Evo kako su Hrvati rešili problem kredita u "švajcarcima". Zašto to ne mogu i Srbi?

Rast "švajcaraca" izazvao je paniku među Srbima koji su uzimali kredite u toj valuti. Ovaj problem Hrvatska je rešila "vezivanjem" evra za franak, pa su Hrvatima rate za kredit ostale iste. Istraživali smo da li je i kod nas moguće uraditi nešto slično

Švajcarska centralna banka je pre nedelju dana odustala od veštačkog održavanja kursa franka, pa je njegova vrednost posle toga skočila za 15 odsto u odnosu na evro. Samo dan kasnije to se odrazilo i na sva druga devizna tržišta, pa i srpsko. Srednji kurs franka prema dinaru skočio je za čak 20 odsto, pa za jedan švajcarac treba izdvojiti 121 umesto 101 dinar.

Preporučujemo

Veliki broj građana koji su uzeli kredit u švajcarskim francima su u panici. Rata za kredit je porasla i ne zna se šta će se desiti s ljudima koji su se zadužili u ovoj valuti.

U Hrvatskoj je ovaj problem rešen tako što je evro "vezan" za švajcarski franak i rata kredita nije rasla.

Švajcarski franak najprljaviji novac

Međutim, ekonomista Milan Kovačević smatra da to što je Hrvatska uradila u ovoj situaciji nije prihvatljivo rešenje za Srbiju.

- Ne bi trebalo trošiti rezerve iz budžeta za rešenje problema s kreditima u švajcarskim francima jer bi to išlo na teret poreskih obveznika, ali i samih građana - kaže on.

Kredit u švajcarcima duplo skuplji od pozajmice u evrima

Kovačević dodaje da bi problem s ovim kreditima trebalo da rešavaju poslovne banke - bilo da građanima prolongiraju rokove ili na neki drugi način.

- Država i građani ne treba da plaćaju veće poreze zbog nekog ko se zaduživao, jer svako od tih ljudi koji su uzeli kredit u nekom trenutku je od toga imao korist - objašnjava Kovačević.

Ekonomista dodaje da građani koji se odluče za kredit u nekoj stranoj valuti moraju biti svesni rizika da će ta valuta rasti u odnosu na dinar i dodaje da je rast stranih valuta neminovan.

REŠENJE ZA ŠVAJCARCE: Duži rok otplate ili prebacivanje u evre?

On savetuje građane da uvek uzimaju kredite u onoj valuti u kojoj prihoduju.

I ostali ekonomiste smatraju da bilo koja intervencija države na hrvatski način nije preporučljiva.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da treba razmotriti da li su ti krediti finansirani "švajcarcima" ili evrima i ako ima više od 20 procenara kredita koji su finansirani u evrima, onda ima osnova za pokretanje poravnjanja i izvršenja konverzije.

Sličnog je stava i ekonomista Ljubomir Madžar koji kaže da bi primenom ovog rešenja na šteti bili građani poreski obveznici. Kako kaže, građani pre uzimanja kredita dobro razmisle o mogućim rizicima.

TABAKOVIĆ: Rešenja kredita u švajcarcima za tri nedelje

(Telegraf.rs)