PRIČA KOJA VRAĆA VERU U LJUDE! Misteriozni dobrotvor pred svaki Božić ulepšava živote desetinama porodica

Mesec dana nakon što je zaposlena kao sezonska prodavačica u robnoj kući Burlington, Šatira Striter pozvana je u kancelariju upravnika i pomislila je da je možda u nevolji.

Ali ono što je čekalo ovu samohranu majku iz Vilmingtona bio je božićni poklon kakav nikada ranije nije dobila.

Preporučujemo

Upravnik prodavnice u naselju Brendivajn Handred, Devin Rajli, rekao joj je da je u prodavnicu došao nepoznati čovek i anonimno izmirio dug od 110 dolara za njenu kupovinu na rate, za odeću i obuću namenjenu njenoj trogodišnjoj ćerki Valeri Mani.

Isprva nije mogla da shvati taj nasumični čin velikodušnosti. Zatim je dozvolila da je preplavi radost tog trenutka.

"Bio je to pravi blagoslov", kaže Striter. "Božićno čudo!"

Dobrotvor pristao na intervju uz uslov anonimnosti

Zapravo, ovo je bila samo jedna od oko 50 kupovina na rate koje je tog dana platio misteriozni čovek, potrošivši oko 8.000 dolara pre nego što je napustio prodavnicu, odbivši da bude javno prepoznat zbog svojih dobrih dela.

Međutim, neko je obavestio Delaware Online/The News Journal. Kada su ga pronašli, pristao je da kaže zašto svake praznične sezone otplaćuje dugove drugima, ali pod jednim uslovom: da ostane anoniman.

"Veoma sam srećan čovek. Ne treba mi više ništa u životu, ali ima mnogo ljudi kojima treba", kaže on. "Molim se i svakog dana izgovaram krunicu. Mogu i sada da zaplačem, jer sam toliko srećan dok plaćam svima."

"Svaki put kada čujem onaj zvuk prolaska kartice, malo se rasplačem jer znam da će još jedna osoba ove godine imati lepše praznike."

"Božićni anđeo" naučio velikodušnost od pokojne majke

Čovek i dalje čuva debelu gomilu računa od tog dana i pokazuje ih u svojoj kući u Grinvilu, gde je pristao da pozira za nekoliko fotografija, ali pod uslovom da mu se ne vidi lice.

Rekao je da ove tihe kupovine obavlja već 25 godina, kao tradiciju koju je njegova majka započela spontano jedne davne božićne sezone.

Bili su u tadašnjem tržnom centru Tri-Stejt Mol u Klemontu kada je rekla kasirki da želi da isplati nečiju kupovinu na rate. Pošto to niko ranije nije uradio, kasirka je pozvala mušteriju da proveri da li i dalje želi robu u vrednosti od 600 dolara.

"Rekli su im: 'Pa, ovde je jedan božićni anđeo koji je isplatio vašu kupovinu'", priseća se on. "Bilo je neverovatno."

Tada je rođena nova praznična tradicija. Njih dvoje su to radili svake godine, sve dok ona nije preminula pre devet godina.

Tada je njihov "tajni Deda Mraz" nastavio sam, u znak sećanja na majku. I svake godine povećava iznos koji troši.

"Plašim se da pogledam izvod sa kreditne kartice", šali se.

Danas sa sobom vodi i svog sina tinejdžera, učenika četvrte generacije škole Salesianum i fudbalera. Želi da mu usadi isti nesebični duh davanja, baš kao što je njegova majka učinila njemu: "Kada dođe Božić, on zna šta moramo da radimo."

Upravnik prodavnice kao pomoćnik Deda Mraza

Kada je čovek ušao u Burlington u Brendivajn Handredu, upravnik Rajli ga je odmah prepoznao iz prethodnih godina.

Znao je šta sledi.

Rajli ga je odveo u zadnji deo prodavnice gde se čuvaju kupovine na rate, u crnim vrećama, i posmatrao kako čovek bira koje će isplatiti, najčešće one sa igračkama i drugim stvarima za decu.

Iznosi su se kretali od nekoliko stotina dolara do jednog koji je iznosio samo 38 dolara.

"Nisu imali 38 dolara. Sve što sam mogao da pomislim bilo je: Bog ih blagoslovio. Ta osoba je ovo trebala više od ikoga", kaže on. "To mi je slomilo srce. Skoro sam poželeo da im kupim još nešto."

Jedan po jedan, kasirka je skenirala račune i svaki put provlačila njegovu kreditnu karticu. Na kraju je u ruci imao onu debelu gomilu računa dok je sa sinom napuštao prodavnicu bez ikakve pompe, baš kako je želeo.

Čovek je odbio Rajlijevu ponudu da njegove podatke prosledi centrali kompanije radi priznanja. Zapravo, ako ste prijatelj ili rođak ovog tajnog Deda Mraza iz Delavera i čitate ovo sada, verovatno ni ne znate da je reč o njemu.

"Ne postoji nijedna osoba na svetu koja treba da zna da ja ovo radim, osim mog sina", kaže on. "I moje mame. Kao da neko gleda odozgo i pazi da sve uradim kako treba."

Kada on napusti prodavnicu, Rajli se pretvara u jednog od Deda Mrazovih pomoćnika, pozivajući svakog kupca da im kaže šta se upravo dogodilo, uz suze radosnice.

"Bili su presrećni. Neki su govorili da nisu znali kako će uopšte uspeti da isplate svoju kupovinu", kaže Rajli. "Bilo je pravo zadovoljstvo to raditi, zaista predivan osećaj."

Posebno dirljiv trenutak u Burlingtonu bio je i to što je isplatio dugove i nekoliko zaposlenih, zbog čega se kasirka rasplakala od iznenađenja. Humanitarni darodavac nije mnogo zaostajao, i njemu su se oči ispunile suzama.

"Plačem i na reklame sa velikih udaljenosti. Slabić sam", smeje se. "Ali sam iz prve ruke video koliko to pravi razliku."

(Telegraf.rs)