Ko su bile rusalke, te prelepe smrtonosne rečne dame iz slovenske mitologije?

"Kad je bilo u pol’ noći, u to strašno gluvo doba, Rusalke se razigraše, iz vode mi isplivaše…"

Rusalke, Ivan Nikolajevič Kramskoj / Foto: Wikimedia/The Yorck Project (2002) 10.000 Meisterwerke der Malerei (DVD-ROM), distributed by DIRECTMEDIA Publishing GmbH

U slovenskoj mitologiji, rusalke su bile večno mlade i prelepe devojke koje su živele u rekama i jezerima, i koje su mamile prolaznike, vodeći ih u sigurnu smrt.

Često ih mešaju sa sirenama, ali, nasuprot njima, rusalke su mogle da izađu iz vode samo jednom godišnje. Pojedini izvori veruju da su i one imale riblji rep, ali kako bi izašle na obalu dobijale bi ljudske noge.

Rusalke / Foto: Wikimedia/Konstantin Makovsky

Verovalo se da su ovi vodeni demoni bili ranije utopljene devojke i žene, ili one koje su završile nasilnom smrću. Rusalke su služavke Vodenog duha kog su dvorile u kristalnoj palati u rečnim dubinama.

Njihovo poreklo vodi od Istočnih Slovena, prvenstveno Rusa, Belorusa i Ukrajinaca, ali se provlače i u pričama kod Čeha, Poljaka, Bugara, a ponegde i kod Srba.

Ako bi ih prolaznik spazio u šumi, pored reke ili potoka, obično bi ih zatekao nage, sa dugim raspuštenim zelenim ili riđim kosama. Nosile bi zeleni venac i plesale bi u krugovima. Prolaznik bi bio omađijan njihovom pesmom i lepotom, a ako bi im prišao, one bi ga odvukle u vodene dubine i udavile, ili učinile svojim suprugom i pretvorile siren-čoveka.

Pojedini izvori ih opisuju kako sede na obalama, prskaju se u plićacima, ili se ljuljaju na granama drveća. Kažnjavale bi sve ljude koji ih ugledaju.

Rusalka / Foto: Wikimedia

Prema navodima iz knjige "Slovenska mitologija" Nenada Gajića, verovalo se da bi dodirivanjem trave pelin u potpunosti nestajala njihova magija, pa su je ljudi nosili kad bi išli u šumu u toku Rusalne nedelje.

Jednom godišnje, u Rusalnoj nedelji, rusalke bi izlazile iz vode. Verovalo se da će sve što se zasadi te nedelje rasti krivo i da će kasnije zakržljati. Sreda u toj nedelji se zvala Kriva sreda, a na Zeleni četvrtak nije se smelo ništa raditi. U hrišćanstvu,  Rusalna nedelja je postala praznik Duhovi, kojim se proslavlja silazak Svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja.

Video: Da li bi ste se odrekli krsta i vratili se u slovensko rodnoverje?

(D.V/Telegraf.rs)