Tramp otkrio planove za ostatak sveta: Nova Nacionalna strategija bezbednosti SAD neće se dopasti Evropljanima

Nacionalna strategija bezbednosti, koju predsednici obično SAD objavljuju jednom tokom mandata, predstavlja zvaničnu izjavu o globalnim prioritetima Sjedinjenih Američih Država. Sada je to uradio i Donald Tramp.

On namerava da SAD ubuduće zadrže snažnije vojno prisustvo u Zapadnoj hemisferi kako bi se borile protiv migracija, narkotika i jačanja neprijateljskih sila u regionu, prema njegovoj novoj Nacionalnoj strategiji bezbednosti, piše Politico.

Dokument od 33 strane predstavlja retko zvanično objašnjenje Trampovog spoljnopolitičkog pogleda na svet od strane njegove administracije. Takve strategije, koje predsednici obično objavljuju jednom tokom mandata, mogu da utiču na to kako delovi američke vlade raspoređuju budžete i postavljaju političke prioritete.

Trampova Nacionalna strategija bezbednosti, koju je Bela kuća tiho objavila u četvrtak, sadrži oštre poruke Evropi, sugerišući da se nalazi u civilizacijskom opadanju, i posvećuje relativno malo pažnje Bliskom istoku i Africi.

Ona je neuobičajeno snažno fokusirana na Zapadnu hemisferu, što se predstavlja pre svega kao napor da se zaštiti američka teritorija. Navodi se da je "bezbednost granice primarni element nacionalne bezbednosti" i upućuju se prikrivene reference na kineske napore da stekne uporišta u američkom susedstvu.

"Sjedinjene Države moraju biti dominantne u Zapadnoj hemisferi kao uslov naše bezbednosti i prosperiteta, uslov koji nam omogućava da se u regionu samouvereno postavimo gde i kada je potrebno", navodi se u dokumentu. "Uslovi naših saveza i uslovi pod kojima obezbeđujemo bilo kakvu pomoć moraju zavisiti od smanjivanja neprijateljskog spoljnog uticaja, od kontrole vojnih instalacija, luka i ključne infrastrukture do kupovine strateških sredstava u širokom smislu."

Dokument takve planove opisuje kao deo "Trampove korelacije" na Monroovu doktrinu. Monroova doktrina je ideja koju je 1823. izneo predsednik Džejms Monro, a koja kaže da SAD neće tolerisati zlonamerno strano mešanje u sopstvenoj hemisferi.

Trampov dokument, kao i prateći dokument poznat kao Nacionalna strategija odbrane, suočili su se sa kašnjenjima delom zbog rasprava u administraciji o elementima koji se odnose na Kinu. Sekretar za finansije Skot Besent zalagao se za ublažavanje određenih formulacija o Pekingu, prema rečima dve osobe upoznate s internim raspravama, koje su pričale pod slovom anonimnosti. Besent je trenutno uključen u osetljive trgovinske razgovore SAD sa Kinom, a sam Tramp je oprezan zbog delikatnih odnosa sa Pekingom.

Nova Nacionalna strategija bezbednosti navodi da SAD moraju donositi teške odluke u globalnoj sferi. "Posle kraja Hladnog rata, američke spoljnopolitičke elite uverile su sebe da je trajna američka dominacija nad celim svetom u najboljem interesu naše zemlje. Ipak, poslovi drugih država tiču nas se samo ako njihove aktivnosti direktno prete našim interesima", navodi dokument.

U uvodnoj belešci uz strategiju, Tramp ju je nazvao "mapom puta koja će obezbediti da Amerika ostane najveća i najuspešnija nacija u istoriji čovečanstva i dom slobode na zemlji".

Ali Tramp je po prirodi nepredvidiv, pa je teško prognozirati kako će se i koliko dugo držati ideja iz nove strategije. Neki iznenadni globalni događaj mogao bi da promeni njegovo razmišljanje, kao što se dogodilo kod ranijih predsednika, od Džordža V. Buša do Džoa Bajdena.

Ipak, dokument izgleda usklađeno sa mnogim potezima koje je povukao tokom drugog mandata, kao i sa prioritetima nekih njegovih savetnika.

To uključuje raspoređivanje znatno većih američkih vojnih kapaciteta u Zapadnoj hemisferi, preduzimanje brojnih koraka za smanjivanje migracija ka Americi, zalaganje za snažniju industrijsku bazu u SAD i promovisanje "zapadnog identiteta", uključujući i u Evropi.

Strategija čak pominje takozvane tradicionalne vrednosti koje se često povezuju sa hrišćanskom desnicom, navodeći da administracija želi "obnovu i osnaživanje američkog duhovnog i kulturnog zdravlja" i "Ameriku koja ceni svoje prošle slave i svoje heroje". Pominje i potrebu za "sve većim brojem snažnih, tradicionalnih porodica koje odgajaju zdravu decu".

Kao što je Politico ranije izveštavao, strategija neobično mnogo prostora posvećuje Latinskoj Americi, Karibima i drugim susedima SAD. To predstavlja odstupanje od dosadašnjih administracija, koje su imale tendenciju da daju prioritet drugim regionima i temama, kao što je suočavanje sa velikim silama poput Rusije i Kine ili borba protiv terorizma.

Trampova strategija sugeriše da predsednikova vojna ekspanzija u Zapadnoj hemisferi nije privremena pojava. (Ta ekspanzija, koja je obuhvatila i kontroverzne vojne napade na čamce za koje se tvrdi da prevoze drogu, predstavljena je kao način borbe protiv kartela. Ali administracija se takođe nada da bi pojačano raspoređivanje moglo pomoći u vršenju pritiska na venecuelanskog lidera Nikolasa Madura da odstupi.)

Strategija takođe posebno poziva na "primerenije prisustvo Obalske straže i mornarice kako bi se kontrolisali pomorski putevi, sprečila ilegalna i druga neželjena migracija, smanjila trgovina ljudima i narkoticima i kontrolisale ključne tranzitne rute u krizi".

Strategija navodi da SAD treba da unaprede odnose sa vladama u Latinskoj Americi, uključujući saradnju u identifikovanju strateških resursa, što je očigledna referenca na materijale poput retkih metala. Takođe se navodi da će SAD više sarađivati sa privatnim sektorom kako bi promovisale "strateške mogućnosti akvizicija i ulaganja za američke kompanije u regionu".

Takva poslovna obećanja, bar na opštem nivou, mogla bi da obraduju mnoge latinoameričke vlade koje već dugo izražavaju frustraciju zbog nedovoljne pažnje SAD prema regionu. Ipak, nije jasno kako se takva obećanja uklapaju sa Trampovim insistiranjem na uvođenju carina trgovinskim partnerima Amerike.

Nacionalna strategija bezbednosti posvećuje priličnu pažnju Kini, iako često ne pominje Peking direktno. Mnogi američki zakonodavci sa obe strane političkog spektra smatraju da je Kina, sve samouverenija, najteža dugoročna pretnja američkoj globalnoj moći. Ali, dok je jezik koji se koristi u Trampovoj strategiji oštar, on je pažljivo biran i nije zapaljiv.

Administracija obećava da će "uravnotežiti američki ekonomski odnos sa Kinom, dajući prioritet reciprocitetu i pravičnosti kako bi se obnovila američka ekonomska nezavisnost".

Ali takođe navodi da "trgovina sa Kinom treba da bude uravnotežena i fokusirana na neosetljive aspekte" i čak poziva na "održavanje zaista obostrano korisnog ekonomskog odnosa sa Pekingom".

Strategija kaže da SAD žele da spreče rat u Indo-Pacifiku, što je aluzija na rastuće tenzije u regionu, uključujući odnose između Kine i američkih saveznika poput Japana i Filipina.

"Takođe ćemo održavati našu dugogodišnju deklarativnu politiku o Tajvanu, što znači da Sjedinjene Države ne podržavaju nijednu jednostranu promenu statusa kvo u Tajvanskom moreuzu", navodi se. To bi moglo umiriti posmatrače u Aziji koji strahuju da će se Tramp udaljiti od američke podrške Tajvanu suočenom sa stalnim pretnjama Kine.

Dokument navodi da je "osnovni interes Sjedinjenih Država da pregovaraju o brzom okončanju neprijateljstava u Ukrajini" i da se smanji rizik od ruskih sukoba sa drugim zemljama u Evropi.

Ali, ukupno gledano, dokument je blag prema Rusiji, uz vrlo malo kritike Moskve.

Umesto toga, neke od najoštrijih primedbi upućene su savezničkim zemljama SAD u Evropi. Administracija, u delimično prikrivenim formulacijama, kritikuje evropske napore da obuzdaju ekstremnu desnicu, nazivajući takve mere političkom cenzurom.

"Trampova administracija nalazi se u sukobu s evropskim zvaničnicima koji imaju nerealna očekivanja u vezi sa ratom u Ukrajini, a koji sede u nestabilnim manjinskim vladama, od kojih mnoge gaze osnovne principe demokratije da bi ugušile opoziciju", navodi se u strategiji.

Strategija takođe sugeriše da će migracije fundamentalno promeniti evropski identitet u meri koja bi mogla da oslabi američke saveze.

"Na duži rok, sasvim je verovatno da će, najkasnije za nekoliko decenija, pojedine članice NATO postati većinski neevropske", navodi se. "Kao takvo, otvoreno je pitanje da li će one posmatrati svoje mesto u svetu ili svoj savez sa Sjedinjenim Državama na isti način kao oni koji su potpisali NATO povelju."

Ipak, dokument priznaje ekonomske i druge snage Evrope, kao i to da je partnerstvo Amerike sa većim delom kontinenta pomoglo SAD. "Ne samo da ne možemo sebi priuštiti da otpišemo Evropu, već bi to bilo kontraproduktivno za ciljeve koje ova strategija želi da postigne", navodi se.

"Naš cilj bi trebalo da bude da pomognemo Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju", dodaje se.

Trampova strategija iz prvog mandata značajno se fokusirala na konkurenciju SAD sa Rusijom i Kinom, ali ju je predsednik često podrivao pokušavajući da pridobije naklonost lidera tih nuklearnih sila.

Ako nova strategija zaista bolje odražava ono što Tramp lično veruje, mogla bi pomoći drugim delovima američke vlade da se prilagode, a isto tako i stranim vladama.

Kao što je često slučaj sa dokumentima Trampove administracije, strategija značajan deo posvećuje hvaljenju vrhovnog komandanta. Opisuje ga kao "predsednika mira", dok navodi da se koristi "nekonvencionalnom diplomatijom".

Strategija se povremeno trudi da ublaži ono što izgleda kao nedoslednost. Navodi da bi SAD trebalo da imaju visoke kriterijume za stranu intervenciju, ali istovremeno kaže da žele da "spreče pojavu dominantnih neprijatelja".

Takođe u suštini odbacuje ambicije mnogih manjih država. "Prenaglašeni uticaj većih, bogatijih i jačih nacija večita je istina međunarodnih odnosa", navodi strategija.

Nacionalna strategija bezbednosti prva je u nizu važnih dokumenata o odbrani i spoljnoj politici koje bi Trampova administracija trebalo da objavi. Među njima je i Nacionalna strategija odbrane, za koju se očekuje da će imati sličnu suštinu.

Rane vizije predsednika o tome šta bi Nacionalna strategija bezbednosti trebalo da uključi ponekad su morale da budu odbačene zbog događaja.

Posle napada 11. septembra, prva strategija Džordža V. Buša tokom njegovog mandata snažno se fokusirala na borbu protiv islamističkog terorizma. Tim Džoa Bajdena proveo je veliki deo prve godine radeći na strategiji koja je morala da bude ponovo napisana nakon što se Rusija približila pokretanju sveobuhvatne invazije na Ukrajinu.

(Telegraf.rs)