UŽASNO: Malu decu na Kosovu prisiljavaju na TEŽAK FIZIČKI RAD!

Osim napornog rada koji ih lišava obrazovanja i detinjstva, deca su primorana da koriste opasne pesticide i oruđe

Nemaština na Kosovu naterala je ogroman broj dečaka i devojčica da napuštaju škole i bave se teškim fizičkim radom.

Preporučujemo

Sevdija Morina, majka petoro dece, iz kosovskog sela Vranjak, obrađuje zemlju zajedno sa svojim mališanima i objašnjava koliko je njihov život težak.

OVO SE NE PAMTI OD OSMANLIJA: Kosovo napustilo 120.000 Albanaca

- Bila sam primorana da prestanem da ih školujem, kako bi više mogli da rade sa mnom u poljima i vinogradu. Često se povrede u toku rada, a kako nemamo ni automobil, ni bilo koje drugo prevozno sredstvo, u takvim situacijama moramo da pešačimo po šest kilometara do bolnice u Orahovcu. Poslednji put, moja ćerka koja ima 12 godina sekirom je posekla ruku  - objašnjava Morina.

Dece koja svoje detinjstvo provode kao fizički radnici, umesto u školama i na igralištima, kao njihovi bezbrižni vršnjaci, na Kosovu ima mnogo. Dolazeći iz siromašnih porodica, oni su primorani da počnu sa radom oko desete godine, kada odlaze pravo na deponije ili njive, ne bi li hleb za sebe i svoje roditelje.

Za mnoge od njih, uklapanje ovakvih poslova i škole je gotovo nemoguće.

Uslovi u kojima rade, za veliki broj dečaka i devojčica, su mnogo teži od onih koje imaju Morinina deca. Nesuđeni školarci kojima je posao sakupljanje smeća stalno su u žurbi, zato što je na deponijama poput one nadomak Kosovske Mitrovice, osim napornog rada važna i brzina: onaj ko najpre dotrči do kamiona za istovar otpadaka dobija sve i može sam da napuni svoj džak. Ovaj sistem je svima prihvatljiv, zato što se tako najbolje izbegavaju svađe među decom.

- Ono što me je najviše dirnulo je činjenica da je toj deci boravak na deponijama smeća postao svakodnevica - kaže Labinot Beriša, jedan od aktivista koji se bori protiv ove pojave.

Osim deponija i ulica na kojima su primorani da skupljaju smeće, prodaju različite proizvode ili jednostavno prose, najveći problem sa kojim se ovi maloletni radnici susreću je stres.

- Njihovi roditelji vrše pritisak na njih da kući donose određene količine novca. Zbog frustracija koje akumuliraju godinama, deca kasnije pate od nesanice ili imaju poteškoća sa učenjem, a neretko zapadaju i u mnogo ozbiljnija stanja, poput depresije - ističe Natira Agani, psiholog iz Prištine.

Za ovu situaciju Međunarodna organizacija rada u saradnji sa kosovskim institucijama stalno pokušava da nađe efikasno rešenje.

- Činjenica da su uzroci ove pojave nezaposlenost i siromaštvo ne sme da nam bude opravdanje da se fokusiramo samo na dugoročno rešavanje ta dva problema sa kojima se Kosovo suočava, jer ta deca ne smeju i ne mogu tako dugo da čekaju. Neophodna nam je momentalna akcija kako bismo ih zaštitili, jer je dečiji rad nedopustiv način porodičnog privređivanja - napominje Lindita Boštrakaj, predstavnica MOR-a, zadužena za pitanje dečijeg rada na Kosovu.

(Telegraf.rs)