Ukrajinski vojnik Serhi proveo punih 472 dana u bunkeru pod zemljom: "Brojao sam svaki dan"

Serhi Tišenko, ukrajinski vojnik iz medicinske jedinice, proveo je punih 472 dana u bunkeru! Njegov slučaj je ekstremni primer problema koji dugo muči ukrajinsku vojsku.

Vojnik je od samog početka sumnjao da će njegova poslednja rotacija na frontu biti teška, prenosi The New York Times. Ali 472 dana zaredom, u bunkeru, pod vatrom?

Preporučujemo

"Nisam očekivao da će trajati ovako dugo", rekao je narednik Serhi Tišenko, u svom domu u blizini Kijeva, ukrajinske prestonice, uz stalnu podršku supruge. "Nadao sam se da će to biti mesec, dva najviše".

Umesto toga, proveo je više od godinu dana pod zemljom, u vlažnom bunkeru, bez svežeg vazduha i gotovo bez zraka sunca većinu vremena. "Mentalno postaje veoma teško", otkriva on.

Duge rotacije odavno predstavljaju problem u ukrajinskom ratu protiv ruskih snaga, jer je zvanični Kijev suočen sa nedostatkom vojnika. Široka upotreba dronova dodatno je pogoršala situaciju, jer je gotovo nemoguće da se vojnici kreću neprimećeno.

Ali predugačke rotacije narušavaju moral i ugrožavaju psihološko stanje, kažu vojni stručnjaci, što može dovesti do dodatnog nedostatka vojnika zbog dezertiranja ili iscrpljenosti. Ukrajinska vojska je priznala problem i obećala da će ga rešiti.

"Ostati na frontu toliko dana, u izuzetno teškim uslovima, prevazilazi granice ljudske izdržljivosti", rekao je penzionisani pukovnik Vladislav Seleznjov, koji je služio 25 godina u ukrajinskoj vojsci.

"Ovo je neprihvatljivo. Planirane rotacije moraju se sprovoditi", dodaje on.

Komandant brigade narednika Tišenka, pukovnik Dmitro Dobuš, priznao je da je njegova rotacija bila neuobičajeno duga, nazivajući ga "pravim patriotom" koji je "izveo izvanredno delo".

"Takva rotacija obično nije duga", rekao je pukovnik Dobuš u intervjuu, "ali u uslovima intenzivnih borbi i ozbiljnog nedostatka osoblja, takvi slučajevi nisu izolovani. Nažalost, to je realnost trenutne faze rata".

Sam narednik Tišenko je i dalje zatečen:

"Iskreno ne znam kako sam to uradio. Čak ni danas ne razumem kako sam uspeo da se nosim sa tim. Znao sam da će me odvesti".

Rođen u selu oko 50 kilometara istočno od Kijeva, narednik Tišenko (46), odrastao je u sirotištu. Rekao je da je sebe uvek smatrao emocionalno "veoma slabim", uglavnom zbog svoje doživotne stidljivosti.

Postao je veterinar, oženio se i odgajio petoro dece u kući punoj zečeva i ptica kućnih ljubimaca. Radio je na farmi mlečnih proizvoda u februaru 2023. godine, godinu dana nakon početka ruske invazije, kada je pozvan u vojni regrutni centar.

"Znao sam da će me odvesti", rekao je on.

Za čoveka koji je rekao da mu je bilo teško da pita strance za pravac, napuštanje porodice i prilagođavanje vojnom životu bilo je šokantno i depresivno.

Postao je vojni lekar. Njegova prva rotacija na frontu, kasnije te godine u istočnoj Ukrajini, trajala je oko 45 dana. Usledile su još dve rotacije od po 30 dana, a zatim kratko odsustvo. Njegova porodica je otišla da ga poseti u gradu Slavjansk na frontu.

"Nisam očekivao da će doći, jer je bilo daleko i opasno. Bio sam veoma srećan što ih vidim", nastavlja Tišenko.

To je bio poslednji put da je zagrlio ženu i decu više od godinu dana.

Seća se prvog dana i prve noći

U julu 2024. premešten je u 30. brigadu i poslat na novu poziciju u Donjeckoj oblasti. Nije mu rečeno, rekao je, koliko će rotacija trajati. Portparol brigade potvrdio je da trajanje rotacija nije unapred određeno.

Ali narednik je rekao da pretpostavlja da će ostati najviše 30 do 40 dana, baš kao i pre.

"Počinjete da brojite svaki dan", rekao je.

Setio se prvog dana i noći, putovanja do položaja. Sa još trojicom vojnika, prepešačio je oko 2 kilometra u mraku, kroz žbunje i visoku travu. Dronovi su zujali iznad glave, ali je mislio da samo posmatraju.

Ušli su u podzemni bunker usred polja. Bunker je na većini mesta bio visok manje od metar i po. Prostor za spavanje je bio još niži, lavirint hladnih, vlažnih prolaza.

Nije bilo dušeka, vodootporne vreće za spavanje pružale su najveću udobnost.

"Vlaga je bila ono što ste najviše osećali", rekao je narednik Tišenko.

Još vojnika je stiglo u bunker, čime je grupa porasla na oko osam. U početku su dobijali zalihe sa obližnjeg položaja, odakle su mogli da pozovu svoje porodice putem satelitskog internet uređaja. Ali onda su stvari postale opasnije.

Njihov položaj je napadnut 16. septembra. Nekoliko njegovih saboraca je ubijeno. Niko nije poslat da zameni pale i nije bilo informacija, rekao je, da li dolazi pojačanje. Tada je shvatio da se neće uskoro vratiti kući.

"Već nam je rečeno da nema ljudi da nas zamene. Postalo mi je jasno da će ovo dugo trajati".

"Nije bilo nikoga da nas zameni"

Počevši od februara 2025. godine, ruski napadi dronova su se pojačali i ljudi više nisu mogli bezbedno da napuste bunker. Plašeći se da će biti otkriveni, pokrili su mali prozor u bunkeru i od tog trenutka više nisu videli sunčevu svetlost. Oslanjali su se na satove svojih telefona i 24-časovne kalendare da bi označili protok vremena.

Ukrajinska vojska je počela da dobacuje zalihe dronovima. Dobijali su baterije, konzervirano meso, gotovu kašu. Narednik Tišenko se osmehnuo, sećajući se da je jedan od vojnika sa njima bio kuvar i da bi radio-vezom tražio sastojke za pravljenje palačinki. Ali bilo je i trenutaka kada je nedostajalo hrane i vode.

Sve vreme, rekao je narednik Tišenko, bili su na meti napada. Ruske snage su bacale granate i kanistere napunjene eksplozivom, čak su stigle do ivice jarka koji je skrivao bunker.

"Nadali smo se, nadali, i to se nastavilo. Konačno, prihvatili smo da ćemo se verovatno povući tek kada se rat završi, jer nije bilo nikoga da nas zameni".

Dok su čekali, mnogo toga se dešavalo van bunkera. Ukrajina je pokrenula prekograničnu ofanzivu u ruskoj Kurskoj oblasti. Moskovske snage su napredovale u istočnu Ukrajinu, blizu Pokrovska i kod Časiv Jara.

Trupe iz Severne Koreje pridružile su se borbi zajedno sa ruskim snagama. Od zapadnih saveznika, Ukrajina je dobila avione F-16 i odobrenje za izvođenje udara dugog dometa unutar Rusije. U SAD je izabran novi predsednik, novi papa.

Nijedan od ovih događaja nije stigao do bunkera narednika Tišenka. Bio je potpuno izolovan. Imali su radio, ali je on prenosio informacije samo njihovoj četi ne i o ostatku bojišta ili spoljnom svetu.

"Vreme provedeno u bunkeru je uzelo svoj danak. Mišići su oslabili", rekao je Tišenko.

Skučeni uslovi su izazivali bolove u leđima. Nada se pojavila kada je ove jeseni stigao radio poziv, kojim je naredniku Tišenku i još jednom vojniku rečeno da će im uskoro biti dozvoljeno da odu. Ali vreme nije dozvolilo i evakuacija je odložena.

Oko 20 dana kasnije, pokušali su ponovo. Dvojica muškaraca su ispuzila iz bunkera u jarak pun njihovog sopstvenog otpada i tela mrtvih ruskih vojnika. Prvi potez je bio trčanje od oko 450 metara do najbliže internet lokacije, početak naporne rute.

"Noge su nam bile kao pamuk. Jedva smo mogli da hodamo, ali smo nastavljali bez zaustavljanja".

Kada su se konačno potpuno oporavili, prvo što je želeo da uradi, rekao je, bilo je da se istušira ​​i pozove porodicu. Pravi susret dogodio se kasnije, u njegovoj kući.

"Još uvek sam zapanjen koliko sam se brzo adaptirao", rekao je kod kuće, na pola 30-dnevnog prinudnog odsustva, gde ga žena i ćerka nikada nisu ostavljale samog. Ipak, ponovo se prilagođavao, žmirkao i trljao oči od svetlosti, sve dok nestanak struje nije zamračio sobu.

Nekoliko dana kasnije, narednik Tišenko je proglašen Herojem Ukrajine - najvišim priznanjem zemlje. U predsedničkom saopštenju navedena je dužina i opasnosti njegove rotacije.

Narednik Tišenko je rekao da njegovo iskustvo "nije normalno", ali u njegovom glasu nije bilo besa ili negodovanja. Doveo je u pitanje vojnu vrednost takvih iskustava.

"Ranije, ako bismo išli u borbu, mogli smo da izađemo i nešto uradimo. Sada je sve u rukama dronova. Dakle, ima li smisla samo držati ljude da sede u rupi?".

Dve nedelje kasnije, preuzima svoju novu dužnost u Slavjansku. Tamo pomaže u lečenju vojnika evakuisanih sa fronta. Konačno, njegova prošlost i sadašnjost se sudaraju kada stigne pacijent.

Bio je to kuvar palačinki iz bunkera - evakuisan nakon 10-mesečne rotacije.

Naredniku Tišenku nije rečeno koliko će dugo trajati njegova rotacija ovog puta, rekao je. Niti je pitao.

(Telegraf.rs)