Evropski lideri sa strahom čekali govor Marka Rubija: Zbog onog što je rekao o SAD i Evropi dobio je aplauz

Svetski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca i britanskog premijera Kira Starmera okupili su se u Minhenu na najvećoj evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj konferenciji, piše BBC.

Glavno pitanje koje se svima motalo po glavi jeste: da li su SAD i dalje saveznik Evrope?

Preporučujemo

Ključni govor koji su svi čekali bio je od Marka Rubija, državnog sekretara SAD. Da li će ponoviti napade koje je prošle godine uputio Evropi američki potpredsednik Džej Di Vens? Ili će biti pomiriteljski nastrojen?

Sala je bila krcata. Generali i admirali, okićeni medaljama u uniformama, premijeri i predsednici, diplomate, ambasadori, američki kongresmeni i kongresmenke, evropski političari - svi su nervozno čekali da čuju šta će reći glavni diplomata predsednika Donalda Trampa.

Aplauz nije stigao odmah. Zapravo, prvih nekoliko minuta, kada je Rubio ubrzao svoj ritam, počelo je da zvuči kao ponovljeni napad na Evropu.

Slobodna trgovina, masovne migracije, zelene politike o klimatskim promenama - sve je to naišlo na oštre kritike.

Čak je govorio o "klimatskom kultu" koji šteti američkoj ekonomiji, dok je nastavio da kritikuje Ujedinjene nacije, rekavši da nisu uspele da reše sukobe u Gazi i Ukrajini.

Američki državni sekretar, besprekorno uredan i doteran, stajao je sa jednom rukom ležerno u džepu pantalona, izgovarajući ovo po unapred pripremljenom scenariju za govornicom.

Ali onda je izgovorio reči koje su svi u prostoriji želeli da čuju: "Naša sudbina će uvek biti isprepletena sa vašom (u Evropi)".

"Kraj transatlantske ere nije ni naš cilj ni naša želja... uvek ćemo biti dete Evrope", rekao je Rubio.

Rubio je govorio o "neograničenoj kreativnosti", o zajedničkim ciljevima u obezbeđivanju lanaca snabdevanja kritičnim mineralima i o evropskoj kulturi koju je toliko cenio, kontinentu koji je svetu dao Šekspira, Mocarta i Rolingstonse.

"Ono što imamo zajedno jedinstveno je i mi u SAD nemamo interesa da budemo ljubazni i uredni čuvari kontrolisanog pada Zapada", rekao je on.

BBC da je ovo uglavnom naišlo na pozitivan odjek - oko polovine publike je ustalo na kraju da mu aplaudira.

Svakako je postojao opipljiv osećaj olakšanja što nakon svih problema u poslednjih nekoliko meseci, sa carinama i pretnjom da će SAD oteti Grenland, transatlantski savez nije mrtav.

"Bio je to dobar govor", rekla je kasnije za BBC Kaja Kalas, najviša diplomatkinja EU.

"Mislim da su Evropljani odahnuli s olakšanjem jer je govorio da je Evropa važna, da su Evropa i Amerika veoma isprepletene i dobri saveznici, i da su to već dugo i da će to biti u budućnosti", dodala je ona.

Međutim, nije porekla da i dalje postoje stvarne razlike u politici u nekim oblastima između Vašingtona i Evrope.

I dok se obe strane slažu da Evropa mora da preuzme mnogo veći teret sopstvene odbrane, BBC piše da je u Minhenu naišao na izvesno tiho negodovanje zbog Trampovog odbijanja da izvrši dovoljan pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini, koji je na putu da uđe u svoju petu, krvavu godinu.

(Telegraf.rs)