Ursula fon der Lajen na mukama: Istraga o prevari rizikuje da gurne EU u jezivu krizu

Ursula fon der Lajen suočava se sa najtežim izazovom za odgovornost EU u jednoj generaciji, pošto je istraga o prevari u koju su uvučena dva velika imena u Briselu zapretila da preraste u krizu velikih razmera.

Tačno godinu dana nakon početka njenog drugog mandata na mestu predsednice Komisije, Ursula fon der Lajen, koja se već suočava sa pitanjima o svojoj posvećenosti transparentnosti i usred rastućih tenzija sa spoljnopolitičkim krilom bloka, sada mora da pronađe način da izbegne da bude uvučena u skandal koji datira iz njenih prvih godina na funkciji.

Preporučujemo

Saopštenje Evropskog javnog tužilaštva da su bivša šefica spoljne politike EU i visoki diplomata koji trenutno radi u Komisiji fon der Lajen privedeni u utorak odmah su iskoristili njeni kritičari, uz obnovljene pozive da se suoči sa četvrtim glasanjem o nepoverenju.

"Kredibilitet naših institucija je na kocki", rekla je Manon Obri, kopredsednica Levice u Evropskom parlamentu.

Ako se dokažu, optužbe bi pokrenule najveći skandal koji je pogodio Brisel još od masovne ostavke Komisije Žaka Santera 1999. godine zbog navoda o finansijskom lošem upravljanju, piše Politico.

Policija je privela bivšu potpredsednicu Komisije Federiku Mogerini, italijansku političarku iz centra levice koja je vodila spoljnopolitičko krilo EU, Evropsku službu za spoljne poslove, od 2014. do 2019, kao i Stefanа Sanina, italijanskog državnog službenika koji je bio generalni sekretar EEAS-a od 2021. do ove godine.

Evropsko javno tužilaštvo saopštilo je da ima "snažne sumnje" da postupak javne nabavke iz 2021-2022. za uspostavljanje diplomatske akademije pri Koledžu Evrope, gde je Mogerini rektorka, nije bio fer i da činjenice, ako se dokažu, "mogu predstavljati prevaru u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i kršenje profesionalne tajne".

Saga izgleda spremna da dodatno zaoštri već napete odnose između Ursule fon der Lajen i sadašnje šefice EEAS-a, visoke predstavnice EU Kaje Kalas, rekla su četiri zvaničnika EU za Politico. Ranije ove godine Sanino je napustio mesto generalnog sekretara i preuzeo istaknutu funkciju u Komisiji fon der Lajen.

Jedan zvaničnik EU odbranio je Ursulu fon der Lajen, kriveći umesto toga EEAS, autonomnu službu prema ugovorima EU koja funkcioniše pod vođstvom visoke predstavnice Kalas, koja je jedna od 27 evropskih komesara.

"Znam da će ljudi koji ne vole Ursulu fon der Lajen iskoristiti ovo protiv nje, ali oni koriste sve protiv nje", rekao je zvaničnik.

"Pošto je predsednica Urusla fon der Lajen najprepoznatljiviji lider u Briselu, sve svaljujemo na njena vrata. I nije fer da se suočava sa predlogom za cenzuru zbog nečega što je možda uradila Služba za spoljne poslove. Ona nije odgovorna za sve institucije", dodao je zvaničnik.

Mogerini, Sanino i treća osoba nisu optuženi i njihovo privođenje ne znači krivicu. Istražni sudija ima 48 sati od početka saslušanja da odluči o daljim koracima.

Komisija je odbila da komentariše kada je upitana o Saninu. Kada je Koledž Evrope upitan o Mogerini, odbio je da odgovori na konkretna pitanja. U saopštenju je navedeno da ostaje "posvećen najvišim standardima integriteta, pravičnosti i usklađenosti, kako u akademskim tako i u administrativnim poslovima".

Krimi-serija

Istraga dolazi u trenutku kada evroskeptične, populističke i krajnje desne stranke jašu na talasu nezadovoljstva birača i u vreme kada EU vrši pritisak na zemlje unutar i izvan bloka zbog njihovih skandala povezanih sa korupcijom.

"Zanimljivo kako Brisel svima drži predavanja o 'vladavini prava', dok njegove sopstvene institucije više liče na krimi-seriju nego na funkcionalnu uniju", napisao je na platformi "X" Zoltan Kovač, portparol mađarske vlade, koja je bila pod kritikama EU.

Rumunski poslanik u EP Đorđe Piperea, član desničarske grupe Evropskih konzervativaca i reformista, koji je u julu stajao iza neuspelog glasanja o nepoverenju Ursuli fon der Lajen, rekao je za Politico da razmatra pokušaj pokretanja novog predloga.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je za državne medije da zvaničnici EU "više vole da ignorišu sopstvene probleme, dok stalno drže predavanja svima drugima".

EU se muči da se oslobodi niza korupcionaških skandala koji su počeli ove decenije. Pretresi od utorka dolaze nakon skandala "Katargate" iz 2022, kada je zalivska država optužena da je pokušala da utiče na poslanike EP preko mita i poklona, kao i ovogodišnje istrage o podmićivanju povezane sa lobističkim aktivnostima kineskog tehnološkog giganta Huaveja u Evropi.

Te istrage su implicirale članove Evropskog parlamenta, a tada su zvaničnici Komisije brzo uperili prst u poslanike i distancirali se od skandala.

Ali ni Komisija nije bila imuna na navode o neprimerenom postupanju. Godine 2012. tadašnji komesar za zdravlje Džon Dali podneo je ostavku zbog skandala sa lobiranjem u vezi sa duvanskom industrijom. Sama Ursula fon der Lajen dobila je packu od Opšteg suda EU, koji je ove godine presudio da nije trebalo da uskraćuje javnosti tekstualne poruke koje je razmenjivala sa direktorom farmaceutskog giganta Fajzera tokom pandemije kovida 19.

Otkrivenja od utorka daleko su opasnija za Komisiju, s obzirom na visok profil osumnjičenih i težinu optužbi sa kojima se suočavaju.

"Katastrofalan uticaj"

Nakon što je bila potpredsednica Evropske komisije i šefica EEAS-a, Mogerini je 2020. godine imenovana za rektorku Koledža Evrope, uprkos kritikama da nije bila kvalifikovana za tu funkciju, da nije ispunjavala kriterijume i da je u trku ušla mesecima nakon isteka roka.

Postala je 2022. godine direktorka Evropske diplomatske akademije, projekta u centru policijskih racija od utorka ujutru.

Sanino, bivši italijanski diplomata, bio je najviši državni službenik EEAS-a, a sada je generalni direktor za Bliski istok, Severnu Afriku i Zaliv u Komisiji.

Kristijano Sebastijani, predstavnik zaposlenih jednog od glavnih sindikata EU, Renouveau & Démocratie, rekao je da bi optužbe, ako se dokažu, imale "katastrofalan uticaj na kredibilitet institucija na koje se odnose i, šire gledano, na percepciju građana o svim evropskim institucijama".

Naveo je da je primio "desetine poruka" od zaposlenih u EU zabrinutih zbog oštećenog ugleda institucija.

"Ovo nije dobro za institucije EU i za službe Komisije. Nije dobro za Evropu, skreće pažnju sa drugih stvari", rekao je jedan zvaničnik Komisije, kome je data anonimnost kako bi mogao slobodno da govori. "Ovo prenosi sliku elitizma, neformalne mreže koja radi usluge. Takođe, Mogerini je bila jedna od najuspešnijih visokih predstavnica EU, što nije dobro u smislu javne diplomatije."

(Telegraf.rs)