Ovako narko-karteli regrutuju mlade preko društvenih mreža: Laka zarada mamac za ulazak u kriminal

Sa 20 godina, mlada žena se mučila. Upravo je rodila i imala je školarinu, kiriju i formulu za bebu da plati. Kao samohrana majka u Finiksu, pokušavala je da sastavi kraj s krajem i gradi budućnost, studirajući psihologiju.

"Ubrzo bude toliko toga da jednostavno ne možeš da tražiš pomoć od nekoga", rekla je ona CNN.

Onda se jedne noći pojavio post "Snapchatu", koji je delovao kao izlaz: "5 do 10.000 dolara za dan, javi se".

Očajna, povukla je prstom nagore.

"Pitala sam: ‘Za šta je ovo? Šta radite?’ I objasnili su mi: ‘Ti ćeš da preuzimaš ljude.’ A ja: ‘Ljude? Treba li im prevoz? Šta se dešava?’".

Nije dalje insistirala na detaljima. Nije imala auto, ni vozačku dozvolu, tako da je bila uverena da ionako ne može da obavlja taj posao. Ali nije mogla da prestane da misli o novcu. Nedelju dana kasnije imala je drugu ideju: njena prijateljica je imala auto i mogla je da vozi. Mogu li da podele novac?

"Da, i dalje ćemo platiti", glasio je odgovor.

Nije mnogo razmišljala o opasnostima niti o tome da li je ponuda predobra da bi bila istinita ili legalna. Njena prijateljica je otišla na jug, pokupila grupu migranata blizu granice i vratila se nazad. Kasnije te večeri, jedan muškarac je mladoj ženi dao svežanj keša.

Tako se uključila u krijumčarenje migranata, regrutovana preko društvenih mreža od strane regrutera iz meksičkog kartela. Iako je Amerikanka koja je delovala isključivo unutar Sjedinjenih Država, ipak je produbila domet transgraničnih bandi koje zarađuju trgovinom ljudi i drogama.

CNN je proveo šest meseci istražujući kako karteli regrutuju, kako ljudi bivaju uvučeni i kako se organi reda nose sa problemom koji na prvi pogled može delovati nedužno kao mlada osoba koja vozi ljude kroz pustinju.

Od regrutovanog do regrutera

Laki novac je nastavio da pristiže za ovu mladu ženu, koja je zbog straha od odmazde tražila da joj se ime ne pominje, ali je razgovarala sa novinarima preko telefona. Rekla je da nije poznavala muškarca koji joj je prvi put doneo novac, niti sve one koji su to činili kasnije.

"Uvek su to bili nasumični ljudi koji bi mi donosili novac da bi me platili. I od tada je bilo samo da ja nalazim ljude koji će ići i voziti i delili bismo novac".

Mesecima je ponovo objavljivala istu poruku na svojoj priči na "Snepčetu": "5 do 10.000 dolara dnevno". Prema sudskim dokumentima, pomogla je u regrutovanju desetina vozača koji su prokrijumčarili skoro 100 ljudi severno od granice SAD i Meksika.

Rizici su postali jasni tek kada je jedan od tih vozača zaustavljen.

"Jedan momak koga sam imala na Snepčetu mi je poslao poruku tipa: 'Hej, ovu osobu su zaustavili, uhapsili su je, ispituju je, uveri se da imaš sve snimljeno sa telefona.' A ja sam pomislila, vau... šta se dešava. Tada sam shvatila, OK, ovo se dešava", rekla je.

Ali uprkos tome nije stala.

"Osećam se kao da sam se previše udubila u ono što se dešava, novac koji se zarađivao. U to vreme sam bila sebična. Zaista me nije bilo briga".

Saveznim istražiteljima je trebalo najmanje četiri meseca da obeleže njen nalog, a ubrzo nakon toga je uhapšena. Priznala je krivicu po optužbama u vezi sa regrutovanjem na društvenim mrežama i osuđena je na zatvorsku kaznu. Čak i nakon puštanja na slobodu, rekla je, nikada nije znala ko je bio na drugom kraju naloga.

"Koliko ja znam, komunicirala sam samo sa jednom osobom. Ali sada. Moglo je biti više ljudi na jednom nalogu. Zaista nemam pojma za koga sam radila".

Stručnjaci veruju da je anonimni nalog najverovatnije vodio operativac kartela Sinaloa, koji dominira rutama šverca kroz Arizonu. Većina ovih anonimnih naloga, kažu vlasti, vodi poreklo od regrutera povezanih sa kartelom.

Tehnološke kompanije sporadično sarađuju sa lokalnom policijom kako bi pratile i uklanjale štetne naloge sa platformi, kažu izvori iz policije.

"Agencija za suzbijanje droga, koja posebno prati šverc narkotika širom zemlje, tesno sarađuje sa brojnim kompanijama društvenih medija kako bi ojačala njihovu sposobnost borbe protiv trgovine drogom na svojim platformama", rekao je portparol.

Bez identifikacije konkretnih platformi, predstavnik je rekao da "dok su neke kompanije bile veoma prijemčive, druge su bile manje angažovane".

CNN je kontaktirao nekoliko platformi koje hostuju materijal za regrutovanje švercera radi komentara. Portparol TikToka je rekao za CNN da njegovi timovi koriste automatizovanu tehnologiju moderiranja kako bi se suprotstavili delu ovog materijala, koja identifikuje štetne objave pre nego što stignu do korisničkih fidova. Između januara i marta, platforma kaže da je "proaktivno uklonila 95,6% sadržaja koji je kršio TikTokove politike o trgovini ili marketingu regulisane robe".

Portparol je takođe pomenuo izvod iz smernica zajednice platforme:

"Poštujemo ljudsko dostojanstvo i posvećeni smo zaštiti ljudi od eksploatacije. Zato ne dozvoljavamo sadržaj koji promoviše ili olakšava trgovinu ljudima ili krijumčarenje".

Sa svoje strane, Snepčet je rekao da slično koristi proaktivnu detekciju osmišljenu da cilja na regrutovanje krijumčara preko južne granice SAD. Platforma je za CNN rekla da je uspela da otkrije i ukloni hiljade takvog sadržaja i napomenula je da blokira rezultate pretrage povezane sa regrutovanjem krijumčara.

Meta, koja poseduje Facebook, Whatsapp i Instagram, upućuje korisnike da ne objavljuju sadržaj koji "nudi ili olakšava krijumčarenje ljudi" ili "traži usluge krijumčarenja ljudi". Nakon objavljivanja ove priče, portparol kompanije je rekao za CNN da Meta razvija tim fokusiran na korišćenje novih alata za identifikaciju i uklanjanje štetnih naloga, uključujući i neke povezane sa prekograničnim mrežama krijumčarenja.

Mamac na vidnom mestu

Ponude novca za kriminalni rad mogu se pojaviti u bilo čijem fidu. Šestomesečna istraga CNN otkrila je stotine objava o regrutovanju na Fejsbuku, TikToku i Snepčetu, neke na španskom, ali mnoge na engleskom. Regrutovani su obično mladi odrasli između 18 i 25 godina, prema rečima više od 20 advokata koji zastupaju optužene krijumčare i koji su intervjuisani za ovu priču.

Među njima ne postoji poseban profil. Optuženi krijumčari mogu biti zavisnici, budući vojnici kartela ili obični srednjoškolaci, rekli su advokati.

Viki Brambl, pomoćnica saveznog javnog branioca u Tusonu (Arizona), kaže da određeni faktori rizika, poput prethodne kriminalne evidencije, upotrebe droga ili odrastanja u domaćinstvu sa niskim prihodima, mogu povećati verovatnoću da će se neko uplesti u šverc. Ali u jednom slučaju, sin lokalnog policajca je bio umešan.

"Svako može biti meta", kaže Brambl, koja je nadgledala desetine slučajeva šverca.

"Mnogi regrutovani u ove mreže, poput mlade žene u Finiksu, očajni su i vide gomile novca oglašene na društvenim mrežama kao izlaz ili rizik koji vredi preuzeti", dodala je Brambl navodeći da mnogi nemaju zrelost ili prosuđivanje da shvate opasnosti.

Stotine objava na društvenim mrežama koje reklamiraju poslove šverca, a koje je analizirao CNN, pokazuju obrasce i prikrivenu terminologiju.

Reč "šverc" se skoro nikada ne pojavljuje; regruteri se odlučuju za izraze poput "vozači" ili "šoferi" ili jednostavno "taksiji". Emodži u obliku taksija ili automobila takođe može da pozove vozače, ponekad sa emodžijima piletine koji označavaju "pollos", španski sleng koji se koristi za označavanje migranata.

Emodžiji i kodirani jezik omogućavaju nalozima za regrutovanje povezanim sa kartelima da zaobiđu ograničenja moderiranja sadržaja na mejnstrim društvenim platformama, koje su videle povremene pokušaje da se suzbije sadržaj vezan za narkotike. TikTok je ranije ove godine zabranio haštag #carteltok, iako ga članovi ovih kriminalnih mreža u Sjedinjenim Državama gotovo nikada ne koriste.

Ali karteli žele da se objave pojave u fidovima ljudi, pa mnogi koriste haštagove, poput #fyp (stranica za vas) i #viral, pored označenih lokacija u centrima naseljenosti duž granice SAD i Meksika.

Nakon uspostavljanja komunikacije na mejnstrim društvenim platformama, regruter često prebacuje razgovor na Metin WhatsApp, sa njegovom enkripcijom od početka do kraja i mogućnošću praćenja drugih u realnom vremenu.

Zatim, krijumčar putuje satima ili čak danima do koordinata koje mu je poslao anonimni regruter - neki čak iz Njujorka ili Sijetla, rekli su policajci i regruteri u Arizoni i Teksasu. Koordinatori mogu da koriste praćenje lokacije u realnom vremenu da bi nadgledali svoje vozače na putu i da objavljuju snimke ekrana kako bi ohrabrili potencijalne regrute.

Na lokaciji preuzimanja, često niz udaljeni zemljani put grupa migranata uskače u automobil. Šta se dešava sledeće zavisi od slučaja. Neki vozači stižu do lokacija za ostavljanje vozila u Finiksu ili Tusonu, izbegavajući čitače registarskih tablica i kontrolne punktove na pustinjskim autoputevima prepunim policije.

Moguće je zaobići sprovođenje zakona, jedan aktivni regruter kartela hvalio se da je "potkupio" tri kontrolna punkta, a savezne agencije su priznale da je nekoliko njihovih policajaca pomoglo u olakšavanju krijumčarenja poslednjih godina. Drugi vozači su uhapšeni, što je kolateralna šteta u ogromnom kriminalnom poduhvatu, čiju veličinu i obim mogi tek počnu da shvataju.

Sada je podsticaj za mlade Amerikance da se uključe u ovaj biznis.

"Sa smanjenjem ilegalnih prelazaka granice usred represivnih mera administracije predsednika Donalda Trampa, cena prelaska je dramatično porasla, a veće isplate su dostupne za vozače", tvrdi jedan aktivni regruter i bivši savezni službenik za sprovođenje zakona.

Licem u lice sa šefom kartela u Finiksu

Na parkingu u Finiksu, čovek se žalio da mu je Trampova administracija otežala posao. Visoki operativac kartela Sinaloa, koga je CNN intervjuisao kako bi bolje razumeo unutrašnje funkcionisanje ovih prekograničnih mreža, odgovoran je za usmeravanje toka migranata i droge u južnoj Arizoni.

Nekoliko njegovih saradnika je zatvoreno otkako je Tramp stupio na dužnost. Ranije ovog meseca, Agencija za suzbijanje droga objavila je 617 hapšenja i preko 12 miliona dolara u zapleni novca i imovine tokom koncentrisanih napora da se razbiju operacije kartela Sinaloa u SAD i inostranstvu.

Čovek, čiji je stav CNN nezavisno potvrdio, rekao je da bi i on mogao biti uhapšen, ali da to neće zaustaviti posao.

"Ljudi će i dalje unositi stvari u SAD", rekao je, dodajući da misli da je fokus administracije pogrešan.

"Tramp želi da se bori sa Meksikancima, sa drugima... ali problem je ovde".

Rekao je da vozači regrutovani preko društvenih medija treba da znaju rizike.

Pre mnogo godina, rekao je, počeo je da radi za kartel Sinaloa u Meksiku, švercujući marihuanu da bi prehranio porodicu. Sada bi mogao da napravi drugačiji izbor.

"No vale la pena", kaže on - Rad za kartel nije vredan rizika.

Na prvim linijama fronta

Približava se 21 čas u pograničnom gradu Daglasu, u Arizoni, tim detektiva za borbu protiv krijumčarenja završavao je smenu. U poslednjim danima istrage, policajci su proveli popodne nadgledajući osumnjičene za koje su verovali da su umešani u upravljanje jednim koridorom kojim migranti i droga ulaze u SAD.

Zatim, jedan od zamenika šerifa okruga Kočiz ugledao je sivi sedan osumnjičenog parkiran ispred obližnjeg bankomata. Policajac je okrenuo svoj kamionet bez oznaka, radio-vezom obaveštavajući svoj tim da se približi čoveku koji je ubacivao novčanicu od 50 dolara u bankomat.

"U redu, zaustaviću se iza njega i pritisnuti ga".

Približili su se - "Policija, ne mrdajte!", viknuo je jedan od policajaca, vadeći pušku.

Priveli su muškarca, 21-godišnjaka koji je bio napolju sa devojkom i njihovim malim detetom, a zatim su pretražili njegov Ševrolet Malibu.

Pronašli su haljinu za krštenje umotanu u plastiku koja je visila na zadnjem sedištu i ajfon u prelepoj futroli, koji je par delio. Policija je saopštila da se na ekranu i dalje prikazuje razgovor preko WhatsApp o grupi migranta koji su upravo prešli obližnju granicu.

U drugom razgovoru od samo nekoliko dana ranije pominjan je neuspeli pokušaj da se pokupi grupa migranata.

• Kako je tekla istraga CNN
• CNN je proveo šest meseci onlajn i lično istražujući krijumčarenje migranata na jugozapadu SAD, uključujući: analizu jezika, haštagova, vizuelnih prikaza i dometa potvrđenog materijala za regrutovanje koji dele izvori iz organa reda i koji se pojavljuje u sudskim zapisima.
• Dešifrovan je kodirani jezik i emodži uz uvide iz izvora kartela i organa reda kako bi se pratio dodatni sadržaj.
• Prikupljena je arhive stotina objava sa Fejsbuka, TikToka i Snepčeta.
• Intervjuisano je na desetina advokata koji se bave slučajevima krijumčarenja u Arizoni i Teksasu, izvora iz organa reda i drugih stručnjaka.
• Verifikovan je sadržaj koji su generisali korisnici sa društvenih mreža i koji je privatno dobijen korišćenjem geolokacije, obrnute pretrage slika i pregleda metapodataka.

Policajci su za CNN rekli da je mladić pomagao u vođenju kriminalnog sindikata koji je prevozio migrante i drogu preko granice. Detektiv ga je preveo preko parkinga da se oproste od porodice, a zatim ga je uveo u policijski automobil koji je čekao.

Ajfon je zaplenjen kao dokaz koji treba da bude vraćen u kancelariju šerifa okruga Kočiz i tragalo se za znacima njegove umešanosti u prekogranično krijumčarenje, poput oglasa za regrutaciju objavljenih na društvenim mrežama.

Dalje od ciljanih operacija, tim za borbu protiv krijumčarenja patrolira 137 kilometara dugim delom granice okruga Kočiz. Pustinja se proteže do meksičke države Sonora, a na udaljenim vrhovima, kažu zamenici šerifa, izviđači kartela sede sa dvogledom prateći svaki njihov pokret.

Da bi izbegli sprovođenje zakona, krijumčari su koristili prenamenjene školske autobuse, lažne kamione granične patrole i druga sredstva za prevoz svoje robe, a samo pažljivim pregledima mogu se razlikovati od pravih.

Dakle, patrole zaustavljaju sumnjiva vozila i proveravaju ih, jedno po jedno, koristeći sofisticiranu mrežu čitača registarskih tablica i druge visokotehnološke alate za praćenje kako bi ukazale na to ko bi mogao biti van svog mesta, poput studenta, daleko od kuće, nadajući se brzoj zaradi nakon što klikne na objavu na društvenim mrežama. Savezni tužioci su podigli optužnice za krijumčarenje protiv 431 osobe u proteklih šest meseci samo u Arizoni, pokazuju podaci Ministarstva pravde.

Ranije ove godine, senator Mark Keli iz Arizone i nekoliko drugih zakonodavaca predstavili su dvostranački zakon kojim se poziva na suzbijanje kartela koji koriste društvene mreže za regrutovanje. Nije postignut nikakav napredak u Senatu niti u Predstavničkom domu.

Međutim, postovi za regrutovanje krijumčara ne prestaju da se objavljuju...

(Telegraf.rs)