ONI SU DOVELI DEMOKRATIJU U SRBIJU: Gde su lideri SRPSKE REVOLUCIJE koji su oterali MILOŠEVIĆA, 15 godina POSLE? (VIDEO)
Sećanja na demokratske promene i rušenja režima Slobodana Miloševića ne blede i nakon decenije i po. Neki od aktera ovog prevrata u Srbiji su otišli iz politike i javnog života, a neki su još uvek aktivni...
Pre tačno 15 godina, 5. oktobra, Srbija je "gorela", tačnije u Beogradu su kulminirale demonstracije, nakon objavljivanja spornih rezultata na vanrednim predsedničkim izborima održanim 24. septembra 2000. godine
Preporučujemo
Vučić čestitao rođendan Partizanu
SINIŠA MALI: Beograd ponosan na organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu!
Naime, tadašnja vlast na čelu sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem nije htela da prizna poraz na izborima, te su pokušali da lažiraju rezulate, dok je opozicija na čelu sa Zoranom Đinđićem tvrdila da je njihov kandidat Vojislav Koštunica dobio većinu glasova.
PETI OKTOBAR: Dan kada su Srbi rekli Slobi NO PASARAN i dobili Đinđića i Koštunicu! (FOTO) (VIDEO)
Kulminacija je usledila 5. oktobra, kada je u masovnim demonstracijama gorela Skupština Srbije, a Milošević je morao da prizna poraz i preda vlast pobedniku na izborima.
To je označilo dolazak demokratije u Srbiju. Prvi demokratski predsednik bio je Vojislav Koštunica, a nakon vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra iste godine, na kojima je pobedila Demokratska opozicija Srbije (sastavljena od 19 stranka), prvi demokratski predsednik Vlade Srbije bio je Zoran Đinđić.
Dačić: Zahvalan sam onima koji su izveli peti oktobar
Ostalo je istorija. Prošlo je 15 godina, davno je prošla i euforija od nekog "boljeg života" koji nam je obećavan u naletu demokratije. Građani najbolje znaju kako žive. Ali, kako žive i gde su sada lideri petooktobarskih promena?
Prvi demokratski predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić je svoju viziju promena platio životom, te je ubijen 12. marta 2003. godine. To je ujedno označilo i kraj početka reformi i sve sporiji put u Evropsku uniju.
Vojislav Koštunica je bio politički aktivan sve do 2014. godine, kada je njegova stranka na parlamentarnim izborima doživela debakl. Podneo je ostavku na mesto predsednika DSS, i postao jedan od osnivača Državotvornog pokreta Srbije. Koštunica je bio premijer Srbije od marta 2004. do jula 2008. godine.
Velimir ilić, koji je u "oktobarskoj revoluciji", odnosno rušenju Miloševićeve vlasti bagerima krenuo iz Čačka, još uvek je veoma aktivan u politici, i danas je ministar bez portfelja za vanredne situacije u Vladi Aleksandra Vučića. U međuvremenu bio je ministar za kapitalne investicije u Koštuničinoj vladi, zatim ministar za infrastrukturu, potom u vladi Ivice Dačića od 2012. do 2014. godine ministar za građevinu i urbanizam.
Takođe, politički aktivan je i Rasim Ljajić, trenutno ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, lider SDP-a, nakon demokratskih promena bio je i ministar za ljudska i manjinska prava, ali i minstar rada i socijalne politike u vladama Koštunice i Mirka Cvetkovića.
Predsednik SDS-a Boris Tadić, bio je veliki protivnik Slobodana Miloševića i mnogi su ga nakon Đinđićeve smrti videli kao dostojnog reformatora Srbije. Bio je predsednik Srbije u dva mandata, od 2004. do 2012. kada je izgubio na izborima od Tomislava Nikolića.
Nekako uz Tadića, u vreme promena išao je lider LDP-a Čedomir Jovanović. On je jedan od retkih učesnika u slomu vladavine Miloševića da se u ovih 15 godina nije domogao neke od državnih funkcija (a politički je aktivan), ako izuzmemo to da je bio jedan od potpredsednika Vlade u periodu od 2003. do 2005. godine.
U vladi Zorana Đinđića bila je ministarka rudarstva i energetike, a nakon atentata na njega, Kori Udovički se povukla. Ali vratila se na velika vrata, i to u vladi Aleksandra Vučića kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nema promena bez lidera SPO Vuka Draškovića, jednog od inicijatora DOS-a. Zanimljivo je da je Drašković prvi odlučio i da napusti ovaj savez stranaka i to samo šest meseci nakon osnivanja. On je od 2004. do 2007. godine bio ministar spoljnih poslova Državne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno Republike Srbije. Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine, stranka Vuka Draškovića bila je na listi SNS-a.
"ČINI MI SE DA ĆE BITI VANREDNIH IZBORA": Rasim Ljajić krenuo u IZBORNU KAMPANJU
Jedan od političara iz petooktobarske revolucije trebalo bi da se kandiduje za predsednika FK Crvena Zvezda, Nebojša Čović. On je u Đinđićevoj vladi bio zamenik premijera i šef Koordinacionog centra za jug Srbije.
Od ostalih aktera petooktobarskih promena, danas u politici više nema Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića. Labus je bio potpredsednik Vlade od 2003. do 2006. godine kada je dao ostavku, a Dinkić se uglavnom bavio finansijama, prvo kao guverner Narodne Banke Srbije, zatim kao ministar finansija i ekonomije Cvetkovićevoj i Dačićevoj vladi.
Još jedan od aktera demokratskih promena, Goran Svilanović, koji je od 2000. do 2004. bio ministar spoljnih poslova, danas je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
Jedan od glavnih aktera u rušenju režima Slobodana Miloševića već pet godina nije među živima. Vladan Batić, nekadašnji lider Demohrišćanske stranke i minstar pravde u Đinđićevoj vladi, preminuo je 2010. godine.
( M. Paunović )