Zgornje Jezersko, oaza mira na 6 sati od Beograda: Otkrijte slovenački raj u zagrljaju glečera

Ukoliko ste željni bekstva od gradske vreve, stotina poziva i poruka, sumornog asfalta i buke, mir ćete naći u mestu Zgornje Jezersko. Ovaj jedinstveni prirodni dragulj u Sloveniji udaljen je nekih šest sati lagane vožnje od Beograda, a mir i lepotu koju pruža posetiocima je, bez sve šale - rajski.

Kad jednom krenete od Ljubljane prema Jezerskom, savet je da otvorite prozore, batalite mobilni telefon i uživate u prečistom vazduhu i hiljadama nijansi zelenih koje vas okružuju. Duž vijugavog puta pozravljaće vas šum prečiste reke Kokre, koju je taman fino rashladila Jezernica, čiji izvor je u glečerskoj dolini.

Taman kad pomislite da lepše biti ne može, nestvarna šuma pustiće vas iz zagrljaja i okružiće vas zelene livade i dočekati njegovo veličanstvo - Ledenik pod Skuto.

Na prvi pogled, teško je poverovati da je to glečer. Nema spektakularnih ledenih masa, pukotina koje zjape poput rana u ledu. Samo tišina i sneg koji se ne topi do kraja i koji ovom predelu, čak i u najvrelijim letnjim mesecima, u smiraj dana donosi pravu svežinu. Da, stigli smo u jedan od najjužnijih ostataka ledenog sveta u Alpima...

Sa leve strane ugledaćete zdanje od drveta, visoko svega tri sprata i ispred magičnu baštu iz koje puca pogled na glečer i prirodu - mesto koje je u mom srcu i duši ubrzo postalo novi dom - to je Vila Planinka.

Sav umor koji sam ponela iz Beograda nestao je uz prvu kafu na suncu i zelenilo koje okružuje. Vidim sebe kako se bacam na savršeno pokošenu travu, ali me iz unutrašnjosti vile dozivaju mirisi sveže pečenog hleba, pršute, domaćeg sira... Nevoljno se povlačim sa terase, ali stomačić sad diktira tempo. Unutra prizor kao sa razglednice, levo kamin, desno darovi prirode sa lokalnih farmi - od meda do kiselog mleka... Tu su bokali sa domaćim sokovima i čajevima, savršeni miks različitih travki koji miluju nepca i kroz prozor pogled na alpski glečer.

Za stolom kraj mene mladić i devojka, rumeni od vazduha sa vunenima čarapicama na nogama... Ubrzo saznajem da i mene u sobi čeka isti takav par šunjalica, da imam ako mi je volja da se u svakom kutku osećam kao kod kuće...

Nekada planinarski dom danas broji 22 jedinstvene sobe, a iz svake ima nestvarni pogled na prirodu Jezerskog, bilo da ste smešteni u Gorski apolon ili Divji petelin, Ovcu, Bor... Sve je u drvetu, a detalji u čitavom zdanju su pažljivo birani i ništa ne bode oči. Sve je tamo gde treba, da imaš osećaj kao da si u svome...

Unplug to recharge, reći će vam domaćini, nudeći vam drvenu kutiju da, ako želite, tu ostavite svoj mobilni telefon i uradite ono što nam je svima, bar jednom godišnje potrebno, da se vratite prirodi... Čak i dok uživate u dašku luksuza u fantastičnoj sauni sa pogledom na vrt, nemojte se iznenaditi što sat koji stoji na stolu ne radi. To tako treba - da vreme stane - da se posvetite sebi i uživate u svakom sekundu i da, bez da vam išta odvlači pažnju, osmotrite srnu koja je svratila da vas ljubopitljivo odmeri kroz staklo (telefon je u kutiji, nemamo fotke da prisustvo srne i dokažemo).

Reset u zagrljaju prirode

Za razliku od mnogi turističkih destinacija na kojima sam bila, ova je zaista ostala verna prirodi. Ovde nema masovnog turizma! Pametni Slovenci udarili su zabranu na gradnju, pa kad jednom krenete u obilazak, bilo peške ili biciklom, tu i tamo videćete nečiju vikendicu ili neko od svega pet ili šest stotina domaćinstava koje ovaj kraj broji.

Prvo što će vas raspametiti jeste opuštenost... Dok šetamo kraj šume ka jezeru kraj nas juri pet šest klinaca na bicklima, svi lepi, rumeni, srećni... Dok prolaze, najljubaznije sa osmehom kažu "Dobar dan". Sunce ti poljubim - od šoka zanemeh! Pa se sve za njima okrećem i otpozdravljam, zbunjena kako se ovo dogodilo jer više se ni u komšiluku niko ne javlja...

Pomislih da je slučajnost, ali već za par stotina metara ide stariji bračni par, sa sve onim nordijskim štapovima i uz gospodsko klimanje glave isto želi dobar dan, pa idu sledeći na biciklu 'guten tag', pa čujemo 'good morning'...

Za tih nekih kilometar-dva šetnje do jezera, ispozdravljala sam se na svim mogućim i nemogućim jezicima, sa hajkerima, bajkerima, trekerima, penzionerima, ma sa svima koji su ovde došli po trenutak mira, zdravlja, avanture... Prvo ih pozdravljah u nekom čudnom grču, a onda rasterećeno, nasmejano... Shvatih u kom haosu živim 24/7 da su mi ove normalne stvari postale nekako strane... Nestvarno je kako te jedno ljubazno dobar dan od neznanca ispuni pozitivnom energijom.

Opijeni cvrkutom ptica stižemo do jezera... Klinci trče, bajkeri se odmaraju uz kafu, biciklisti zastaju za neku magičnu fotku... Desno šuma, levo livada, poneka vikendica sa nestvarnim vrtom, ispred nas staza koja vodi do Ledenika... Deo ekipe otišao je električnim biciklima da obilazi krajolik i malčice im zavidim što sam izabrala tabananje, ali svaki udah i tempo koji sama diktiram vraća me na fabrička podešavanja.

Uspon ka jednom od najlepših vidikovaca na glečer može za nekog biti malčice naporniji, ali ne previše. Za nekog ko je 40+ i kondicije odavno nema zahvaljujući svakodnevnom 12-časovnom sedenju, izvukoh uz brdo bez da sam se zadihala... Da, ponela sam telefon, ali sve fotografije koje vidite ne mogu da vam dočaraju lepotu ovog kraja, taj mir i tu energiju... Poželeh da ovde na samu sebe zaboravim bar jedno sedam dana i da se nikom ne javim, osim neznancima koje usput srećem.

Ne mogu da opišem kako se ovde lako slažu misli u glavi dok pijete izvorsku vodu, opijeni alpskim vazduhom i prolećnim vetrom. Ostadoh u šoku kad po povratku u vilu shvatih da sam istabanala 10 i više kilometara... Nema umora, samo blažena opijenost prirodom.

Dok se sunce sprema da pobegne na spavanje, uz zvuk vatre koja pucketa u kaminu sumiramo dan... Više se ni ne sećam šta smo jeli od lokalnih specijaliteta, ali sve je bilo savršeno, napravljeno od lokalnih sezonskih namirnica, praćeno vrhunskim slovenačkim vinima.

Priznajem, zavirila sam i u, kako je zovu, 'najlepšu sobu' ovde u vili... U njoj je više od 200 vrsta belog, crvenog i roze zlata... Svako čeka svoju priliku, a tu je i somelijer Marko da preporuči koja boca uz koji specijalitet ide.

I da, kad jednom u onim vunenim čarapicama krenete na sprat na spavanje, nemojte da preskočite onu kutiju za mobilne... Isključite se da biste se napunili... Probala sam, i radi.

(Telegraf.rs)