DOKAZ DA JE TITO MRZEO USTAŠE: Zbog ovoga nema tića poglavnika Pavelića (VIDEO)

3. maja 1945. Ante Pavelić je naredio vojsci da se ne predaje partizanima, već da krene ka Austriji i da se preda Britancima. Kada su došli do Blajburga, Englezi su ih vratili nazad Narodnooslobodilačkoj vojsci. Ono što je potom usledilo bila je osveta za sva zla nanesena jugoslovenskim narodima od strane ustaša tokom četiri krvave godine Drugog svetskog rata

Ukratko ćemo opisati događaje koji su se odigrali na samom kraju Drugog svetskog rata, na graničnoj teritoriji između današnje Slovenije i Austrije, a koji u Srbiji nisu preterano poznati. Razlog zbog koga se o njima ćuti u Beogradu je u tome što se njima ruši mit o jugoslovenskim komunistima kao anti-srpskom pokretu koji je sve ustaše pomilovao, a sve četnike pobio. Ni jedno ni drugo nije tačno.

Drugi razlog zbog koga se među pro-četnički nastrojenim ljudima danas ne pominju ovi događaji je u tome što dokazuju da je u masi ustaša koja se povlačila pred partizanima tražeći spas od zapadnih saveznika bio i veliki broj četnika, čime se implicitno dokazuje da su ove dve grupe sarađivale. Naravno, da ste čitali naš tekst u kojem ste mogli da vidite slike zagrljenih ustaša i četnika, to biste već znali.

Pričamo dakle o Blajburgu, pa da pređemo na stvar. 3. maja 1945. godine vlada NDH naredila je ostacima svoje ionako ne baš preterano uspešne vojske da se ne predaje partizanima već da krene u povlačenje ka Austriji - ka kojoj se već kretao veliki broj ustaša, domobrana i drugih kvislinških snaga, među njima i četnici kao i ruski kozaci koji su se borili na strani nacista - i da se tamo preda britanskoj vojsci.

Britanci su međutim odbili da ih prime i vratili su ih nazad partizanima koji su uspostavili taktičku kontrolu nad poljem kod Blajburga. Ustašama je dat ultimatum: imaju sat vremena da se predaju ili će biti napadnuti. Ultimatum je produžen za 15 minuta, nakon čega je predaja počela.

Šta se tačno dešavalo posle toga niko ne može pouzdano da kaže, ali suština je poznata: došlo je do pokolja, a Josip Broz je osvetio svu srpsku nejač i sve komuniste i borce za slobodu, kako srpske tako i hrvatske, koje su Pavelićevi zločinci ubili tokom rata. Naime, partizani su masakrirali na desetine hiljada boraca Nezavisne Države Hrvatske na polju kod Blajburga, a one koji su pokušali da pobegnu iz obruča ubijali su i Britanci paljbom iz tenkova. Pripadnici Narodnooslobodilačke vojske (pre svega Hrvati i Srbi) ubijali su ustaše i ostale izdajnike i na maršu ka logorima za ratne zarobljenike tako da je Slovenija i danas prekrivena mnogim masovnim grobnicama.

Tačan broj žrtava je vrlo teško ustanoviti, a procene se kreću od relativno konzervativne brojke od oko 50.000 pa sve do maksimalne od 100.000 Hrvata. Tu treba dodati da je bilo i oko 15.000 Slovenaca koji su se borili na strani Trećeg Rajha, kao i desetak hiljada četnika. Sam Franjo Tuđman je broj stavio između 35-40.000 ustaša, četnika i slovenačkih domobrana zajedno (premda je najviše bilo ustaša).

Ako vam ovo ruši ubeđenje da su jugoslovenski komunisti tokom Drugog svetskog rata radili zajedno sa ustašama i za račun Hrvata stvorili Drugu Jugoslaviju - nema na čemu! To ionako nije istina. Ako želite da shvatite šta su jugoslovenski komunisti stvarno želeli morate da prestane da razmišljate kao nacionalisti, bilo srpski bilo hrvatski, i da počnete da razmišljate kao ljudi kojima nije bitno šta je ko po etničkoj pripadnosti već kakav je ko kao čovek.

(Telegraf.rs)