Zalužni konačno progovorio: Otkrio pozadinu sukoba sa Zelenskim i zašto je propala ofanziva iz leta 2023.

General Valerij Zalužni, bivši glavni komandant ukrajinske vojske koji od smene 2024. godine važi za glavnog političkog suparnika predsednika Volodimira Zelenskog, prvi je put javno je progovorio o dubokom razdoru između njih dvojice.

U intervjuu za Associated Press Zalužni je otkrio da su se napetosti pojavile nedugo nakon početka ruske invazije i da su kulminirale upadom agenata Službe sigurnosti Ukrajine (SBU) u njegovu kancelariju krajem 2022. godine, što Zalužni smatra činom zastrašivanja.

Preporučujemo

Zalužni (52), koji je nakon smene s čela vojske imenovan za ambasadora Ukrajine u Ujedinjenom Kraljevstvu, odbija da govori o svojim političkim ambicijama. Navodi kako ne želi da rizikuje narušavanje nacionalnog jedinstva dok traje rat s Rusijom, koji se približava četvrtoj godišnjici.

Ipak, njegovo istupanje u kome otkriva dosad nepoznate detalje o sukobu sa Zelenskim tumači se kao znak moguće kandidature za predsednika posle završetka rata. Zategnuti odnosi između njih dvojice, tvrdi Zalužni, bili su obeleženi čestim svađama oko vojne strategije.

Iz Službe sigurnosti Ukrajine (SBU) saopštili su da pretres u kancelariji Zalužnog nikada nije sproveden, ali su potvrdili da je adresa bila deo istrage nepovezane s njim.

Kancelarija predsednika Zelenskog odbila je komentirati slučaj. Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi verziju događaja koju je izneo Zalužni.

Propala protivofanziva

Zalužni je ispričao da je tokom upada agenata u njegovu kancelariju 2022. nazvao tadašnjeg šefa kabineta Zelenskog i upozorio ga da je spreman da upotrebi vojsku kako bi zaštitio komandni centar.

"Pružiću vam otpor. Već sam pozvao pojačanje u centar Kijeva", rekao je.

Iako je kriza tada izbegnuta, neslaganja oko obrane zemlje su se nastavila, a Zalužni navodi da je često dovodio u pitanje predsednikovu vojnu strategiju.

Posebno sporan bio je plan za protivofanzivu 2023. godine, koja je na kraju propala. Iako je Zalužni zahvaljujući uspesima na frontu uživao veliku popularnost u javnosti, Zelenski ga je u februaru 2024. smenio s mjsta komandantaa vojske i kasnije imenovao za ambasadora u Londonu.

Analitičari su taj potez protumačili kao pokušaj Zelenskog da Zalužnog udalji iz centra zbivanja u Ukrajini i tako ograniči njegov politički potencijal.

Ankete javnog mnnjenja dosledno pokazuju blagu prednost Zalužnog ispred Zelenskog u hipotetičkoj predsedničkoj trci. Popularnost Zelenskog, pala je usled trajanja rata, a poverenje javnosti dodatno je narušio korupcijski skandal u koji je bilo uključeno nekoliko njegovih visokih zvaničnika.

Zelenski je nedavno sproveo rekonstrukciju svog tima u pokušaju da povrati poverenje. U međuvremenu, SAD pojačava pritisak na Kijev i Moskvu da okončaju rat.

Iako je dogovor još daleko, Zelenski je načelno pristao na plan koji je predložio američki predsednik Donald Tramp, a koji predviđa održavanje izbora i uspostavljanje sigurnosnih garancija nakon završetka sukoba.

"Znam da se borim"

Incident se, prema rečima Zalužnog, dogodio jedne večeri sredinom septembra 2022., dok je ukrajinska vojska sprovodila uspešnu protivofanzivu na severoistoku zemlje. Nakon napetog sastanka u štabu Zelenskog, tadašnji komandant vojske vratio se u svoju kancelariju u Kijevu.

Nekoliko sati kasnije, tamo se pojavilo nadesetine agenata SBU s namerom da pretraže prostorije. U kancelariji se u tom trenutku nalazilo i više od deset britanskih oficira.

Zalužni tvrdi da mu agenti nisu rekli šta traže, ali ih je sprečio da dođu u posed dokumenata i računara. Upad je, kaže, doživeo kao očitu pretnju. U prisustvu agenata nazvao je Andrija Jermaka, tadašnjeg šefa kabineta Zelenskog, i uputio mu oštro upozorenje.

"Rekao sam Jermaku da ću se odupreti tom upadu jer znam da se borim", ispričao je.

Potom je nazvao i tadašnjeg šefa SBU, Vasila Maljuka, koji mu je rekao da ne zna ništa o raciji i obećao da će istražiti slučaj. Zalužni je kasnije doznao da je Maljukova agencija dva dana ranije od suda u Kijevu zatražila nalog za pretragu adrese na kojoj se nalazi njegova kancelarija.

Prema sudskom dokumentu do kojeg je došao AP, agencija je tražila pretere striptiz kluba koji je navodno vodila kriminalna organizacija. Međutim, dvoje zaposlenih u klubu potvrdilo je za AP da je klub na toj lokaciji bio zatvoren i pre početka invazije.

SBU je u saopštenju naveo da je istraživao više adresa u sklopu istrage o organiziranom kriminalu koja nije bila povezana sa Zalužnim. Navode kako se ispostavilo da je jedna od adresa iz predmeta "novo uspostavljeno tajno rezervno komandno mesto" Zalužnog.

U saopštenju se navodi da SBU nije sproveo pretres na toj adresi i da je situacija razjašnjena nakon razgovora Maljuka i Zalužnog.

Zalužni, međutim, veruje da je nalog za pretres bio samo izgovor i da je nemoguće da je agencija slučajno pogrešila lokaciju glavnog ratnog komandnog centra.

Razvodnjena udarna moć

Protivofanziva iz 2023. godine naišla je na brojne kritike vojnih stručnjaka, koji su je ocenili preambicioznom i zakasnelom, što je ruskim snagama dalo vremena da utvrde svoje položaje. Zalužni tvrdi da je plan, osmišljen uz pomoć NATO partnera, propao jer Zelenski i drugi zvaničnici nisu hteli da obezbede potrebne resurse.

Prvobitni plan, objasnio je, bio je koncentrisati snage u "jednu šaku" kako bi se oslobodila delomično okupirana regija Zaporožje, uključujući i ključnu nuklearnu elektranu, te nastaviti napredovanje prema Azovskom moru. Time bi se presekao kopneni koridor koji ruska vojska koristi za snabdevanje Krima, koji je aneksiran 2014. Za uspeh su, kaže Zalužni, bili potrebni velika koncentracija snaga i taktičko iznenađenje.

Umesto toga, tvrdi on, snage su bile raspršene na širokom području, čime je razvodnjena njihova udarna moć.

Njegovu verziju događaja potvrdila su i dva zapadna obrambena zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu ovlašćeni za javne istupe.

Ambasador s političkim ambicijama?

Kancelarija Valerija Zalužnog u ukrajinskoj ambasdi u Londonu odražava njegove generalske dane. Zidove ukrasuju posteri vojnih aviona, vojna odlikovanja i dečji crteži prizora s fronta. Na stolu od mahagonija stoje modeli dronova, a iza njega ekrani u stvarnom vremenu prikazuju snimke s dronova iznad istočne Ukrajine.

Zalužni kao ključne kritike ukrajinske ratne strategije navodi oslanjanje na nerealan broj vojnika i lošu organizaciju u razvoju i primeni novih tehnologija na frontu. Iako pomno prati dešavanja, kaže da od smene nije uključen u donošenje vojnih odluka. Tvrdi da je sa Zelenskim od tada razgovarao dva puta i da su razgovori bili "apsolutno prijateljski".

Pojedini analitičari smatraju da bi neuključenost u svakodnevnu ukrajinsku politiku mogla da mu našteti u popularnosti. Ipak, anketa agencije Ipsos objavljena prošlog meseca pokazuje da bi Zalužnog na hipotetičkim izborima podržalo 23 odsto birača, a Zelenskog 20 posto, što ga čini glavnim predsednikovim protivkandidatom.

(Telegraf.rs)