Betoniraju ulazna vrata, huškaju besne pse, prepisuju imovinu na rođake: Kako sve dužnici beže od izvršitelja

Nisu svi dužnici miroljubivi, pa izvršitelji na teren često odlaze kao na ratište

Betoniranje ulaznih vrata, pretnja skokom sa krova zgrade, prepisivanje sve imovine na prijatelje i rođake, držanje besnih pasa u dvorištu i ignorisanje poziva, samo su neki od načina na koje dužnici pokušavaju da izbegnu izvršitelje.

Kada naši dugovi dođu u ruke izvršitelja, beg od prinudne naplate ne postoji, ali to ne sprečava građane da na najrazličitije načine pokušaju da im umaknu.

Kako saznajemo od izvršitelja najčešći način "bega" je izbegavanje prijema obaveštenja o izvršenju, a zatim sledi pozivanje na loše zdravstveno stanje i tešku materijalnu situaciju. Ipak, nisu svi miroljubivi, pa izvršitelji na teren često odlaze kao na ratište.

Izvršitelji plene čak i pegle i usisivače: Na aukcijama oduzeta imovina ide za bagatelu (TABELA SA CENAMA)

Nemali broj puta su ovi službenici ustuknuli nakon što je dužnik kod kojeg su došli pustio besnog psa na njih. Huškanje razjarenih životinja toliko je učestalo da su šinteri postali maltene redovna podrška tokom plenidbe stvari.

Jedna žena je, u pokušaju da spreči izvršitelja da je iseli zabetonirala vrata stana, a vlasnik jednog hotela svaki put se popne na krov kako bi se izvršitelji povukli. Tužne su i priče o glavi porodice koja preti da će da se polije benzinom i zapali ukoliko izvršitelji krenu da ih izbacuju iz stana.

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva objašnjava da se neretko dešavalo da ljudi koji očekuju da će izvršitelji da im pokucaju na vrata prodaju automobil, ili prenesu pokretnosti i nepokretnosti na rođake.

- Dešavalo nam se da su ljudi dali otkaz na poslu da im izvršitelji ne bi skidali od plate. Imali smo slučajeve gde je neko nasledio dug, gde nije dinara video od kredita i ne želi da plaća ni dugovanje, a planira uskoro da ide u inostranstvo da radi. Takvi su davali otkaze na poslu da ne bi radili za dug - objašnjava Gavrilović.

On kaže da u većini slučajeva ne opravdava ovakvo ponašanje i da smatra da su izvršitelji značajno pospešili naplatu, ali da ima situacija u kojima su ljudi, ne svojom krivicom, saterani uza zid.

- Neko ko prihvati dug kao realan ide na to da napravi dogovor sa njima, ali kod kredita u švajcarcima stvar je drugačija. Dešava se da su dužnici već uveliko otplatili ono što su uzeli od banke, a da im izvršitelji zbog uvećanog duga uzmu stan i prodaju ga za bagatelu, a onda ih još utužuju za ostatak duga - kaže on.

Ipak, u Komori izvršitelja tvrde da ne postoje već prepreke u obavljanju ovog posla.

- Jedna od stvari koja je do nedavno otežavala izvršni postupak bila je dužina čekanja na pribavljanje podataka od strane nadležnih državnih organa - navode u komori izvršitelja kao jedinu poteškoću.

Oni napominju da su slikoviti primeri "skrivanja" od izvršitelja, posmatrano u milionskom broju predmeta svih javnih izvršitelja, samo sporadični slučajevi.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)