Šainović: Dejtonski sporazum doneo trajan mir, srpskom narodu mogućnost opstanka

Bivši premijer Srbije i potpredsednik Vlade Jugoslavije Nikola Šainović rekao je danas povodom tri decenije od postizanja Dejtonskog sporazuma da je sporazum posle krvavih ratova i neuspešnih pregovora doneo trajan mir Bosni i Hercegovini, kao i minimum pravde i ravnopravnosti za sva tri naroda.

Istakao je da Dejtonski mirovni sporazum traje 30 godina, navodeći da to nije malo "u ovim turbulentnim vremenima".

Preporučujemo

"Mnogi su se drugi sporazumi kompromitovali, uzmimo 1244 koji je duboko narušen ili Minski sporazum u ratovima Rusije i Ukrajine. Dejton je ipak opstao zato što ima ravnopravnost u korenu i tu njegovu tekovinu treba čuvati obema rukama i ne dozvoliti da zarad bilo kakvih interesa bude narušena", rekao je Šainović za Tanjug.

On navodi i da je Dejtonski mirovni sporazum srpskom narodu omogućio da ima svoj entitet sa statusom punopravne federalne jedinice koja odlučuje o svojim životnim pitanjima i koji mu daje mogućnost opstanka.

Govoreći o pregovaračkoj poziciji Srbije pred odlazak u Dejton, rekao da je Srbija čitavo vreme bezrezervno podržavala srpski narod u BiH, po cenu ogromnih gubitaka.

"Posle toliko vremena, kada govorimo o ceni sankcija, govorimo o ceni ogromnih odricanja, materijalnih, ljudskih, jednostavno Srbija nije mogla da ostavi svoj narod bez podrške. To je bila osnova te političke platforme. Put do mira je čitavo vreme bio naša orijentacija", naglasio je Šainović.

On je ocenio da je do rata došlo time što je poništena konstitutivnost naroda u socijalističkoj Jugoslaviji i u socijalističkoj Bosni.

"Takva ravnopravna konstitutivnost se ogledala ne u pravima nacionalnih manjina, nego u pravu Srba, Bošnjaka i Hrvata na jednaku zastupljenost u rukovođenju državom. Na jednako učešće u donošenju odluka, u definisanju sudbine, ne samo kao aspekt pravednosti nego kao aspekt pomirenja posle užasnog Drugog svetskog rata. Onaj ko je to hteo da poništi, hteo je da vrati dominaciju jednih nad drugima i da vrati turobna sećanja na Drugi svetski rat", rekao je Šainović ocenjujući da je zato i izbrio rat.

Na pitanje koje odredbe Dejtona su se pokazale kao najslabije ili najugroženije, Šainović je podsetio da je Dejton predviđao formiranje saveta za sprovođenje mira.

"Mi smo se žalili pa smo rekli 'Ne, valjda savet za sprovođenje sporazuma', ali oni su rekli 'Ne, nemojte da ste sitničavi'. Taj savet je posle bio majka promena Dejtona. Taj savet je usvojio Bonska ovlašćenja, dao nenormalna ovlašćenja visokom predstavniku i doveo do izvora krize koja traje i danas", ocenio je Šainović.

Prema njegovim rečima, nije precizirano ni razgraničenje u zoni Brčkog, jer je u Dejtonu rečeno da "nisu stigli".

"Sve smo granice nacrtali, ali u zoni Brčkog nije se stiglo, pa će se nastaviti u duhu Dejtona, znači razgraničenje Republike Srpske i Federacije. A onda je ispalo da to nikad nije završeno nego je napravljena arbitraža pa je napravljen distrikt Brčko koji narušava kontinuitet Republike Srpske i koji dalje komplikuje odnose. Ali bolje i to nego rat", naveo je Šainović.

Na pitanje koliko su potezi visokih zvaničnika narušili duh Dejtonskog sporazuma, Šainović je rekao da evropski predstavnici često pokušavaju da "na sivi način" naprave unitarnu Bosnu, jer ne razumeju dubinu krize i težinu rata koji je Dejton zaustavio.

"Zarad ciljeva koje su oni morali da sprovode u interesu velikih sila koje su ih delegirale pokušava se čitavo vreme da ostane arhitektura dva entiteta, ali da se na sivi način pravi unitarna Bosna. To često rade evropski predstavnici sa nerazumevanjem dubine krize i težine rata koju je Dejton zaustavio. Sve to stalno izaziva nove krize i stvara utisak da Dejton nije armatura nego neki klizavi sadržaj", naveo je Šainović.

Sporazum zvaničnog naziva Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, postignut je u Dejtonu 21. novembra 1995. godine, a potpisan 14. decembra iste godine u Jelisejskoj palati u Parizu.

Sporazum se uobičajeno naziva Dejtonski sporazum, po gradu Dejton, okrug Montgomeri u Ohaju, gde su u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Rajt Peterson vođeni tronedeljni pregovori koji su završeni 21. novembra 1995, čime je najzad okončan troipogodišnjeg rat u Bosni i Hercegovini, započet aprila 1992.

(Telegraf.rs/Tanjug)