"Našoj ćerki pripada deo imovine!" Ljiljana Jevremović otkrila detalje suđenja sa Kebom: "Sud je doneo odluku"

Tekstopisac Ljiljana Jevremović trenutno je muzičku karijeru stavila po strani i posvetila se trgovini, ali priznaje da i dalje lepo živi od hitova koje je napisala.

U iskrenom razgovoru govorila je o karijeri, kolegama, ćerki Ini, ali i odnosu sa Draganom Kojićem Kebom, kojeg je žestoko kritikovala.

Preporučujemo

Ljiljana kaže da trenutno ne radi tekstove jer nema ekipu, te da prodaje kolače i torte, a kako kaže, ne stidi se nijednog posla.

- Radim stvari koje mi prijaju, da bi mi bilo dobro. Čovek mora i da se potrudi da ulepša svoje dane i da poštuje svoje želje i emocije i onda je sve okej. Situacija pod kontrolom - rekla je ona i dodala:

- Zapisujem ideje, ali tekstove ne radim, zato što nemam ekipu. Ja sam navikla da imam ekipu koja oko mene radi, svako radi svoj deo posla, i da se to radi ispod čekića i na veliko. Da budem u produkcijskoj kući koja sve to može da isprati i da primi, da iznese i odvede pevača do koncerata i do stejdža. Tražim takvu ekipu, jer sam tako navikla najbolje je da radim. A dok se ne dogodi da nađem takvu ekipu, ja radim neke druge stvari. Opet sam u trgovini, obožavam taj posao.

- Sada prodajem kolače i torte, ali to su uvek najbolji u državi. Ako radim konfekciju, to su najbolji u Srbiji. Ako radim kozmetiku, opet je to neka najbolja firma. Imam sreću, pošto sam odličan prodavac, imam spiku. Sada su to mirišljavi kolači i torte. Celog dana mirišem na vanilu, cimet, pistaće...

Ljilja je otkrila da li je prepoznaju klijenti.

- Dogodi se, da. Mada moram da imam vezanu kosu, ono. Ali po glasu kad progovorim, onda su sigurni da sam to ja - kaže ona i otkriva da li joj pravljenje slatkiša ide od ruke baš kao i pisanje tekstova:

- Ja sam davno pravila slatkiše, kao tinejdžer, i išlo mi je dobro, ali posle je sve to nekako preuzela moja mama na sebe, jer ona to voli i ona to radi sada u našoj kući. Pošto smo mi mala ženska, familijarna ekipa, to još uvek ona dobro radi. Nije da ne umem. Umem, ali ne radim to.

Napisala je velike hitove za naša najveća muzička imena, a sad je otkrila da li je u kontaktu sa njima i koliko zarađuje kao tekstopisac.

- Vesna Zmijanac me je zvala pre koncerta. Napisala sam joj pesmu “Sokole”, koja je bila uspešna, ako sam bilo kome napisala pesmu koja je bila uspešna, naravno da će želeti da sarađujemo ponovo. Tako da, tad sam joj obećala, pa opet nešto sam odužila sa ovim trgovačkim poslom. Rekao bi čovek da zarađujem milijarde, ali ne. To je pristojna plata za dobrog trgovca. Vesna mi je pred koncert mi je poslala samo tri srca, iz neba, valjda je mrzelo da piše i bila je zauzeta. Ja sam to shvatila kao poziv na koncert, ali opet treba da joj se javim. Rajović je zvao, razgovarali smo pre par meseci. Dragana Mirković već pre godinu dana. Obećala sam i njoj, ja samo tako obećavam. Ali nikako da se dogode okolnosti da mogu stvarno da stanem iza onog što im budem uradila - ističe Ljiljana, a na pitanje da li je teško da se sa pevačima dogovori oko cene, kaže:

- Situacija je takva da autori tekstova zarađuju dobro, i naročito dobro zarađuju ako se pesma zavrti. Što se tiče Srbije, te tantijeme prilično dobro naplaćene. Tako da može da se živi samo i od slušanja pesama ako su hitovi. Ako su hitovi tri decenije, kao što ja imam tu sreću da kod najboljih vokala imam Zoricu Brunclik, Mirković Dragana, Snežana Đurišić, Ana Bekuta, kod Brene. Kod Dragane se i dan-danas na koncertima pevaju “Vetrove tuge”, “Nije tebi do mene”, “Sve bih dala da si tu”, autor sam kod Bekute “Ni čula te ni videla”, kod Đurišićke “Zoro sestro”, “Dunjo mirisna” kod Zorice Brunclik, kod Radiše Uroševića. Marinka Rokvića, Šaka Polumentu. “Udahni duboko” od Nina Rešića, od Rođe Rajčevića, traže mi se kaveri, ne mogu da postignem da ispregovaram sve.

Ljiljana je objasnila i kako funkcioniše naplata kavera za pesme čiji je autor tekstova.

- Mora da bude dobar vokal i onda pozovem naslednika tantijema, konkretno kod pokojnog Rođe Rajčevića, njegovog brata, sa kojim sam u kontaktu. Kada se kaže da su pesme kao deca, zapravo mi autori, kao i da jesmo roditelji jedne pesme i kada napravite pesmu sa nekim, to je interesantno, vi onda ostajete sa njim u kontaktu celog života, jer se o pesmi brinete maltene dok ste živi. Rođin brat koji je nasledio njegova autorska prava njegova, u kontaktu sam sa njim i tražimo onoga ko će da otpeva kaver za pesmu “Da Bog da”. U potrazi smo za tim da pesmu malo vratimo na ekrane - rekla je ona ističući da je bilo situacija kada su odbijali pojedine pevače koji su želeli kavere određenih pesama da otpevaju:

- Da, odbijamo. Ja uglavnom dajem dozvole te, ali kriterijum je da li se neko dovoljno pojavljuje. Ako je pesma previše jaka, onda da ne rasplinjujemo situaciju. Kada ukucate željenu pesmu, da vam se ne pojavi 10 osrednjih ili nepoznatih pevača. Nema tu problema, samo se ja i kompozitor ne slažemo da vi presnimite te pesme - rekla je ona i dodala:

- Imala sam tu sreću da uvek radim sa dobrim vokalima i u vrhunskim ekipama, tako da ja neka imena koja se još nisu probila ne mogu ni da zapamtim. Ali uljudno, odgovorim na mejlove i konsultujem se sa autorima kompozicija ili naslednicima.

Ljilja je priznala i da je Suzana Jovanović snimila pesmu koju je ona pisala i to neposredno pred smrt Saše Popovića.

- Suzana Jovanović je poslednja koja je snimila moj tekst. To je bilo godinu dana pre Sašine smrti. I znam da su otišli kod kompozitora i mislim da su pitali da li je nešto ostalo od pre korone. Imali smo pesmu koja je muškog teksta, demo snimak te pesme je otpevao neki Dejan Kostić, sada je poznat, jako dobro je otpevao dečko. I to je Saša Popović čuo, čula sam da je onako baš emotivno reagovao. “Šta će meni ovaj život” se zove pesma, zamisli ironija sudbine. Godinu dana ranije je izašla pesma. Ta pesma “Štaće meni ovaj život” ga je baš pogodila. Snimila je Suzana Jovanović, odličan je spot, ali nije se promovisao toliko zbog čitave situacije koja se dogodila. Ona nema ono turneje neke, nego žena sedi više i peva na televiziji, a nama autorima se to ne isplati mnogo. Isplati nam se da neko zaista pravi dobre turneje, a i nastupa na televiziji - rekla je ona, ističući da se ne seća cene te pesme:

- Što se cene tiče, zaboravila sam. Ja ako sada imam platu oko 1. 000 evra kao trgovac, meni stvarno ne znači ništa da mi tekst bude dve ili tri plate. A nekada, kada sam ja radila, plate su bile manje i tekst je iznosio kao godišnja ili dvogodišnja plata. Isplati mi se u smislu što ja znam da ću napraviti dobar tekst i što će on zaživeti i što ću ja narednih i do kraja svog života, kao što imam tantijeme od ovih pesama koje sam navela. Od svega toga čovek može lepo da živi, ako se pesme slušaju, ne baš luksuzno kao u drugim državama.

Na pitanje o tome što sve više pevača danas samostalno piše svoje pesme, Ljiljana je dala iskren odgovor.

- Pa zato što neće da plate tekstove, tako i prolaze. Retko ko je kantautor, zaista od njih. Tea Tairović je šoumen i ona na bini izvuče možda bolje neki tekst koji je i osrednji, a ona je načitana. Svi misle: “E, mogao sam i ja ovo da napišem.“ Na primer, čuvena pesma moje koleginice Marine Tucaković “Zora je svanula, suza je kanula”. Kao svi kažu: “Pa mogao sam to i ja.”- Pa ne baš, nije to baš tako.

Ne krije da joj njena koleginica Marina Tucaković mnogo nedostaje.

- Mnogo Marina nedostaje. Srela sam Futu baš pre neki dan, porazgoarali smo, drži se on. Gura, ne mogu da kažem o čemu smo pričali, završavao je svoje poslove i zadovoljan je time što je napravio - rekla je ona, a na pitanje da li zna neki detalj više o Futinoj novoj partnerki, tekstopicu Nadici Mutavdžić, kaže:

- Da to je devojka ili ženica koja se pojavila, dobro piše. Ne znam, ja kada sam ga srela, bio je sam. Nisam ga nešto zapitkivala o tome, bio je sam. Imam u planu da ga pozovem na kafu u kafić, jedan da se nešto ispričamo oko nekih autorskih prava, na koji način ja to mogu nešto da organizujem za Hrvatsku, on se u to razume, tako da. Mnogi naši tekstopisci su sada usmereni na hrvatsko tržište. Tamo su im bolje tantijeme.

Ljiljana je priznala i da zbog zdravstvenih problema nije uspela da ode na koncert Vesne Zmijanac.

- Pa ja sam shvatila to slanje srca meni kao poziv na koncert, jer je to bilo nekoliko dana pred početak prvog koncerta i propala mi je karta za poslednji koncert, tako me je zub zaboleo da sam zvezde brojala. Tako da sam propustila to - rekla je ona, pa prokomentarisala i slab odziv kolega koji su došli na koncert ove muzičke legende.

- Čula sam i to je šteta. Vesna je jako dobronamerna što se tiče drugih kolega i uvek bi pomogla, možda bih se i žrtvovala za nekoga, takav je tip. I onda mi je žao što kolege nisu postojale malo više. Kad sam bila na koncertu Mileta Kitića i Dragana Mirković, svuda je bilo ne baš dovoljno kolega po mom mišljenju. Jedino na koncertu Zorice Brunclik bilo je kolega, ali kad ih pozovu da pevaju na bini, pa oni mogu da naprave snimke kao da su oni napunili Arenu, a ne kao da su bili gosti Zorice Brunclik, to koriste prosečni pevači. Mislim da je to malo sujeta. Da ih je pozvala Veki na binu, verovatno bi došlo njih 20, 30, 50.

Tokom razgovora dotakla se i zdravstvenog stanja Zorice Brunclik, za koju je Ljiljana napisala nekoliko pesama, a tom prilikom otkrila je i da joj je pevačica svojevremeno pomogla u najtežem trenutku i učestvovala u spasavanju života njene ćerke.

- Čula sam se sa nekim ko je više ulazio u njihovu kuću nego što sam ja. Nekako sam znala da će biti dobro i da će se izvući. Ona je spasila život mom detetu kada je moja beba dobila sepsu posle mog porođaja. Falio je neki lek koji je bio jako jeftin, ali ga nije bilo na tržištu. I onda je Zorice Brunclik brat rekao: “Zorica je u inostranstvu, doneće zamenu za taj lek prvim avionom koji sleti.“ Tako da sam ja i moji roditelji prilično smo bili onako umireni, stićiće pomoć. Ali u isto vreme je stigla pomoć, koleginica moje sestre koja je farmaceut je našla taj lek u nekoj zabačenoj apoteci i taj Zoričin lek je stigao u isto vreme. U spašavanju života mog deteta su učestvovale dve osobe. Ja sam sad ovu devojku pozvala kao kumu da krsti Inu. I to nam je kuma sada, ta devojka koja je pronašla lek. Zorici sam večito zahvalna, zahvalila sam joj se i kada je cela ta frka oko moje bebe, koja je jedva preživela, prošla. Zorica je poslala posle po svom bratu zlato, mojoj ćerki Ini, za rođendan i ostali smo u komunikaciji nekoj finoj, prijateljskoj, ali nismo se nešto previše posećivale, ali veliko srce ima. Kroz život sam pratila, kroz ovih 27 godina, ko god je dobro učinio mom detetu, stvarno se izvlačio iz nekih teških situacija, skoro nemogućih. Ko god je nešto loše učinio njoj, jako je loše prolazio.

Njena ćerka Ina ima 27 godina i radi kao psihoterapeut.

- Moja ćerka je psihoterapeut, pod supervizijom, peta godina specijalizacije, radi. Psihoterapeut je u popodnevnim časovima, zakazuje seanse, a pre podne radi sa decom koja imaju autizam, u inkluzivnoj nastavi. Tu se pronašla i jako je uspešna u tome i obe se radujemo kada neko dete koje ima autizam napravi i mali pomak, to je neprocenjivo nešto - rekla je ona, otkrivajući kako se njena ćerka nosi sa tim što je dete poznatih roditelja.

- Biološki otac moje Ine je Dragan Kojić Keba, ja kao poznati tekstopisac, kao njena majka, nisam čula da ona nekada peva moju pesmu, osim na svadbi Albina, kada se njena najbolja drugarica udala za njega, pa je i ona onako zapevala za svojim stolom samo prvi taj neki stih. Ona jako lepo peva, završila dve godine one mini muzičke akademije i ima vokal, sličan očevom, ali na ženski način. On ima specifičan, vrhunski autentičan vokal na ovim prostorima, ne samo u Srbiji, nego na Balkanu. To ne može da mu se ospori, je l’ tako? To je nasledila na njega. Ja sam tačna u pevanju, ispevam ponekad pesme koje ja napišem, ali ona ima perfektnu boju glasa, ali ne želi time da se bavi.

Ljiljana je otkrila i da se u njihovom domu gotovo nikada ne govori o biološkom ocu njene ćerke, Draganu Kojiću Kebi.

- Ne, to nije uopšte tema u našoj kući. Ne pričamo mi o tome. Čak se dogodi da nekada za večerom ili kad pijemo kafu, mama i ja, ona ne pije kafu, on bude na ekranu, to je kao da je na ekranu neko drugi. Da li je on ili je medved ili zoološki vrt ili modna revija, ista reakcija. Nema reakcije neke preterane, nikakve, u stvari. Nastavljamo razgovor uobičajeno - rekla je Ljiljana ističući da njena ćerka Ina i Keba nemaju nikakav kontakt:

- Oni nemaju nikakav kontakt. Sa njegovom matičnom porodicom nemamo nikakav kontakt. Po nekoj mojoj proceni, za moje dete je to ispalo i bolje. Ne verujem da bi ona nešto bila bolji čovek nego što jeste. Propatila, na neki način jeste, kroz detinjstvo, kada su druga deca trčala u naručje svojih očeva. Ona nije imala u čija, još je njena majka od strane oca vređana na naslovnim stranama i to je preživljavala jako teško. Svako dete zaslužuje oba kvalitetna roditelja, kvalitetna kao ljude. Na kraju njenog punoletstva a i sada kada je zrela osoba, na kraju njenog školovanja, ispostaviće se da bi onda u njenom životu bio čovek koji nije dobar čovek. Jer čovek čije dete živi u istom gradu, na 20 minuta vožnje, a nije poželeo da razgovara ni ranije ni kasnije sa svojim rođenim detetom, ne može da bude dobar čovek. Pazi, to je zločin, ali to nije zločin iz besa, strasti, da ti nekome kažeš: “Dobro, nije mogao tog trenutka nešto da podnese.“ Znači, to nije trenutak da neko napravi neko zlo. To je vreme. To je svaki dan. Ti ne znaš da li dete ima za ekskurziju, da li ima za more u momentu kad ima tešku astmu i kada je na pumpici. Znači, ne može da te ne zanima. Ne možeš u tom momentu da kažeš: “Neću da je lečim.” Kakav čovek moraš da budeš da ta rečenica izleti iz tebe, makar se radilo i o psu na ulici, neću da ga lečim. To je srž tog čoveka i meni je jako žao što on nije bolji.

Otkrila je i šta njena ćerka koja je po zanimanju psiholog misli o svom ocu.

- Nismo razgovarale o tome. Nema interesovanja neko sada. Moja želja kao kao majke i roditelja je uvek bila da se upoznaju, pa da sama vidi. Verovatno ima neke svoje zaključke na osnovu njegovog ponašanja, na osnovu svega onoga što je izgovoreno u sudnici. Naš predmet nije mogao da stoji u polici, jer nema tako velike police za naš sudski predmet, koji je trajao devet godina i još četiri godine nekih naplata alimentacije, koje meni, na kraju krajeva, nisu ni bile važne, to je prosto moja roditeljska dužnost bila. Naš predmet je stajao u prozoru i bio je visok, kao Ina u tom momentu - kaže ona ističući da misli da je problem u odnosu zapravo podela imovine:

- Koliko ja tu porodicu znam, odnosno Dragana Kojića znam, novac je iznad Boga i stvar je u tome da, približavajući se ili komunicirajući sa sa svojim trećim detetom, on misli da neće moći, a da ne podeli svoju imovinu ili da deo svoje imovine da i njoj. Ono što joj po zakonu pripada, što ona nikada neće tražiti, jer ja nju poznajem dobro. Ona nikada ništa od njega neće tražiti.

Ljilja je otkrila i da li je nešto tražila od Kebe, kao biološkog roditelja.

- Ono što je bilo dok je bila maloletna, uvela sam Strazbur u postupak. Sve sam morala da izvedem do kraja, pa i deo sudske presude koji se odnosi na alimentaciju. Ali to nije bilo ni blizu standarda kojim živi Keba, bilo je vrlo daleko od standarda, to što je dodeljeno kao alimentacija. Toga su bili svesni svi, toga je bio svestan i sud, ali prosto nisu želeli da kopaju dalje po dokazima. Konstatovali su da je on doneo dokaze koji ne odgovaraju istini, ali to je bilo sve. I da nije doneo dokumentaciju o poreklu imovine. Konstatovali su da nema dokumentaciju o poreklu imovine, da ne može da dokaže odakle mu je tolika imovina, ali na tome je ostalo. I ja nisam dalje kopala po tome.

Ljilja je istakla i da njena ćerka nikada ništa od imovine ne bi uzela od Kebe, pa čak ni kad bi joj on to ponudio.

- Ne želi ništa od njega. Mislim da bi čak i kad bi joj, da bi je ona odbila. Voli da zaradi, vodi računa o svakom dinaru, nekad mene opominje ako previše trošim. Razumna, staložena ličnost - rekla je ona, a na pitanje kada ga je poslednji put videla, kaže:

- Trebalo je da isplati još deo alimentacije. Ja sam, s druge strane, ispred suda imala telefonski poziv od Ruleta, koji me je zvao da završim drugu strofu za pesmu “Ljuta i slatka”. Rekla sam Ruletu, rekoh: “Sačekaj sad, moram samo do sudnice, da imam suđenje, pa kad izađem, napisaću ti.“ I ulazim ja u sudnicu i Dragan, koji sedi pored mene, i sećam se da je sudija rekla: “Kada vi mislite da isplatite ovo od alimentacije što je ostalo? “ Kao, ja sam deo platio tog datuma, dva, tri dana ranije, rekoh: “Ja nisam pogledala račun, možda jeste, ali treba da izađem da vidim na računu da li je to leglo ili nije.“ Uglavnom, on je izgovorio rečenicu: “Mogla bi gospođica nešto i da radi, a ne da čekamo i novac.” I to je bila jedina rečenica kada sam se ja njemu direktno obratila od početka suđenja. Ja sam ja rekla: “Evo, sad ću. “ I kad sam izašla iz sudnice, pozvala sam Ruleta i rekla piši: “Ti si mi pravi dar sa neba. To su mi rekli i Sinan, Black Panthers i Keba i naravno Džej.” Zakucam ga u pesmu među sferama da ne može da se izvuče. Pesma je postala hit, tako glasi druga strofa. I to je bio moj odgovor: “Sad ćeš da vidiš kako ja radim.” To je bilo 2010 godine, kada je izašla pesma, da smo se videli poslednji put.

Keba je nedavno najavio koncert.

- Neka ga, nek peva. Ne zanima me. Meni je čudno to što ga mnogo kolega i tvojih kolega i njegovih kolega podržava. U smislu, ono da se šali sa njima. Ne bih ja mogla da se šalim sa čovekom za koga znam da je naudio nekom detetu. Ne bih ga tapšala po ramenu zbog svoje slave i popularnosti, ni pod tačkom razno. Od mene bi takav čovek doživeo bojkot. Čovek koji svojem detetu nije hteo da pomogne, koji svoje dete ne viđa, od mene bi, kao od čoveka, doživeo žestoki bojkot. A to on od kolega svojih nije doživeo. E, tu sam ja razočarana, više mi je poslužio kao lakmus papir kakvo je društvo i u kakvom smo društvu bili sve ove tri decenije, koliko se ja sa tom pričom nosim, nego što je neko loš - rekla je ona i dodala:

- Tako da je mene više razočarao taj svet, možda je to deo razloga zašto ja ne ulazim ponovo kao autor tekstova i zašto ja toliko ljudi ostavljam bez hitova. Razočarala sam se u dosta pevača, veći deo branše.

Ljiljana se osvrnula i na period kada je odlučila da stavi tačku na veridbu.

- Imala sam kao neko iskušenje pred veridbu, izbrojala sam i dane, 57 dana pre tog 14. februara, kada je trebalo da zvanično stavim verenički prsten na na ruku, da se dogodilo u toku jedne emisije, nekog snimanja, ne znam šta je meni bilo, ja sam se zagledala u nekog čoveka, to je bila ljubav na prvi pogled, ja sam, znači, bila u šoku šta se meni dešava. Tako da sam procenila da nisam dovoljno iskrena onda ako priču sa vereničkim prstenom i nesuđenim verenikom nastavim. Ako je meni moglo srce da zalupa u razgovoru ili u komunikaciji sa nekim drugim, da prosto to nije to. Tako da se sve to prekinulo. Do samog tog momenta nisam mogla da kažem da odustajem, ali nažalost, tog dana sam morala - rekla je ona i otkrila kakva je sada situacija po pitanju njenog emotivnog života:

- Sada je status quo. Jedva sam se izvukla iz ove zaljubljenosti, ja kao žena u godinama, 57 godina, pa tako nešto da mi se desi, stvarno nisam očekivala. Izvukla sam se iz toga, otpatila to. Sada idem na jedan lep odmor u Grčku, da odmorim i dušu i telo iemocije, da saberem, da vidim gde sam. Pa ako nekoga bude, dalje bude, ako ne bude, umem ja i sama i lepo mi je. Mislim, ne mogu da se žalim, jedino što mi je želja da dočekam unučiće jednog dana, ali tako. To bi mi bila velika sreća. To je ono sledeće što želim. Više želim za ćerku ostvarenje tog nekog porodičnog i partnerskog života lepog, nego što to želim za sebe sada.

(Telegraf.rs/Blic)