Radio Beograda. I tako, više od pola veka, bez glamura i pompe, traje karijera Raše Pavlovića, bolje rečeno misija nardnog pevača i baštinika.

- Kod Buce sam došao kao iskusan kafanski i školovan radijski pevač. U kafani sam naučio repertoar, a na radiju dikciju i tehniku disanja. Jer, ne možeš da uzimaš vazduh kad ti hoćeš nego kad treba - kaže legendarni Raša.

Radoš Raša Pavlović je dete Šumadije. Rođen je 3. juna 1944. godine u Obrvi kod Kraljeva.

- Zahvalan sam mojim raspevanim precima na tom genu. Muzikalnost je moja dedovina. Moj otac je bio jedan od najboljih pevača u mom rodnom selu a i šire. Moja majka je pevala u ovdašnjim izvornim grupama, dobro su mi pevali i stričevi i ujaci, tako da i ja nisam mogao da omanem.

Raša Pavlović je solista Radio Beograda od 1965. godine, kafanski pevač od 1969, a pevač Buce Jovanića od 1972. Pamti Raša audiciju na Radio Beogradu, kada je ušao u ofabrano društvo "državnih pevača". Audicija kod Buce bila je mnogo spontanija i neprimetnija.

- Bucu sam sreo 1970. godine u Budvi u restoranu "Fontana". Ja sam pevao, a Buca je došao u lov na talente. To veče sam bio baš "pri šutu", sećam se, "odvalio" sam jednu sevdalinku. To je bilo dovoljno da me Buca primi u svoje pevačko jato i da mi ponudi prve pesme.

Diskografska saradnja Raše Pavlovića i Buce Jovanovića trajala je od 1972. do 1982. godine - nekoliko singlica, osamnaest prelepih pesama: "Voleo sam je", "Ljubav je kratka bila", "Sad pati, ako, ako", "Zbog mlade krčmarice", "Ne plači, čemu to", "Kad godine prođu", "Ženi se, ne čekaj", "Da znaš draga", "Zora rudi", "Ptico siva", "Možeš li ti bez mene", "Vrbasu, hladna rijeko", "Ne varaj sebe, ne varaj mene", "Negde daleko misli mi lete", "Ja bolujem zbog ljubavi njene", "Šumadijo, posestrimo moja", "Kad mi bude sedamdeset leta", "Dosta mi je nemirnog života".

- Buca mi je dao dobre pesme, ali u pogrešno vreme - snimao sam uporedo sa Šabanom. Razmišljao sam i da sve te pesme koje mi je dao Buca presnimim, našao bih i orkestar, otpevao bih još bolje nego u originalu. Nedostajala bi jedino Bucina svirka, a to je ono najvažnije.

- Buca mi je dao dušu, naučio me kako se pesma donosi i kako se emocija prenosi. Kad pevaš i gledaš čoveka u zenice, a on se sav pretvori u uvo, to ne može da se plati nikakvim parama. Može da se peva vrhunski a bezdušno, po sistemu da li ja pevah il' mi se samo učini - veli Raša.

(Goran Milošević)