Rusija vidi odličnu priliku u krizi oko Grenlanda: Međutim, u Kremlju se izuzetno plaše jedne stvari

Nastojanje administracije Donalda Trampa da preuzme Grenland izazvalo je pažljivo odmerenu reakciju zvanične Moskve. Uzdržan ton u javnim komentarima prikriva dublju zabrinutost u privatnim krugovima zbog mogućih pretnji usled operacija ruskih podmornica, a u kombinaciji sa zadovoljstvom zbog sve većih pukotina u NATO, navode analitičari.

Ruski zvaničnici i stručnjaci za politiku opisali su krizu kao mač sa dve oštrice, koja potvrđuje stav Moskve o primatu projekcije sile nad međunarodnim pravom, ali istovremeno potencijalno omogućava veliko proširenje američke vojne infrastrukture u vodama ključnim za rusko strateško odvraćanje, prenosi portal Defense News.

Preporučujemo

"Jedan od najočiglednijih zaključaka koji su ovde u Moskvi izveli mnogi političari i analitičari jeste da u ovom novom svetskom poretku, koji zamenjuje stari, sila određuje pravo, sviđalo nam se to ili ne", rekao je Andrej Kortunov, stručnjak Valdajskog diskusionog kluba i bivši generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove.

"Ne radi se o normama, već o vašim sposobnostima da ostvarite ciljeve koje ste sebi postavili".

Epizoda sa Grenlandom predstavlja "potpuno drugačiji nivo realpolitike kakav verovatno nismo videli još od Suecke krize 1956. godine", dodao je Kortunov u intervjuu, napominjući da je Tramp na meti imao američke saveznike, a ne protivnike. Pedesetih godina, Sjedinjene Države su intervenisale protiv svojih bliskih saveznika Velike Britanije, Francuske i Izraela kako bi zaustavile invaziju na Egipat.

Strateški pristup podmornica doveden u pitanje

Pored geopolitičke simbolike, ruski vojni planeri imaju i konkretne brige u vezi sa tim šta bi pojačano američko prisustvo na Grenlandu moglo da znači za pomorske operacije u Atlantiku.

"Ako su SAD zaista ozbiljne u nameri da unaprede vojnu infrastrukturu na Grenlandu, to bi moglo da stvori određene probleme ruskoj mornarici, posebno ako govorimo o strateškim podmornicama stacioniranim u Barencovom moru", rekao je Kortunov.

"Njima bi mogao biti uskraćen slobodan pristup Severnom Atlantiku".

Ruska Severna flota upravlja podmornicama sa balističkim raketama iz baza na poluostrvu Kola, pri čemu je pristup Atlantiku preko Norveškog mora ključni element moskovskog nuklearnog odvraćanja. Proširene američke sposobnosti nadzora i protivpodmorničkog ratovanja, koje bi delovale sa Grenlanda, mogle bi da zakomplikuju te operacije.

Vladimir Barbin, ambasador Rusije u Danskoj, upozorio je u januaru da "pokušaji da se obezbedi nacionalna bezbednost SAD na račun interesa drugih zemalja mogu dovesti do daljeg pogoršanja situacije na Arktiku, što će Rusija uzeti u obzir u svom vojnom planiranju".

Aleksandar Vorotnikov, istraživač Arktika na Ruskoj predsedničkoj akademiji, posebno je upozorio da američka kontrola nad Grenlandom "može negativno uticati na razvoj" ruskog Severnog morskog puta.

Rusija je nastojala da se pozicionira kao ključni igrač u arktičkom komercijalnom brodarstvu, koje postaje održiviji i isplativiji način povezivanja Azije sa Evropom kako globalno zagrevanje topi polarne ledene kape. Severni morski put je jedna od glavnih veza koja može postati konkurent tradicionalnim rutama kroz Suecki kanal.

Uzdržani, ali na oprezu

Zvanične ruske izjave održavale su promišljenu neutralnost, dok su naglašavale arktičke interese Moskve i kritikovale SAD zbog podrivanja međunarodnih normi, što je odjek sličnih izjava Vašingtona oko ruske invazije na Ukrajinu 2022.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je Trampov pritisak na Grenland "izvanrednim iz perspektive međunarodnog prava" i napomenuo da je Tramp "naznačio da međunarodno pravo nije za njega". Ruski zvaničnici "pažljivo prate ovaj prilično značajan razvoj događaja", rekao je Peskov početkom januara 2025. godine, godinu dana pre vrhunca nedavne krize, iako je dodao da je to u to vreme bilo "ograničeno na retoriku".

Godinu dana kasnije, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov donekle je promenio ton ruske vlade, tvrdeći da "Grenland nije suštinski deo Danske" i da danska uprava predstavlja "ostatak kolonijalne istorije".

Međutim, Lavrov se takođe suprotstavio tvrdnjama Trampove administracije o ruskim pretnjama Grenlandu, koje je Bela kuća koristila da opravda potez na ostrvu, rekavši da "nemamo nikakve veze sa tim".

Predsednik Vladimir Putin je uglavnom ostao iznad sukoba, a Kortunov je primetio da zvanični stav ostaje:

"Ovo nije naš problem, to je problem između SAD i Evrope, i na njima je da ga reše".

Ruski stručnjaci su generalno odbacili tvrdnje Trampove administracije o kineskim i ruskim pomorskim pretnjama Grenlandu kao izgovor za ekspanziju.

"Mislim da bi trebalo da ovo uzmemo sa rezervom. Ne vidim nikakve stvarne dokaze koji bi potkrepili ovu izjavu", rekao je Kortunov o tvrdnji Bele kuće da su mora oko Grenlanda "vrvila" ruskim i kineskim brodovima. "Grenland nije deo ruske sfere interesovanja".

Konstantin Blohin, analitičar Centra za proučavanje bezbednosnih problema pri Ruskoj akademiji nauka, okarakterisao je Trampovu retoriku da je "verovatno manje o kupovini Grenlanda nego o početku pregovora sa Danskom o pronalaženju boljih uslova za raspoređivanje američke vojne infrastrukture", nazivajući to "klasičnom tehnikom pregovaranja2.

Transatlantske podele kao strateška pobeda

Brzo ispoljavanje dubokih podela među ključnim spoljnim protivnicima Kremlja sigurno je izazvalo barem neka osećanja radosti u Moskvi. Analitičari i komentatori krizu vide kao potvrdu dugoročne strateške opklade Moskve na nejedinstvo Zapada.

"Barem u situacionom smislu, ovaj sukob može ići na ruku Kremlju", rekao je Kortunov i nastavio:

"Mnogi u Moskvi veruju da Tramp prelazi određene crvene linije, ali istovremeno, ako je to kriza koja može oslabiti NATO, zašto bi se Rusija zalagala za jedinstvo NATO?",

Sam ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je spor opisao kao "duboku krizu za NATO" koja pokreće pitanja o "očuvanju Alijanse kao jedinstvenog vojno-političkog bloka".

Ova epizoda takođe hrani ruske narative o sferama uticaja, pri čemu neki glasovi iz Moskve primećuju da ako SAD mogu da se pozovu na Monroovu doktrinu da bi opravdale pretenzije nad Grenlandom, ruske tvrdnje o njenom "bliskom inostranstvu" dobijaju legitimitet. Barbin, ruski ambasador u Danskoj, posebno je istakao da ažurirana Strategija nacionalne bezbednosti SAD "oživljava Monroovu doktrinu, predviđajući odgovornost SAD za situaciju na zapadnoj hemisferi".

Međutim, Kortunov je upozorio da kriza takođe otkriva ograničenja multipolarnog sveta koje su ruski stratezi i politički mislioci odavno predviđali. Nemogućnost Evrope da odvrati potencijalne akcije SAD pokazuje da "EU nije nezavisni globalni centar moći, ona je i dalje previše zavisna od Sjedinjenih Država", rekao je on.

Multipolarni svetski poredak, koji se često propoveda u ruskim akademskim radovima, još uvek je u nastajanju.

Zaista, zajednička linija u mnogim ruskim političkim dokumentima je da geopolitički nezavisna Evropa može otkriti da su mnogi njeni interesi više usklađeni sa Rusijom nego sa Sjedinjenim Državama. Obe strane imaju šta da ponude što je drugoj strani potrebno, a EU je bila najveći trgovinski partner Rusije pre uvođenja sankcija nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Militarizacija Arktika će se verovatno intenzivirati

Iako su zvanični odgovori umanjili značaj spora oko Grenlanda za interese Moskve, ova epizoda je možda ubrzala ruska vojna ulaganja u Arktik.

"Mogu da zamislim da bi ova kriza mogla biti još jedna motivacija za veća ulaganja u arktički region Ruske Federacije samo da bi se Rusija zaštitila od raznih neizvesnosti i potencijalnih problema koji se naziru na horizontu", rekao je Kortunov.

"Postoje ljudi koji sugerišu da bi za nekoliko godina arktička strategija SAD mogla predstavljati ogroman izazov Ruskoj Federaciji".

Ilja Kravčenko, direktor Ruskog instituta za strateške studije, rekao je da je "sada u Vašingtonu sveprisutno mišljenje da arktički region treba razvijati mnogo intenzivnije kako bi se omeo napredak Rusije".

Rusija je već značajno investirala u arktičku vojnu infrastrukturu tokom protekle decenije, ponovo otvarajući baze iz sovjetskog doba i raspoređujući nove sisteme protivvazdušne i obalske odbrane duž svoje severne obale. Ruska arktička obala čini više od 40 procenata ukupne svetske obale, a region ima više stanovnika nego sve druge arktičke nacije zajedno. Nekoliko velikih ruskih gradova nalazi se unutar Arktičkog kruga.

Tenzije na Severnom morskom putu

Pored neposrednih vojnih briga, ruski stratezi brinu o budućim sukobima oko arktičkih pomorskih ruta, jer klimatske promene otvaraju nove prolaze.

"Postoji kontroverza oko Severnog morskog puta, jer Rusija polaže pravo na vlasništvo nad velikim delovima Arktičkog okeana i smatra Severni morski put legalno ruskom domaćom transportnom vezom", rekao je Kortunov.

"Sa topljenjem arktičkog leda, sa naseljavanjem SAD na Grenlandu, mogla bi postojati kontradikcija između namera SAD da pronađu alternativne rute i ruskih pretenzija na ove delove okeana".

Moskva dugo insistira da Severni morski put, koji se proteže duž ruske arktičke obale od Barencovog mora do Beringovog moreuza, spada pod rusku jurisdikciju, što zahteva od stranih brodova da traže dozvolu i plaćaju naknade za prolaz. Zapadne zemlje osporavaju ovo tumačenje, smatrajući veliki deo rute međunarodnim vodama.

Pomešana mišljenja o saradnji

Uprkos tenzijama, neki ruski stručnjaci takođe vide potencijal za saradnju ako se SAD više ulože u upravljanje Arktikom.

"Ako bi SAD postale prava arktička nacija sa strateškim interesima u ovom delu sveta, to bi moglo predstavljati određene mogućnosti za saradnju između Moskve i Vašingtona", rekao je Kortunov, navodeći istraživanje resursa, upravljanje klimatskim promenama i pitanja autohtonih naroda.

Rad Arktičkog saveta, foruma za regionalne zainteresovane strane osnovanog 1996. godine je "barem delimično paralizovan" od 2022. godine, primetio je. Moskva može posmatrati prošireno angažovanje SAD na Arktiku kao otvaranje alternativnih kanala dijaloga.

Međutim, taj scenario zavisi od izbegavanja onoga što je Kortunov opisao kao "opasnost da će arktički region biti uvučen u ovo geopolitičko takmičenje", što bi "očigledno bilo štetno za budućnost regiona".

Ruski zvaničnici su pozvali na održavanje arktičke saradnje uprkos širim geopolitičkim tenzijama. Ambasador Moskve u Oslu 2025. godine pozvao je na politiku "na osnovu međunarodnog prava, principa međusobnog razmatranja interesa i inkluzivnog dijaloga".

Ruski stavovi o Trampu ostaju podeljeni

Kriza na Grenlandu nije dovela do konsenzusa u Moskvi o Trampovom predsedništvu, a komentatori su podeljeni između onih koji ga vide kao potencijalnog partnera i onih koji ga vide kao nepredvidivu pretnju.

"Mnogo je Trampovih obožavalaca koji veruju da je Tramp sjajan čovek koji je uspeo da se suprotstavi neoliberalizmu i u osnovi brani tradicionalne vrednosti i stoga je prirodni saveznik", rekao je Kortunov.

"A postoji i druga grupa ljudi koji su veoma kritični prema Trampu, koji ga vide kao tipičnog jenkijskog milijardera koji se bori za nezavisne nacije i predstavlja ozbiljniju pretnju Ruskoj Federaciji nego što je, na primer, Bajden ranije činio".

Ova podela se proteže i na debate o sferama uticaja, gde neki tvrde da velike sile imaju pravo da dominiraju nad svojim susedima, dok drugi zagovaraju uzdržaniji pristup koji uravnotežuje suverenitet manjih nacija sa bezbednosnim zabrinutostima velikih sila, objasnio je Kortunov.

Konačna ruska presuda o američkom predsedniku, rekao je Kortunov, "zavisiće od toga da li će Tramp biti ključan u njegovim pokušajima da okonča rusko-ukrajinski sukob. Mislim da će to biti odlučujući faktor u tome kako će Moskva na kraju gledati na Trampovo predsedništvo".

(Telegraf.rs)