Krvava planeta: Ovo su ratovi koji su obeležili ne samo ovu, već i prethodne godine

Vreme čitanja: oko 6 min.

U nekim zemljama ratovi se i dalje vode nesmanjenom žestinom, a u drugima se i pored zvaničnog mira i dalje proliva krv u surovim sukobima

Foto: Wikipedia

Rat Izraela i Hamasa u ovom trenutku je, uz onaj u Ukrajini, glavna vest sa fronta u svetu. Ali, to su samo dva u moru sukoba koji se trenutno odvijaju na planeti.

Predstavljamo vam neke od trenutno najvećih svetskih ratnih žarišta, kao i ratova koji su ove godine okončani posle višedecenijskih sukoba i tenzija, ali i one koji i dalje tinjaju s realnim rizikom da se ponovo rasplamsaju.

Izrael - Pojas Gaze

Foto: Tanjug/AP

Najnoviji sukobi u Izraelu, koji su počeli 7. oktobra upadom pripadnika Hamasa sa kopna, mora i iz vazduha. Pripadnici Hamasa su, pored ubistava, otimali Jevreje. Među taocima su žene, starci, deda, pa čak i bebe.

Izrael je u znak odmazde bombardovao veliki broj položaja i objekata Hamasa, a očekuje se i kopneni upad u Pojas Gaze.

Izraelski premijer Benjanim Netanjahu pre nekoliko dana najavio je da posle planiranih akcija "Gaza više nikada neće biti ista", te da će se te akcije "pamtiti generacijama.

Rat u Ukrajini

Foto: Tanjug/AP

Dana 24. februara 2022. godine Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu iz tri pravca - ka prestonici Kijevu, drugom najvećem gradu u toj zemlji Harkovu, te u Donbas, region koji je još 2014. jednostrano proglasio nezavisnost.

Prva dva pravca brzo su "pukla", pa je ruska strana bila primorana da se povuče iz okonile Kijeva i Harkova, koncentrišući ratne napore ka Donbasu.

Posle prvobitnih ruskih osvajanja u iscrpljujućim i krvavim bitkama, poput onih za Marijupolj i Bahmut, te zatišja na frontu koje je usledilo, sada je u toku ukrajinska kontraofanziva.

Rat je do sada odneo oko pola miliona žrtava, u zavisnosti od izvora.

Nagorno-Karabah

Višedecenijski sukobi između Jermenije i Azerbejdažana oko Nagorno-Karabaha, regiona pretežno naseljenog etničkim Jermenima, čini se da je okončan nedavnom munjevitom akcijom azerbejdžanskih snaga koje su zauzele spornu teritoriju.

Usledio je egzodus etničkih Jermena, i pored uveravanja zvaničnog Bakua da želi da reintegriše Nagorno-Karabah, te da neće biti akcija usmerenih protiv civila.

Rat u Siriji

Tanjug/AP

Građanski rat u Siriji počeo je 15. marta 2011. godine. S jedne strane su snage predsednika Bašara al Asada, koga podržava Rusija, a sa druge opozicione snage koje imaju podršku SAD i zapadnih zemalja. U sukob je umešana i treća strana, po zlu čuvena teroristička organizacija Islamska država.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, tokom ovih 12 i po godina poginulo je najmanje 300.000 civila, dok Sirijska opservatorija za ljudska prava procenjuje da je ukupni broj žrtava između 500.000 i 613.000. Procenjuje se da je raseljeno više od 13 miliona ljudi.

Uz sve muke koje su snašle narode te zemlje, u zemljotresu koji je 6. februara pogodio jug Turske i Siriju stradalo je oko 50.000 ljudi, a procenjuje se da je od te brojke u Siriji bilo oko 8.500. Zbog ratnih dešavanja bilo je otežano dopremanje humanitarne pomoći.

Građanski rat u Mjanmaru

Foto: Tanjug/AP

U februaru 2021. u nekadašnjoj Burmi odigrao se vojni udar koji je tu zemlju bacio u haos. Usledili su brojni protesti protiv pučista, koji su prerasli u oružane obračune.

Procenjuje se da je do sada poginulo više od 50.000 ljudi.

Građanski rat u Sudanu

Foto: Tanjug/AP

Sukob između sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku, dojučerašnjih saveznika, počeo je 15. aprila ove godine.

Procenjuje se da je do sada u sukobima poginulo između 4.000 i 10.000 ljudi.

Više od četiri miliona ljudi bilo je prinuđeno da zbog sukoba napusti svoje domove, a više od milion je otišlo u izbeglištvo.

Građanski rat u Južnom Sudanu

Pripadnici Nacionalne armije Južnog Sudana sa srpskom puškom „Zastava M70” sredinom aprila 2016. godine. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Voice of America, www.voanews.com

Iako se zvanično vodi kao okončan sukob, smatra se da ra tu Južnom Sudanu trenutno samo tinja, uz povremene sukobe na etničkoj osnovi.

Rat je trajao od 15. decembra 2013. do 22. februara 2020. godine.

Od zvaničnog kraja građanskog rata, sve veće nasilje i napadi među zajednicame prete da dovedu do raspada mirovnog procesa, uz strašne humanitarne uslove širom velikih delova te zemlje koja je nekada bila deo jedinstvenog Sudana. Dodatni problem je što se mirovni sporazum sporo primenjuje.

Građanski rat u Somaliji

Foto: Tanjug/AP

Od 1981. godine u ovoj afričkoj zemlji traju sukobi koji su u međuvremenu doveli do građanskog rata 1991, te formiranja Somalilenda, čije je prvobitna Somalija izgubila 37,6 odsto teritorije.

Potom je ostatak zemlje pao u anarhiju jer su klanovske vojskovođe ratovale jedne sa drugima, a da niko nije kontrolisao naciju u celini.

Somalija nema vladu od 1991. godine, što je dovelo do humanitarne krize velikih razmera. Međunarodna zajednica je reagovala, poslala je pomoć i mirovnu misiju UN da nadgleda distribuciju hrane i zaštiti humanitarne radnike. Misija UN je ubrzo proširena na obnavljanje zakona i građanske uprave.

Osim UN, i SAD su pokušale da intervenišu u Somaliji, ali su se njihove trupe povukle u martu 1994.

Nekoliko manjih entiteta je proglasilo automomiju, ali i danas se dešavaju krvavi sukobi.

Rat klanova u Etiopiji

Foto: Tanjug/AP

Kada su se etiopska vlada i pobunjeničke snage iz regiona Tigraj u novembru prošle godine složile da okončaju sukob koji je počeo 2020, diplomate su pozdravile mirovni sporazum kao novu zoru za drugu najmnogoljudniju naciju u Africi.

Ipak, za mnoge u regionu Amhare, koji je u susedstvu Tigraja i koji se borio kao podrška saveznim snagama tokom rata, dogovor se smatra nožem u leđa. Zbog toga je letos došlo do žestokih borbiširom Amhare između lokalnih pripadnika milicije Fano i saveznih snaga, što je navelo vladu da proglasi vanredno stanje i po[alje trupe na prve linije fronta.

Dvogodišnji rat u Tigraju doveo je do razaranja, ubivši desetine hiljada ljudi. Privukao je trupe iz susedne Eritreje i naterao desetine hiljada da pobegnu u istočni Sudan.

U tom ratu, savezne snage su se suočile sa borcima prekaljenim borcima lojalnim Tigrajevoj vladajućoj stranci, koji su u jednom trenutku napredovali stotinama kilometara ka prestonici Adis Abebi.

Građanski rat u Centralnoafričkoj republici

Foto: Barbara DEBOUT / AFP / Profimedia

Od 10. decembra 2012. u toj afričkoj zemlji traje građšanski rat.

U sukob su umešani vlada, pobunjenici iz koalicije Seleka i milicija Anti-balaka.

Od januara 2021. u rat je, na strani vladi, uključena i "Vagner grupa".

Građanski rat u Libiji

Tanjug/AP

Od 2014. do 2020, godine u libiji je trajao krvavi građanski rat između različitih oružanih grupa.

Strane snage i plaćenici i dalje deluju u Libiji. Privremena vlada nacionalnog jedinstva ima ograničenu kontrolu nad obezbeđenjem bezbednosti širom zemlje. Nedostatak političke stabilnosti doveo je do bezbednosnih incidenata, zatvaranja puteva i aerodroma i naftnih blokada.

U blizini Bengazija dogodili su se 30. juna 2023. dronovima je napadnuta imovina povezana sa "Vagner grupom", u blizini vazdušne baze al-Kharuba. Nijedna grupa nije preuzela odgovornost.

Borbe su ponovo pokrenute u avgustu 2023. godine.

Rat u Maliju

Foto: Tanjug/AP

U januaru 2012. počele su borbe u Maliju, kada je nekoliko naoružanih grupa napalo vladine snage, tokom pobune Tuarega.

U međuvremenu su se u rat uključili islamisti, koji su zauzeli jedan deo zemlje, a sukob se prelivao i u susedne države Burkinu Faso, Niger i Alžir.

U napadu na severoistoku Malija 7. septembra ove godine poginule su desetine ljudi.

Rat u Jemenu

Foto: Profimedia/AFP

Građanski rat u Jemenu počeo je 2014. kada su Huti – šiitski pobunjenici koji su povezani sa Iranom i istorijom ustanka protiv sunitske vlade – preuzeli kontrolu nad glavnim i najvećim gradom Jemena, Sanom, zahtevajući niže cene goriva i novu vladu. Posle neuspešnih pregovora, pobunjenici su zauzeli predsedničku palatu u januaru 2015, što je dovelo do toga da predsednik Abd Rabu Mansur Hadi i njegova vlada podnesu ostavku.

Počev od marta 2015. godine, koalicija zalivskih država predvođena Saudijskom Arabijom pokrenula je kampanju ekonomske izolacije i vazdušnih udara protiv Huti pobunjenika, uz logističku i obaveštajnu podršku SAD.

Od tada, s kraćim pauzama, sukobi su se redovno obnavljali.

Građanski rat koji se nastavlja u Jemenu navodno je ostavio više od 150.000 mrtvih ljudi i izazvao jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu, sa više od 23 miliona ljudi - tri četvrtine stanovništva - kojima je potrebna neka vrsta pomoći.

(Telegraf.rs)