TOKOM ZIME VIŠE SRČANIH UDARA Obratite pažnju na ove simptome, mogu vam spasiti život ako se javite na vreme

Hladniji dani jesu rizični za kardiovaskularne bolesnike, zato što je usporeniji krvotok i on dovodi do toga da se elementi krvi lepe spontano i mogu da naprave trombove ili ugruške. Sve to može dovesti do komplikacija kao što su i infarkt miokarda, šlog..., objasnila je nedavno kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", dr Milijana Balević, u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

S druge strane, treba podsetiti da se krvni sudovi celog organizma grče te da dolazi do oscilacije  pritiska.

Preporučujemo

- Taj grč dovodi do varijacija arterijskog pritiska, pa se često pacijenti javljaju sa varijacijama pritiska bez obzira što su na nekoj od terapija. To su glavni uzroci zašto se sada pojavljuju tegobe kod hroničnih bolesnika, mada i kod uslovno zdravih osoba, objasnila dr Balević i istakla da treba obratiti pažnu na simptome i reagovati na vreme.

Kako prepoznati srčani udar

Srčani udar se najčešće javlja tokom noći i rano ujutru, uglavnom se simptomi jave iznenada, te je važno ne paničiti i ne čekati da se stanje pogorša već odmah pozvati Hitnu pomoć. Tokom noći dok čovek spava u organizmu se odvijaju različiti procesi, zato je važno redovno uzimati propisanu terapiju, objasnila je dr Balević u podcastu Zdravo sa Ivanom.

- To je jedan razdirajući, cepajući bol u grudima, javlja se ukočenost vilice, ruku, dolazi do preznojavanja, lupanja srca... Bez obzira na sve to, ako je čovek sam, prvo što treba da uradi je da ne paniči i odmah pozove Hitnu pomoć, objasnila je kardiolog.

Urgentni centar: 40 odsto više infarkta zbog hladnoće

Kardiolozi Urgentnog centra UKCS poslednjih dana imaju oko 40 odsto više pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Među njima su i mlađi i stariji, ali najviše hronični kardiovaskularni bolesnici, izjavio je prof. dr Predrag Mitrović za RTS.

Profesor Mitrović objašnjava da su niske spoljašnje temperature jedan od najnepovoljnijih vremenskih uslova za kardiovaskularne, naročito hronične bolesnike.

Prema njegovim rečima, najviše je hroničnih bolesnika, jer su oni „uvek na ivici da svakog trenutka dobiju nešto novo“, ali među pacijentima ima i starijih i mlađih koji ranije nisu imali dijagnostikovane srčane tegobe.

„Dolaze prvi put, nisu znali da imaju problem, a sada se javljaju sa ozbiljnim simptomima“, navodi Mitrović i dodaje da su vremenski uslovi osnovni uzrok aktuelne situacije, uz napomenu da se novi hladni talas tek očekuje.

Govoreći o razlikama u simptomima, profesor Mitrović kaže da pacijenti koji se prvi put javljaju najčešće imaju epizode bolova koje traju dan ili dva i često ne veruju da je reč o srcu. Sa druge strane, kod hroničnih bolesnika bolovi traju duže, ponekad i dve do tri nedelje.

Koronarne jedinice Urgentnog centra su, kako kaže, pune i imaju i prekobrojne bolesnike. „Urgentni centar mora da primi sve pacijente i da ih smesti kako zna i ume. To za nas nije ništa novo. Svi dobijaju adekvatnu terapiju i sigurno su zbrinuti na pravom mestu“, naglašava profesor Mitrović.

Pored infarkta, u Urgentnom centru se u poslednje vreme leči i veliki broj drugih teških stanja.

„Ima dosta plućnih embolija, bolesnika sa trombovima, zatim disekcija aorte, odnosno poremećaja velikih krvnih sudova koji izlaze iz srca, najčešće zbog varijacija krvnog pritiska. Česti su i poremećaji srčanog ritma, od AV blokova do situacija kada je neophodno ugraditi pejsmejker“, navodi profesor Mitrović i dodaje da je prisutna „kompletna kardiološka patologija“.

Za hronične bolesnike saveti su isti. „Da ne izlaze ako ne moraju, da zaštite disajne puteve ako izlaze, da redovno uzimaju terapiju i, ako ona nije dovoljna, da se jave svom lekaru. Najbolje je da borave u prostoriji sa stalnom, stabilnom i toplijom temperaturom“, zaključuje profesor dr Predrag Mitrović.

(Telegraf.rs/RTS)