Posle korone ispituju se posledice: Kod nas uočene 3 grupe problema, 20% obolelih s psihijatrijskim simptomima

Specijalista psihijatrije iz Klinike "Laza Lazarević" navodi da je reč o depresiji, anksioznosti, nesanici i zaboravnosti

Više od dva i po miliona ljudi u Srbiji obolelo je od kovida 19 od početka pandemije pre tri godine, a preminulo ih je gotovo 18.000. Zabrane okupljanja, obavezne maske, redovi ispred ambulanti, propusnice i sertifikati su prošlost, a tri godine kasnije medicina se bavi posledicama pandemije.

U vreme najjačih udara kovida smo im tapšali. Aplauzi su utihnuli, kao i priča o pandemiji, ali oni su i dalje na prvim linijama, pogotovu što se posledice kovida još otkrivaju, a izabrani lekari su ti koji prvi moraju ih prepoznaju, piše RTS.

Preporučujemo

"Dosta je takvih pacijenata, ima ih i među mlađima. Javljaju se zbog perikarditisa, otežanog disanja, aritmije. Javljaju se i pacijenti sa autoimunim bolestima", kaže doktorka Marija Mialković Pavlović iz Dom zdravlja Kovin.

Doktor Amro Alšrafi iz Doma zdravlja Bela Crkva navodi da im se pacijenti žale zbog visokog pritiska, upale pluće, lakog zamaranja...

Iz Doma zdravlja Pančevo doktorka Tanja Aleksić kaže da su im se pacijenti javljaju zbog kardioloških, neuroloških i psihijatrijskih problema.

"Žalili su se na nesanicu, zaboravnost i poremećaj čula", navodi Aleksićeva.

Depresija i ankcioznost najčešći simptomi

Studije pokazuju da ozbiljnije psihijatrijske probleme ima 10 do 20 odsto obolelih, a najčešći simptomi su depresija i anksioznost.

Specijalista psihijatrije Aleksandra Dutina iz Klinike "Laza Lazarević" objašnjava da pacijenti posle preležane korone imaju nesanicu i druge psihijatrijske simptome.

Nema tačnih podataka o broju pacijenata sa postkovid simptomima, a nauka još traži objašnjenje njegovog nastanka. Zna se da izraženije simptome imaju nevakcinisani.

"Ne javlja se samo kod onih koji su lečeni u bolnici. Post kovid može da se javi kod osoba koje su imale laku formu infekcije. Nije li to argument za vakcinaciju? Vakcinisani ne mogu da se zaraze, pa tako ni postkovid", ističe specijalista infektologije Ivana Milošević.

Slabo interesovanje za prvu dozu

Interesovanje za vakcine je na minimumu, a po prvu dozu skoro niko ne dolazi.

"Preko 95 odsto vakcinicina ove godine, oko 3.000 doza koje su podeljena, bile su buster doze. Stariji sugrađani se uglavnom odlučuju za četvrtu dozu", ističe doktor Veselin Bojat, direktor Doma zdravlja Novi Sad.

Poslednjih meseci u Novom Sadu dnevno se javi oko 100 pacijenata na pregled, a manje od 10 ih je pozitivno. Stariji od 65 i oni sa pridruženim bolestima i dalje su najugroženiji.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da uz buster doze, redovno uzimaju i vakcine protiv sezonskog gripa.

(Telegraf.rs)