"Kaže mi: "E, sad si na*ebao"": Nepoznata priča Bore Đorđevića o Zoranu Radmiloviću

Legendarni roker Bora Đorđević je svojevremeno, 2015. godine, govorio o još jednoj legendi - Zoranu Radmiloviću. Frontmen Riblje čorbe, koji je nažalost preminuo 2024. godine, otkrio je tada da mu je upravo glumac da jedinu glavnu ulogu.

Bora je imao samo reči hvale za Zorana. Podsetimo se Đorđevićević reči o Radmiloviću.

Preporučujemo

"Ja sam srećan što sam bio savremenik Zorana Radmilovića... Uf, imao bi on sada građe i građe za ulogu u Kralju Ibiju, mogu da zamislim šta bi pričao o današnjim vremenima sa pozicije kralja. Jer Zoran jeste bio kralj, kralj glume, car glume.

To, ovaj, takva generacija koja je bila, pa evo i Paja Vuisić, Cica Perović... i gde je Zoran praktično bio perjanica. To se više teško može dogoditi ponovo, da se takva glumčina, glumčina pojavi na daskama koje život znače.

Pa Zoran mi je dao jedinu glavnu ulogu koju sam igrao u životu. Trebao je da igra Peca Ejdus, to je selo u pohode, predstava se zvala "Baš-Čelik". I onda se odveo u jedno selo, Malu Sugubinu kod Žike, Žika Mitrović, voditelj na Studiju B, izuzetan, izuzetan čovek. Njegovo domaćinstvo nam je bilo i naše. Razapeli smo šatore i spremali smo predstavu u Maloj Sugubini. Bio sam tada sa grupom Zajedno i mi smo bili zaduženi za muziku. Pre toga smo imali glumačke vežbe u Ateljeu 212. Vežbali smo disanje, vežbali smo koncentraciju, glumu, govor, sve živo nas je učio veliki Zoran Radmilović.

I naravno da sam ga zvao učitelju, kao što mene Dule Stojanović, pisac ove knjige, zove danas učitelju, što mi vrlo ovako imponuje. Ne znam koliko ja zaslužujem, ali znam da je Zoran Radmilović sigurno zaslužio da ga zovemo učitelju. I da sve ono što govorim na bini, sve ono što govorim na sceni, to je naučeno od Zorana, uglavnom u "Kralju Ibiju," pa i u ostalim predstavama naravno, gde je bio neponovljiv i nenadmašan.

A u Maloj Sugubini, Peca Ejdus je bio sa nama, a Nada Blam je igrala jednu od mojih sestara. Goca Marić je bila glavna ženska uloga. Zoran je bio narator. Baš-Čelika je igrao Danilo Lazović, pokojni. Ja sam igrao onog malog carevića koji se ku*či, najmlađeg kraljevića koji obilazi i spasava stvar. Kažem, prva glavna uloga i jedina u životu koju sam igrao. A zbog te glavne uloge sam i polagao neuspešno prijemni na glumi na Akademiji. Srećom da su me primili kasnije na organizaciju. Nikad nisam diplomirao, ali i dan-danas volim pozorište i dan-danas volim da ukradem neku epizodu glumcima, da im uzimam hleb iz usta.

Peca Ejdus je trebalo da igra tog carevića, ali na nesreću ili na njegovu sreću dobije glavnu ulogu u nekom filmu, a ja se popišmanio i kažem Zoranu jednog dana: 'Znaš šta, ja ne bih da idem'. 'Zašto?', pita Zoran. Pa rekoh: 'Šta treba da govorim dve rečenice ili rečenicu dve, željan sam nekih novih izazova'. A Zoran mi kaže: 'Dođi sutra na probu'. Ja dođem sutra na probu, a Zoran mi kaže: 'E, sad si na*ebao'. 'Kako na*ebao?' 'E', kaže, 'igraš glavnu ulogu'. Joj, kako sam se ja us*ao od straha kad je Zoran to rekao.

Mi smo u Maloj Sugubini svi spavali kao pleme, po šatorima, vežbali, spremali predstavu, a ja sam učio tekst u kukuruzu i, sa oproštenjem, dok vršim veliku i malu nuždu, nosim onaj papir i učim tekst. Na kraju sam nešto i izmirao.

Ali Zoran je napravio bajku. Baš-Čelik i jeste bajka, ali Zoran je napravio predstavu neverovatno. Prvi deo su narodne mudrosti koje je on skupio i stavio na gomilu i uspešno izrežirao, adaptirao je priču. Uzeo je iz zadruge burad, to su bili dvorovi zmaja sokolovskog, zmajevskog i orlovskog. Ma nešto neverovatno. Znam da sam nešto i izmirao, ali kažem, cela kulturna elita Beograda je došla da gleda predstavu Baš-Čelik u Maloj Sugubini. I predstavu je bila toliko dobra da je Mira Trailović pokojna htela da je uvrsti u repertoar sledećeg BITEF-a iduće godine. Dobro, to se nije dogodilo, ne znam iz kojih razloga, ali igrali smo je samo dva puta - jednom u Maloj Sugubini i jednom u predgrađu Beograda, u jednom selu nadomak Beograda, mislim da je Vrčin u pitanju.

Ali eto, da ne pričam da pored toga što sam završio prvu godinu prava i dva ispita iz druge godine, i što sam apsolvirao Akademiju, odsek organizacija, moja najveća škola i najviša škola koju sam završio je bife Ateljea 212 u kome je car bio Zoran i u kome su briljirali, u tom bifeu su profesori bili i Bora Todorović, i Baja Bačić, i Ljuba Moljac, i Pera Kralj. Šteta što takvih ljudi više nema, nažalost.

Dušan Stojanović se prihvatio, kažem, moj učenik, ali dobar đak, on se prihvatio jedne strašno odgovorne stvari i verujem da je velika hrabrost bila potrebna da se napiše knjiga u prvom licu o Zoranu Radmiloviću. Ja ne znam da li bi Zoran tako govorio. Najupečatljiviji deo knjige mi je onaj deo gde govori o svom strogom ocu za koga je bavljenje glumom bilo nešto strašno, i ubedio me da verujem da to govori Zoran. Eto, to je najveći kvalitet ove knjige, što me ubedio da bi tako Zoran govorio", rekao je te 2015. godine o Zoranu Radmiloviću Bora Đorđević.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/Udruženje Skylight)