Kako je jedna zaboravljena dvorska čekaonica postala nova "glavna" železnička stanica u Beogradu (FOTO) (VIDEO)

Dvorska stanica u šumi iz koje su svoja putovanja otpočinjali i završavali Obrenovići i Karađođevići, posle Drugog svetskog rata postala je i polazna stanica čuvenog Titovog Plavog voza

Od 1. jula ove godine nova "glavna" železnička stanica u Beogradu postaće Topčider. To će biti privremeno, dok se u potpunosti ne osposobi stajalište "Beograd Centar", a voz za Bar već nekoliko dana polazi odavde. Iako su mišljenja povodom prve odluke podeljena, mi vam donosimo priču koja stoji iza ove stanice, a koja je samo uvod u njenu zanimljivu istoriju.

Nekada poluzaboravljena, skrivena u zelenilu, gotovo da je ostala nepoznata mlađim Beograđanima. Dugo nije bilo stanične gužve, izletnika, radnika, đaka, službenika, kraljevskih porodica, visokih gostiju, predsednika, svite... Samo su vozovi nastavili da prolaze pored nje.

Nikada se više neće čuti zvuk sirene sa Glavne železničke stanice: Uz pesmu "A sad adio" otišao je poslednji voz za Bar. Ovo je kraj jedne ere (VIDEO)

U njenoj čekaonici specijalne vozove čekali su Obrenovići, koje su posle majskog prevrata 1903. zamenili Karađorđevići, a posle Drugog svetskog rata crveni tepih na peronu prostiran je za Josipa Broza.

Hoćete vozom na put? Ovo je jedini plan svih polazaka iz Beograda do 30. juna (DETALJNA MAPA)

Ipak, ostala je jedna od najlepših i najneobičnijih železničkih staničnih zgrada u Srbiji. Stanica „Topčider“ u hladu prastarih platana, koji su posađeni još u doba kneza Miloša Obrenovića da ograde njegov konak u Topčideru, oduvek je bila prva "glavna" rezervna stanica posle Železničke stranice "Beograd" na Savskom trgu. Ali, i uvek druga stanica na pruzi Beograd-Niš. A sve se to dogodilo davne 1884. godine, u vreme kralja Milana Obrenovića, kada je u saobraćaj puštena prva srpska pruga Beograd-Niš.

Vreme je prolazilo, dinastije su se smenjivale, a naša, u zelenilu skrivena stanica nastavila je da živi. Ubrzo, 1914. godine, topčiderska stanica je dobila još jedan kolosek, čime je povećana propusna moć pruge. Kada je počeo Prvi svetski rat, zbog svog strateškog položaja, a usled čestih bombardovanja sa druge strane Save onemogućen je rad železničke stanice „Beograd“, pa je ulogu glavne stanice delimično preuzela topčiderska stanica.

VIDEO: "Železničku stanicu treba srušiti"?!?!? - podeljena mišljenja građana o sudbini zgrade

Tokom žestokog bombardovanja Beograda, 6. oktobra 1915. godine, bombom je pogođena i stanica „Topčider“. U sklopu radova na rekonstrukciji stanice tridesetih godina 20. veka izgrađena je, uz samu stanicu „Topčider“ i dvorska čekaonica - zgrada koja danas predstavlja staničnu zgradu.

Razlog za gradnju dvorske čekaonice na ovom mestu leži u činjenici da je 1929. godine, izgrađen Beli dvor, rezidencija Karađorđevića. Stanica „Topčider“ dobija na ugledu - postaje „kraljevska“ stanica, pa je primala ugledne putnike, kralja, kraljicu, zvaničnike i visoke goste.

Kralj Aleksandar je na svoje poslednje putovanje 1934. godine pošao vozom i to baš sa železničke stanice Topčider. Vozom je putovao do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom preko Cetinja, gde je posetio svoju rodnu kuću. Iz luke Zelenika je razaračem "Dubrovnik" Jugoslavenske kraljevske mornarice isplovio za Francusku. Devet dana kasnije, na ovu stanicu je prispeo voz sa njegovim posmrtnim ostacima. Odavde je i 1941. godine u izgnanstvo pošao i knez Pavle sa porodicom.

Tokom Drugog svetskog rata, stanična zgrada u Topčideru je ponovo pogođena i srušena. Po završetku rata, odustaje se od ideje da se stanična zgrada obnovi, pa ulogu putničke zgrade pruzima nekadašnja dvorska čekaonica. Enterijer je izmenjen i prilagođen putničkom saobraćaju. Prvobitna stanična zgrada tako nije očuvana.

Međutim, stanica „Topčider“ ne gubi na značaju. Kako je garaža dvorskog voza postala Garaža Specijalnog voza, poznatog kao „Plavi voz“, topčiderska stanica postaje polazna i dolazna stanica za brojna putovanja Josipa Broza Tita. Ovde su se u voz ukrcavali i Džimi Karter, Čaušesku i Moamer Gadafi, kao i drugi mnogobrojni državnici koji su bili gosti Josipa Broza.

Prema usmenom predanju koje naši železničari i dalje rado prepričavaju, Tito je imao običaj da, krišom od svog obezbeđenja, dođe u stanični bife i popije koju sa radnicima. Usledio bi brzi dolazak obezbeđenja i navodna Titova ljutnja. Poznato je da su železničari „Topčidera“ i Garaže imali posebnu odgovornost, budući da su bili odgovorni za početak i kraj putovanja predsednika Republike.

Krajem devedesetih izvršeni su radovi na fasadi. Pri tavanici, još su vidljivi reljefi sa grbom Kraljevine Jugoslavije - sećanje na neke stare dane. Pokraj ulaza, stoji prvi srpski formacijski časovnik iz 1888. godine. Još uvek radi i pokazuje tačno vreme. Među železničarima kola legenda da je ovaj časovnik dar Drage Mašin kralju Aleksandru Obrenoviću.

VIDEO: Pogledajte film o nastanku stanice "Topčider"

(Telegraf.rs)