Tramp bi mogao da dođe u Srbiju: Oglasio se bivši ambasador SAD

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država Vilijam Montgomeri izjavio je danas da je najviši cilj premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije.

On je za K1 televiziju rekao i da Kurti vrši razne provokacije i da smatra da mu je cilj da razbesni Beograd u dovoljnoj meri da preduzme vojne korake protiv Prištine.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, Kurti se nadao da će ga podržati Sjedinjene Američke Države.

"Jedna od stvari zbog kojih sam nezadovoljan je što nismo uspeli da obezbedimo zaštitu kosovskih Srba i što smo dozvolili Kurtiju da ignoriše obećanja data u Briselu, da će uspostaviti ZSO što je bio važan korak. To je trebalo srpskim opštinama da obezbedi bliže veze sa Beogradom. Kurtijeva vlast je pristala na to i nije to sprovela", rekao je Montgomeri koji u Beogradu boravi kako bi promovisao knjigu "Nediplomatski život", koju je napisao sa suprugom Lin.

Prema njegovim rečima SAD bi mogle da uvedu oštrije mere protiv Kurtija zbog ponašanja, ne samo sankcije, već i da ukinu programe pomoći.

"Podržavali smo članstvo u UN. Mogli bi to da oduzmemo. Nadam se da će SAD to uraditi", rekao je on.

Dodao je i da zna da je postojao plan za rešavanje situacije dok je lider bio Hašim Tači i dok je razmišljao o podeli KiM za Srbe i Albance, ali da je Zapad, konkretno, rekao je, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel to blokirala.

"Ja bih da krenemo od činjenice da stanje na KiM nije dobro kao i u BiH. Trideset godina mi se žalimo ali ne radimo ništa da to izumenimo. Moramo da potražimo alternative koje bi dovele do dugoroičnog napretka. Vveći akcenat mora da se stavi na etnicitet jer etnički element sve pokreće u regionu", rekao je Montgomeri.

Bivši diplomata ocenjuje i da su Dejtonski i Kumanovski sporazumi u startu manjkavi dokumenti i uzroci za današnje probleme.

"Umesto da ih menjamo pridržavali smo ih se kao svetog pisma. Ako pogledate rezolicijom 1244 SB UNse priznaje suverenitet Jugoslavije i garantuje da će u budućnosti bezbednosne snage Srbije moći da štite verske spomenike na KiM, a to se nije desilo. Ovi sporazumi nisu funkcionalni i treba da se menjaju, da nisu uspešni i da je potrebno bolje rešenje", rekao je on.

Pojašnjava i da je velika greška što rezolucija 1244 nije sprovedena.

"Mi na zapadu, u okviru NATO smo odlučili da bombardujemo Srbiju, nismo imali podršku UN a pokušavali smo da pokažemo da nas UN podržavaju. Iskreno nismo ispoštovali ključnu odredbu o suverenitetu Jugoslavije. Veliki broj diplomata je mislio da su kosovski Albanci strašno propatili, da su zaslužili da imaju neku domovinu pa smo odlučili da pristanemo da se formira zemlja za kosvske Albance", rekao je Montgomeri.

Na pitanje da li bi američki predsednik Donald Tramp mogao da reši krizu, on ističe da sa Trampovom administracijom postoji prilika da se naprave pozitivne promene u regionu, jer je Tramp pokazao da se ne libi da odstupi od klišea i kaže da neće da radi na stari način.

"Uz pravi pristup on može da igra veliku ulogu u regionu. Tramp ima još 3,5 godine na vlasti i još je rano. Nadam se da će obratiti pažnju na region", rekao je on.

Kaže i da je situacija sa sankcijama katastrofalna jer je Srbija kolateralna šteta.

"To je sukob između SAD i Rusije. Sankcije su uvedene kompaniji u ruskom vlasništvu, žao mi je zbog toga. Borio sam se protiv sankcija uvek jer lako ih je uvesti, ali teško ukinuti. To nije dobro rešenje. Voleo bih da ruski predsednik Vladimir Putin shvati u kakvoj je nezgodnoj situaciji vaša vlada i proda Srbiji NIS po nekoj ceni. To bi rešilo problem. Najveći problem je većinsko vlasništvo i ako bi postao manjinski paket to bi promenilo situaciju. Putin bi mogao to da reši da hoće, a čini se da on ne želi o tome da razmatra", rekao je Montgomeri.

Na pitanje da li misli da li će Tramp za vreme svog mandata doći u Srbiju da se nada da će to da uradi.

"Od trenutka kada je postao predsednik mislim da bi mogao da napravi pozitivnu razliku u regionu, jer ga nije briga za status kvo i koji može sve da rasturi i postavi nešto drugo. Nadao sam se da će biti zainteresovaniji za Balkan. Rekao bih da će doći ako bude mislio da može da napravi razliku, ne samo reda radi, ako bude mislio da može nešto da postigne.

Upitan da prokomentariše povlačenje nominacije Marka Brnovića za mesto ambasadora SAD u Srbiji, sagovornik K1 kaže da u 60 zemalja nije ni nominovan ambasador i da značaj imanja ambasadora nije dovoljno naglašen u aktuelnoj američkoj administraciji.

"Smatram da je on (Mark Brnović) prošao kroz uobičajene medicinske i druge preglede ali da je nešto iskrslo. Neuobičajeno je da se tako nominacija povuče. Mislim da je iskrslo nešto iz njegove biografije i karijere. Tramp neće da sluša duboku državu, to je doneto od strane Trampove administracije, siguran sam da će pronaći nekog ko će želeti dobro Srbiji", rekao je Montgomeri.

Govoreći o 2000. godini on je rekao da je u Srbiji postojala snažna opozicija sa Zoranom Đinđićem na čelu protiv Slobodana Miloševića i da su SAD smatrale, imajući u vidu strahote iz ratova 90-ih, da postoji potencijal da se nasilje nastavi i da ta opozicija treba da se podrži i finansira.

"Finansije su bile deo podrške, smatrali smo da je Miloševićev režim opasnost za region. Bili smo zabrinuti. Deset godina od 1990 smo strahovali šta će da bude na Kosovu", rekao je on.

Prema njegovim rečima SAD su stalno radile istraživanja javnog mnjenja, i da je prema tim istraživanjima Vojislav Koštunica bio taj koji je mogao da pobedi Miloševića.

"To smo predstavili liderima DOS-a i svi su prihvatili naše nalaze i pristali da Koštunica bude nosilac liste iako je bila velika razlika između njega i Đinđića. Smatrali smo da bi se pobedio Milošević opozicija mora da bude za jednog čoveka. Vuk Drašković je odbio da se pridruži ostalima. Brinulo nas je da ne preotme glasove. On bi dobio oko četiri odsto glasova ali to je bilo možda dovoljno da preokrene klatno ka Miloševiću.Tri puta sam bio kod njega, njegova supruga Danica je rekla vaše američke ankete su glupost ne verujemo u to, imamo svoje pristalice. Nismo ga tada ubedili da se kandiduje sa ostatkom opozicije, posle izbora je priznao da smo bili u pravu jer je slab broj glasova dobio", rekao je Montgomeriji koji je tih godina bio ambasador SAD u Srbiji.

Govoreći o aktuelnim protestima on je rekao da ne želi ništa loše da kaže o njima i ocenio da je to jedinstven pokret koji nema nijednog političkog lidera, ali da nema ni detaljan plan za "dan posle".

"Oni su odlučni da su besni i to je van sumnje, ali ukazujem da je izuzetno važno za veliki broj običnih ljudi da tačno znaju šta to znači za dan posle, kakvi planovi će biti sprovedeni. Ceo svet prati ovo, to je jedinstven pokret - nema lidere, simbole već samo studente koji ne žele da iko bude glavni i čiji je cilj, kako mi je rečeno, da se reše svih poliitčkih stranaka", rekao je Montgomeri.

Upitan da li je razgovarao sa nekim od blokadera, on ističe da može samo da kaže

da nije dobio ikakvu konkretnu ideju budućnosti niti šta će uslediti dan posle.

"Ako pogledate 2000. godinu postojali su političari sa preciznim idejama, imali su veliku podršku iz inostranstva i ljudi su zaista verovali da će im život biti bolji. Danas ne verujem da se razmišlja na isti način, ne vidim podršku iz inoistranstva", rekao je Montgomeri.

Upitan da li je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Montgomeri kaže da on ima puno poteškoća - sankcije NIS-u, treba da vodi državu, da ima dobre odnose sa različitim zemljama.

Smatra i da je neutralnost u današnjem svetu nemoguća.

"Ako pogledate situaciju u današnjoim svetu veća je povezanost nego pre, industrije su globalne. Izuzetno je teško biti neutralan, a Srbija to upravo otkriva sa ovim sankcijama. Biti neutralan znači da nemate snažnu podršku za vaše nacionalne interese", smatra Montgomeri.

Govoreći o knjizi "Nediplomatski život", kaže da su je supruga Lin i on napisali kako bi, pre svega, njihovi unuci shvatili kako su oni živeli i kako su na svake tri godine menjali države u kojima žive i šta su radili.

"Postoje dve vrste diplomata - oni koji idu na prijeme i oni koji gledaju istoriju.

"Bili smo u Sofiji za vreme komunizma, bila je atmosfera promena i pozvani smo na diplomatski prijem, ali smo otkazali učešće i otišli na demonstracije. Tada je spaljeno sedište Komunističke partije Bugarske i odabrali smo da gledamo istoriju. Svi ostali ambasadori su otišli na prijem. Trudili smo se da upoznamo ljude i napravimo razliku, ne samo da idemo na prijeme. Hteli smo da budemo informisani. Napisali smo knjigu i delom jer sam video kako se događaji ovde ponekad prikazuju od 2000 i hteo sam da napišem svoju verziju", rekao je on.

Na pitanje o aktuelnoj situaciji u svetu on kaže da je ono što se desilo u Gazi neopisivo i da mu je žao što svet ranije nije intervenisao.

"To je mrlja na savesti sveta. Što se Ukrajine tiče pomagali smo je više godina, pitanje je da li će SAD posle svih ovih godina prestati da je podržava. To bi bila velika ist orijska greška jer će to ohrabriti Putina", rekao je on.

Ocenjuje da problemi postoje svuda u svetu i da jesve više raznih problema, poput migracija, pada nataliteta, nestanka poslova zbog pojave veštačke inteligencije.

"Naš svet je zbog sve toga sve složeniji", rekao je Montgomeri.

(Telegraf.rs/Tanjug)