Dva brata mu 26 GODINA žive u Americi: Nazim je ostao u selu kod Sjenice i poručuje samo JEDNO

Dok brojni stanovnici Pešteri bolju budućnost traže u evropskim zemljama i Americi, Nazim Elezović iz sela Krće kod Sjenice ostao je na porodičnom imanju. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom, a svakog dana ustaje pre pet sati kako bi završio sve poslove i pripremio mleko za otkup.

Nazim kaže da se u selima danas živi znatno bolje nego ranije. Domaćinstva su opremljenija, putevi pristupačniji, a poljoprivrednicima su na raspolaganju traktori, balirke i druga mehanizacija o kojoj su prethodne generacije mogle samo sanjati.

Preporučujemo

- Dosta kuća ima, prilazi su lepši i narod je napredovao. Skoro svako domaćinstvo danas ima automobil, traktor ili balirku. Pre se mnogo više mučilo - priča Nazim.

Iseljavanje nije zaobišlo ni njegovu porodicu. Dvojica Nazimove braće već 26 godina žive u Americi, dok su brojni rođaci, prijatelji i komšije otišli u Nemačku, Francusku, Španiju, Holandiju, Švedsku, pa čak i Australiju. Nazim je, ipak, odlučio da ostane uz roditelje, zasnuje porodicu i nastavi život na dedovini. Danas su mu deca i šestoro unučadi najveća podrška i razlog da istraje uprkos svim teškoćama.

- Bio gde bio, čovek svoj rodni kraj nosi u srcu. Ja sada imam 56 godina. Ne bih mogao da odem i ostavim ovu dedovinu i babovinu - ističe Elezović.

Na imanju drži desetak grla stoke, proizvodi mleko i obavlja različite poljoprivredne poslove. Iako država daje subvencije za umatičene krave, Nazim naglašava da su troškovi proizvodnje visoki, dok je otkupna cena mleka smanjena.

- Subvencije jesu značajne, ali su i troškovi veliki. Danas 50 evra skoro da nije ništa. Sve je poskupelo, a mleko je pojeftinilo. Mnogi su zbog toga odustali od stočarstva, jer su poljoprivrednici često prepušteni sami sebi - kaže on.

Njegov radni dan počinje već oko pola pet ujutru. Stoku treba nahraniti i pomusti, a mleko pripremiti pre dolaska otkupljivača. Odmora na selu gotovo da nema, ali Nazim ističe da je navikao na rad i da prema svom domaćinstvu oseća posebnu odgovornost.

Jedan od najvećih problema sjeničkog kraja, prema njegovim rečima, jeste nedostatak radnih mesta. Osim javnih službi, manjih privatnih poslova, zanatstva i poljoprivrede, mladi nemaju mnogo mogućnosti da pronađu sigurno zaposlenje.

- Dobro bi bilo da se otvori neka fabrika, kako omladina ne bi odlazila. Mladi završe školu, ali posle moraju da traže posao na drugom mestu. Nije ni u inostranstvu lako, jer gde god da čovek ode, mora da radi - poručuje Nazim.

On se priseća da su deca nekada pešačila do škole u Raždaginji, dok ih danas prevozi kombi čije troškove snosi lokalna samouprava. Ranije su roditelji sami plaćali prevoz, a putevi su bili toliko loši da se pojedinim deonicama nije moglo proći ni traktorom. Deo puta prema selu u međuvremenu je asfaltiran, što je stanovnicima znatno olakšalo život. Ipak, Nazim smatra da je potrebno nastaviti ulaganja u putnu infrastrukturu i uslove života na selu.

Priča Nazima Elezovića svedoči o upornosti pešterskog domaćina koji, uprkos niskim cenama poljoprivrednih proizvoda, visokim troškovima i odlasku stanovništva, ne želi da napusti zemlju svojih predaka. Za njega Krće nije samo mesto stanovanja - to je porodično nasleđe, način života i rodni kraj koji se, kako kaže, uvek nosi u srcu.

(Telegraf.rs/Sandžak Danas)