Zorana Mićanović se slomila pred kamerama zbog reči maćehe: "Nisam je rodila, nisam joj majka, ali bih..."

Sa samo 20 godina Zorana Mićanović uspela je da postane jedna od najtraženijih domaćih pevačica, pa se neretko čuje da je često zauzeta i bukirana čak četiri ili pet dana nedeljno.

Preporučujemo

Međutim, da ne misli samo o sebi, nego da i te kako razmišlja i o onima koji su joj bili i ostali najveći vetar u leđa u najtežim trenucima, Zorana je pokazala i nedavno, kada je svojoj maćehi i ocu u rodnom Šapcu otvorila salon lepote.

Oni su svojevremeno na sve svoje privatne poslove morali da stave katanac jer je Zoranin tata imao ozbiljnih zdravstvenih problema. Sada je došlo lepše vreme u kojem ponovo mogu da rade i posvete se privatnom poslu, a naša ekipa prisustvovala je njihovom veliko danu.

• Na početku razgovora, na pitanje kome pre treba da čestitamo, njoj ili tati i mami, jer ona tako zove ženu sa kojom je odrasla, Zorana je istakla:

- Pa možete svima (smeh), mi smo zajedno napravili dogovor da otvorimo salon, ali veći deo njima. Ja sam tu kao podrška, imam svoj posao, oni su dali ideju, imali su želju da se vrate da rade, otvore nešto u Šapcu, a ja sam tu kao najveća podrška.

• Koliko sam razumela, oni su i ranije držali salone, šta se dogodilo pa se to zatvorilo?

- Moj tata se razboleo, imao je dve operacije, imao je infarkt, morao je da zatvori radnju. Moja mama Branka je morala da zatvori radnju zbog njega, da ga pazi i čuva, dok se oporavi. Sada kada se oporavio i u dobrom je stanju, rešili smo da mu pomognemo i vratimo mu osmeh na lice.

• Za to vreme, kada se nisu bavili svojim poslom, bili su tebi velika podrška. Kako si ti pregurala taj period?

- Oni su mi od početka velika podrška. Ja sam sa svojih 6, 7 godina izrazila želju da želim da se bavim pevanjem, od samog početka, i nikada mi nisu rekli "ne, to nije za tebe", nego su bili najveća podrška i sve svoje vreme, zdravlje, novac i sve što ide uz to, oni su dali za mene, ja to ne mogu da zaboravim. Naravno, svaki roditelj je za svoje dete tu, ali negde moja mama, ja je zovem mama, ona mi je maćeha, nije bila dužna da toliko da i da ulaže u mene, ali oni su zajedničkim snagama mene podigli i mene doveli do samog vrha i do svega onoga što sam ja danasz Ja sam im zahvalna na tome i zato sam sada tu da njima pomažem za dalje.

• Videli smo kako izgleda salon i da je mnogo uloženo. Je l' veliki izdatak ili je prihvatljivo, da li si u minusu ili si i dalje u plusu? (smeh)

- Glupo je pričati o novcu, ali svaki dinar koji je uložen ne žalim nijednog trenutka, jer je rađeno sa puno ljubavi, strpljenja i uloženo je u aparate, znanje, da se edukuju ljudi koji će ovde raditi, da se klijentima obezbede najbolji tretmani i sigurnost.

• Pitale su te moje kolege o aktuelnim dešavanjima na estradi u poslednje vreme, a ljudima je bilo čudno što si prokomentarisala MC Stojanovu objavu za venčanje. Zašto je to ljude iznenadilo? Je l' nisu znali da ste ostali u dobrim odnosima ili nisu očekivali da mu čestitaš?

- Mislim da ljudi misle da kada se izađe iz odnosa ostane zla krv i taj loš kraj. Ja sam uvek gledala da iz svega izađem sa osmehom, sa pozitivnom energijom iako je kraj, ne moramo da se svađamo i budemo smrtni neprijatelji zato što smo se rastali. Naši pogledi na život i posao se nisu ostvarili, i naravno da ja njega volim kao osobu, prijatelja i kolegu i želim mu svu sreću i drago mi je da se oženio i nadam se da će doći neka beba uskoro.

• Mnogi ne veruju da se to desilo, nego da je fejk priča.

- Pa, ljudi su mislili da je između njega i mene fejk, sada misle da je fejk ovo... Stojke je poznat po tome da voli da radi skandale, voli da radi te smicalice i podvale, ali pričali smo i privatno, pokazao nam je tu devojku i sto posto je tačna informacija da se on oženio. (smeh)

• Komentarišu se sad sva muzička takmičenja koja postoje kod nas Zvezde Granda, Pinkove zvezde, takođe IDJ šou... Da li sebe možda vidiš u nekom žiriju, kroz recimo deset godina?

- Zašto da ne, ja bih to vrlo rado prihvatila! Meni je to jako dobra ponuda i nešto jako lepo i korisno. S jedne strane, mnogo pomažeš tim mladim ljudima koji tek ulaze u svet muzike i puno je tu neiskustva, kao što sam ja na početku, iako sam prošla mnogo, koliko god to nekome zvučalo smešno, ali dosta godina sam već u ovom poslu, jer sam počela da radim sa 12 godina i nekako, naravno čovek se uči dok je živ, uvek treba neki savet od starijih kolega koji su prošli mnogo toga, tako da zašto da ne. Ja bih sutra to što sam naučila i prošla podelila sa mlađim ljudima, jer fali talenata, pevača, kvalitetnih...

• Od koga si ti učila i ko je tebi bio na početku i ko ti je sada podrška? Videli smo da si dobra sa Janom privatno, ko je tu još od kolega?

- Tu je Jana. Mogu da izdvojim par kolega, Adil, Nadica Ademov... Da se ne naljuti neko ako sam ga zaboravila. Ali, nekako, sve kolege, kada se sretnemo na nekom veselju, događaju, priđu mi, upoznamo se i daju mi neki savet i zahvalna sam na tome. Svaku kritiku i pohvalu prihvatiću rado, jer ako je neko na estradi 20, 30 ili 40 godina i te kako zna šta radi i kroz šta je sve prošao. Opet kažem, prihvatam sve što mi kažu i hvala svakome ko želi da mi da neki dobronamerni savet.

• Bila je "frka" kada si ti otpevala "Večeru", pa se spekulisalo jel je Viki ljuta ili ne, ti si tu pesmu potpuno vratila i proslavila. Sada je ponovo frka zbog kavera, između Emira Brunčevića i Šaka Polumente. Zašto misliš da se to dešava? Zašto starije kolege prave problem kada neko mađi otpeva njihovu pesmu?

- Mene lično nije briga, nek neko presnimi moju pesmu, nisam sujetna, meni bi čak bilo drago da neko uzme svaku moju pesmu i presnimi ali vidim da to drugim kolegama jako teško pada zato što kompozitori uzimaju pare za to presnimavanje a ništa se ne pitaju ti pevači. Mislim da je tu najveći problem između kompozitora i pevača, a ne između tih koji presnimavaju.

• Došla nam je i Branka. Branka, čestitamo na otvaranju salona! Kako se osećate?

Branka: Malo uzbuđeno ali drago mi je, uspeli smo ono što smo želeli, sad idemo da radimo. Do sada smo sređivali, sada idemo da radimo. Radićemo deset dana gratis za ceo grad.

• Do sad je vaš fokus bio na Zorani i njenoj karijeri, sad kad imate ovaj posao, da li će to da se podeli?

Branka: Pa dobro, neće... Zorana je uvek na prvom mestu, mi smo uvek tu za nju, to ona zna, a sve je sporedno i može da sačeka, ali za Zoranu smo tu.

• Vi se prvi put eksponirate javno. Dugo godina živite zajedno i Zorana uvek ističe kolika ste joj podrška. Kakva je Zorana privatno?

Branka: Zorana je dobro dete sa kojim sam ja od njene 4 i po godine. Ja sam počela da živim sa mojim mužem, ona je bila kod svoje majke. Došlo je do nekih promena i mene je suprug pitao: "Šta misliš?". Za šta da mislim? Kad imamo za dve večere, imamo i tri, dovedi svoje dete. Od tog momenta je ona kod nas. Znači, školica, predškolsko... Zorana je kao dete bila nemirna, vrcava, volela je da peva. Suprug je mene pitao šta mislim, ja sam rekla da je podržimo. Možda smo bili smešni ljudima, Zorana je bila dete koje je išlo kroz grad i pevalo narodnu muziku, muž me je pitao, ja sam rekla: "Mi guramo, ako uspemo, ajde da probamo!". Dete to želi i ja sam to maksimalno podržala, podržala sam njih, oni su stalno negde išli...

• Zorana nam se rasplakala...

Branka: Oni su odlazili, ja sam bila ta koja ih sačeka sa večerom, podržala sam je... Došao je, nažalost, momenat kada se moj suprug razboleo, operacija kičme, jedna, druga... Između toga dešavanja sa srcem... Onda je Zorana došla i rekla šta da radimo, njegov lokal smo već zatvorili, ona je došla kod mene i pitala: "Ko će sa tatom? Hoćeš ti da zatvoriš lokal da budeš sa tatom, a ja da guram karijeru?". Ja kažem: "Može.". Smatram da svet ostaje na mlađima i, eto, isplatilo se. Zorana je jedno dobro dete. Ja je nisam rodila, ali mogu da kažem da je dobro dete i da bih ovakvo dete poželela svakom. Ja joj nisam majka, ali mogu sve najlepše da kažem o njoj.

• Plašim se da će, ako sada pitam bilo šta, ona nastaviti da plače.

Branka: Zorana je neko ko svrati u grad da pojede nešto, pa zove mene i tatu da pita hoćete li vi nešto da vam donesem. Ako nam treba, onda nam donese. Je l' vam trebaju cigare, hrana... Nikad nije došla sa puta, a da nam nije donela čokoladice, da nas ne pozove na video poziv, je l' vam treba ovo... Ja joj stvarno nisam majka da bih je sad hvalila, neko sam ko 15 godina živi sa njom, ali mogu da kažem da je Zorana jedno dobro dete.

• Ona Vas zove "mama".

Branka: Pa da, ona sa mnom podeli i tajne, više sa mnom nego sa tatom, dobije savete od mene, nekad se ne slaže sa mojim savetima pa posle vidi da to nije dobro, pa onda kaže bilo je tako. Nekad i ja promašim, pa kaže "vidiš, promašila si", ali funkcionišemo, bitno je da se držimo kao porodica i da smo tu jedno za drugo i znam da sutra da je neko od nas troje u nevolji, svako bi skočio i dao ruku, mi za nju i ona za nas.

• I kad vidite sad gde je sa 20 godina i dokle je stigla, kako reagujete?

Branka: Ja sam u nju uvek verovala. Suprug je hteo da otvori salon, ona je rekla "Ja neću, hoću da pevam", suprug je odvede da malo uči zanat kod njega, ona kaže: "Neću, hoću da pevam", onda dođe kod mene, imala sam dve radnje, kažem: "Hoćeš da ti otvori tata salon, šta bi želela?", ona kaže: "Hoću da pevam!". Ja mu kažem - pusti je.

• Pa to joj najbolje ide.

Branka: I malopre kad ste je pitali ko je zaslužan... njen talenat je urođen ali veliku zaslugu za ovo što je postigla ima Vladica Stojković Srbijanac, ona je kod njega od 11. godine, suprug je vodio na časove, dva, tri puta sedmično, ja sam ih čekala kući sa večerom. On ima veliku zaslugu i ovim putem ga pozdravljam, on je mnogo učinio za Zoranu.

Zorana: Sedam, osam godina on je već naš kućni prijatelj i moj profesor i neko ko me je dosta toga naučio...

Branka: Uvek je bio tu za nas...u 11, 12 sati, ako nešto nije jasno on će uvek uraditi, pozvati... Ja ga ovom prilikom puno pozdravljam, on je veliki čovek.

• Tvoj prvi album, kada bi trebalo da izađe? Početkom godine?

Zorana: Ja se nadam da će sve biti završeno do februara. Konačno mi je prvi album!

• Da li ste, Branka, čuli nešto od pesama?

Branka: Čula sam i ne znam šta bih prosto izdvojila! Da li mi je bolja balada, brza, rumba... Čekamo još dens.

Zorana: Deki (Dejan Kostić, kompozitor, prim. aut.), molim te ubrzaj se i uradi taj dens, ja se nadam da nas nećeš izneveriti. (smeh)

Branka: Neće, ja verujem u Dekija.

Zorana: Pozdrav za velikog čoveka Dejana Kostića.

• Čuli smo da imaš jedan ritual, kada uđeš u studio, a to je da ne možeš da pevaš u ravnoj obući već da nosiš štikle.

Zorana: To je nešto što je čudno i svima smešno ali ja mnogo veću energiju i sigurnost u sebe i u glas imam kada sam na štiklama. Nekako, ta snaga i volumen izlaze dosta jače kada sam u štiklama nego kada sam na ravnom.

• Za Novu godinu pevaš na dva mesta. Ostalo je tako ili se dodalo i treće?

Zorana: Ostala su dva, dnevna i večernja žurka. (smeh) Dnevna je u Novom Sadu, sa Teom Tairović, u Spensu, a večernja je u Jezeru, Ada Ciganlija.

• Kakvo je interesovanje, pretpostavljam da imaš informacije?

Zorana: Mislim da će da gori! Dođite da se provedemo, napravimo najbolju žurku i da uživate.

• I svaki put te pitaju moje kolege za koncert, a ti još ni prvi album nisi izdala. Kada čuješ to "solistički koncert", šta ti je u glavi? Koliko ti to deluje daleko?

Zorana: Izgubim se... Imam želju da jednog dana imam svoj solistički koncert, da stanem pred 10, 15, 20 hiljada ljudi, to je nešto veliko za svakog pevača, Volela bih da se desi što pre... Sa druge strane bih volela da imam dobro "oružje" u rukama i da te pesme predstavim publici, kada se već sve to dešava. Ja verujem u svoj tim i verujem da imam dobre ljude oko sebe i da će to biti kako treba. Treba vremena, treba godine da prođu, ja sam još mlada, ne žurim nigde, ali vredno radim i verujem u sve ovo što mi se dešava.

(Telegraf.rs)