Ko je Bašar el Asad? Diktator koga su zbog surovosti zvali "Mesar", spas našao u Moskvi i osuđen na smrt!

Sirijski sud osudio je bivšeg predsednika Sirije Bašara el Asada na smrt u odsustvu, nakon što ga je proglasio krivim po optužbama za "ratne zločine" i "zločine protiv čovečnosti" tokom građanskog rata u zemlji.

Presuda protiv Asada, koji je sa porodicom pobegao u Moskvu dok su se islamističke snage približavale Damasku u decembru 2024. godine, prva je pod prelaznim vlastima.

Preporučujemo

Ko je Bašar el Asad?

Bašar el Asad je sirijski političar i bivši predsednik Sirije, koji je zemljom vladao od 2000. do decembra 2024. godine.

Rođen je 1965. u Damasku, a po struci je lekar, oftalmolog. Prvobitno nije bio predviđen da nasledi svog oca Hafeza el Asada, dugogodišnjeg sirijskog predsednika koji je na vlasti bio od 1971. do 2000.

Nakon pogibije starijeg brata Basela u saobraćajnoj nesreći 1994. godine, Bašar je napustio medicinsku karijeru u Londonu i vratio se u Siriju, gde je počeo da se priprema za preuzimanje vlasti.

Na predsedničku funkciju došao je nakon smrti oca 2000. godine i nastavio višedecenijsku vladavinu porodice Asad.

U početku je predstavljao sebe kao modernijeg i reformistički orijentisanog lidera, ali je njegov režim ostao autoritaran, uz snažnu kontrolu političkog života i bezbednosnog aparata.

Njegova vladavina najviše je obeležena građanskim ratom koji je počeo 2011. godine, nakon protesta u okviru Arapskog proleća.

Sukob između Asadovih snaga i različitih opozicionih i pobunjeničkih grupa prerastao je u dugotrajan rat u koji su se uključile i velike sile i regionalne države.

Sjedinjene Američke Države, Jordan, Turska i Evropska unija su na početku rata pozvali Asada da odstupi s vlasti. Asadov režim bio je suočen sa brojnim optužbama za ratne zločine i teška kršenja ljudskih prava.

Godine 2013, UN inspektori za oružje pronašli su "nepobitne" dokaze o upotrebi nervnog gasa u Siriji. Tadašnji generalni sekretar UN Ban Ki Mun nazvao je napad od 21. avgusta "najgorom upotrebom oružja za masovno uništenje u 21. veku".

SAD su procenile da je taj napad možda usmrtio više od 1.400 ljudi, uključujući stotine civila. Sirijski zvaničnici su više puta negirali optužbe za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Asad je tokom rata opstao na vlasti zahvaljujući, između ostalog, snažnoj podršci Rusije i Irana.

Rusija je od 2015. godine direktno intervenisala u ratu na strani sirijske vlade, što je značajno promenilo odnos snaga na terenu. Režim je tokom godina ponovo preuzeo kontrolu nad većim delom zemlje, uključujući ključne gradove poput Alepa i Damaska.

Međutim, krajem 2024. godine pobunjeničke snage predvođene Ahmedom al-Šarom su brzo napredovale i zauzele Damask, čime je okončana njegova 24-godišnja vladavina.

Tokom njegove vladavine u Siriji je ubijeno na desetine hiljada civila, zbog čega je Asad dobio nadimak "Mesar".

Asad je tada napustio Siriju i otišao u Rusiju. Njegov pad označio je kraj više od pet decenija duge vladavine porodice Asad u Siriji. Danas se njegovo nasleđe uglavnom vezuje za autoritarnu vlast, građanski rat i jednu od najvećih humanitarnih katastrofa 21. veka.

(Telegraf.rs)