Trampova omiljena uvreda mnogo govori o njemu: Evo koja je i šta znači

Predsednik SAD Donald Tramp ima dugu istoriju vezivanja za određene reči i izraze, bilo da opisuje nečiji izgled izrazom "kao iz kataloga", ili da hvali sopstvenu politiku, poslove ili bilo šta što radi superlativima poput "najbolje" i "najveće".

S druge strane, njegovi omiljeni uvredljivi izrazi takođe se oslanjaju na kratke, jednostavne reči - poput "glup", "lud" ili "blesav". Ipak, jedna od njegovih omiljenih uvreda je reč "bolestan".

Tokom godina, Tramp je Džejmsa Komija nazvao "ili veoma bolesnim ili veoma glupim", Nensi Pelosi "bolesnom ženom", a Adama Šifa "verovatno veoma bolesnim čovekom". Na isti način opisivao je novinare, komičare i političke protivnike, dok je nalog Bele kuće za brze reakcije održavao taj izraz živim na društvenim mrežama, nazivajući voditelja Džimija Kimela "bolesnim čudakom" i označavajući nedavni medijski nastup Kamale Haris kao "BOLESTAN", piše Huffington Post.

(I ne, očigledno ne koristi taj izraz u savremenom žargonskom značenju "kul".)

Na prvi pogled, reč može delovati kao još jedan "trampizam" - gruba, jednostavna, pomalo dečja. Ali psiholozi i komunikolozi kažu da iza toga ima više slojeva. Ponavljanje reči "bolestan" nije nužno znak retoričke lenjosti - ono otkriva način na koji Tramp vidi svet, kako pozicionira svoje protivnike i zašto taj okvir može biti efikasan.

Šta izbor ove reči otkriva o psihologiji i pogledu na svet?

"Kada neko stalno koristi reč 'bolestan' kao uvredu, to često odražava pogled na svet u kome se drugi etiketiraju, gde se neslaganje ili animozitet svodi na ideju da je druga osoba 'defektna' ili 'nenormalna'", kaže Halije Kritsas, licencirani terapeut iz organizacije Thriveworks. "Psihološki, to može biti način da se projektuje nelagoda, pojednostave složene emocije ili zadrži krut pogled na svet kroz podelu na 'dobre' i 'loše' ljude."

Takva sklonost ukazuje na nemogućnost podnošenja složenih osećanja i situacija. Lakše je svesti sve na jednostavne kategorije poput "ispravno ili pogrešno", "dobro ili loše", "zdravo ili bolesno" nego razumeti nijanse.

"Kada neko odmah posegne za rečju 'bolestan' bez objašnjenja, to često pokazuje da ta osoba ima potrebu da 'drugačije' ljude ili pojave jednostavno odbaci jer ih ne razume", kaže psihoterapeutkinja Manahil Rijaz. "To je odbrambeni mehanizam - umesto da pokušaju da razumeju kompleksnost, oni stvaraju emocionalnu distancu time što omalovažavaju."

Ona poredi ovaj impuls sa školskim nasiljem - deca i tinejdžeri još nisu razvili emocionalnu zrelost da prepoznaju nijanse i često razmišljaju crno-belo.

"To takođe može ukazivati na nedostatak empatije prema drugačijima, što podstiče štetno grupno razmišljanje", dodaje Rijaz.

Kako to izgleda kada dolazi od nekoga na vlasti?

"Osoba na vlasti može koristiti reč 'bolestan' za protivnike jer je to brz način da ih diskredituje i dehumanizuje", objašnjava Kritsas. "Nazvati druge suštinski 'nenormalnima' skreće pažnju sa njihovih ideja i predstavlja ih kao nedostojne poštovanja. Tako se stvara podela 'mi protiv njih', što jača lojalnost kroz zajednički prezir."

Rijaz dodaje da to služi kao alat za kontrolu: "To je način da se zastraše ljudi i da se učvrsti moć. Poruka glasi: 'Oni su bolesni, ali ja ću vas zaštititi. Ja sam taj koji mora da bude na vlasti.'"

Zbog svoje dvosmislenosti, reč "bolestan" može biti posebno moćna - ona napada karakter protivnika bez konkretnih argumenata. Političko neslaganje pretvara se u lični nedostatak.

Lingvista Danijel Midžli, ko-voditelj podkasta "Because Language", primećuje: "Trampov metaforički govor o 'bolesti' čini nemogućim da se o suprotstavljenim stavovima govori s poštovanjem. Ne poštujete bolest."

Koji su efekti takve retorike na društvo?

"Kada javna ličnost poput Donalda Trampa stalno koristi izraz 'bolestan' za opisivanje protivnika, to normalizuje omalovažavajući govor i utiče na to kako pristalice gledaju na te ljude", kaže Kritsas. "Protivnici se više ne vide kao pojedinci s drugačijim mišljenjima, već kao 'pokvareni' ili opasni."

Takva retorika širi strah i netrpeljivost. "Za pristalice, to potvrđuje njihovu lojalnost i produbljuje neprijateljstvo. Na kulturnom nivou, stvara atmosferu nepoštovanja, stigmatizuje mentalne i fizičke bolesti i doprinosi polarizaciji društva", kaže ona.

Rijaz dodaje da takvo ponašanje s vrha vlasti normalizuje nepristojnost i podstiče ljude da se ponašaju slično: "Ako je direktor škole nasilnik, a nastavnici su nasilnici - kako će se ponašati deca?"

Midžli veruje da korišćenje reči koje označavaju "bolest" za opisivanje protivnika oduzima ljudima sposobnost da deluju samostalno.

"Time se sugeriše da oni nisu došli do svojih stavova razmišljanjem, već da su ih 'pokupili' kao virus. Postaju ne samo pogrešni, već i opasni."

Tako se zatvara prostor za dijalog i razumevanje - politička scena postaje još polarizovanija, a javnost se sve više deli na "zdrave" i "bolesne", "naše" i "njihove".

"Takve uvrede odvraćaju pažnju od suštinskih pitanja", zaključuje Rijaz. "Umesto da se pita ko ima korist od podele i kakve politike se sprovode, pažnja se usmerava na lične napade. To je moderna verzija rimskog principa 'hleba i igara' - vlast odvlači pažnju od stvarnih problema spektaklom i skandalima."

(Telegraf.rs)