Dva prijatelja se pomirila nakon 20 godina ćutanja, i to u crkvi: Ovo je priča o Draganu i Blagoju iz Požege

"Niko nije savršen" i "hrišćanski je praštati" - dve su svima poznate izreke ili maksime koje u priči koja sledi idu ruku pod ruku. Takođe, znamo svi da najveći broj sukoba u relacijama sa drugim ljudima dolazi "zbog hlupostu". E pa slučaj iz Zapadne Srbije upravo o tome govori.

Naime, okruglo 30 godina Dragan Ćalin iz požeškog sela Gorobilje i Blagoje Kostić iz Rasne bili su nerazdvojne kolege i najbolji prijatelji, a onda pre nekih dvadesetak godina došlo je do nekih nesuglasica, kako kažu, zbog sitnice i tada je nastala tišina, odnosno razdor između njih.

Preporučujemo

I mada su se su se često viđali, jedan sa drugim nisu govorili. To im je obojici teško padalo iako nisu želeli da priznaju.

Godinama su se sretali u selu, kafani ili na ulici, ali nijedan nije želeo da napravi prvi korak, sve do sad. Posle dvadeset godina odlučili su da pređu svog, tipično srpskog inata i pomire se i to u crkvi Svetog Ilije u selu Prilipac.

- Bili smo stvarno jako dobri drugari i kolege. Rado je bio viđen u mojoj kući, ali onda je došla tišina i niko nije želeo da popusti. Moram priznati, teško mi je bilo što ne govorimo. Znam da je bilo i njemu, čak sam video jednom i suzu na njegovom licu kad je seo za drugi sto u kafani a ne sa mnom - priča za RINU Dragan.

Ono što je posebno dirljivo u ovoj prili jeste što se pomirenje dogodilo pred oltarom crkve Svetog Ilije, gde su jedan drugome pružili ruku, izgovorili oproštaj i simbolično se poljubili, obećavši da će ostatak života provesti u slozi.

- Grdno je kad kolege i drugari prestanu da govore. Nije bilo svejedno, jer sam Dragana uvek gledao kao brata, ali eto taj inat kad proradi to je čudo. Ali, važno je da ga čovek pobedi i ponosan sam što smo uspeli. Bolje ikad - nego nikad. Malo nas je ostalo, godine te stignu, a zamerke kad tad postanu teret. Zato smo sada rešili da zaboravimo sve, da nastavimo tamo gde smo stali - kazao je Blagoje.

Obojica ističu da im je ovaj momenat doneo veliko olakšanje, ističući da sada "mogu spokojno da spavaju", i da bi voleli da njihov primer ohrabri i druge koji godinama nose uvrede i ćutanje, kao teret na svojim leđima.

Pomirenje u prilipačkoj svetinji dalo je novu šansu prijateljstvu koje je obeležilo njihovu mladost i radni vek, a dvojica vremešnih vozača sada veruju da je vreme da se svaki dug ili prekinuti odnos završi rečima – "opraštam ti".

(Telegraf.rs/RINA)