Turci otišli po jeftine mašine u Nemačku, pa za upola cene dobili celu fabriku
Turski industrijalci otišli su u Nemačku kako bi kupili povoljnije mašine, ali ih je tamo sačekala ponuda koju nisu očekivali. Prema rečima preduzetnika Omera Ekincija, ekipa koja je nameravala da kupi mašine procenjene na 750.000 evra na kraju je za samo 400.000 evra preuzela čitavu fabriku - zajedno sa zgradom, vozilima, mašinama, kalupima, patentima i petogodišnjim ugovorom o snabdevanju.
Plan turskih industrijalaca koji su otišli u Nemačku kako bi investirali u povoljniju opremu potpuno se promenio nakon neočekivane ponude vlasnika fabrike.
Preporučujemo
Preselila se iz Banjaluke u Italiju, pa otkrila: Vrtić 700 evra, nema igraonica za decu, ulice su prljave
Dečak (4), za kojim se od juče tragalo, pronađen mrtav! Tragedija u komšiluku
Prema priči preduzetnika Omera Ekincija, za mašine u pogonu prvobitno je traženo 750.000 evra, ali je nakon pregovora cela fabrika na kraju prodata za svega 400.000 evra.
Prodaja nije obuhvatila samo proizvodnu opremu, već i zgradu fabrike, vozila, kalupe, patente, kao i petogodišnji ugovor o snabdevanju.
OTIŠLI PO MAŠINE, KUPILI CELU FABRIKU
Ekinci navodi da su turski privrednici prvobitno u Nemačku otišli isključivo sa namerom da kupe mašine, ali im je tokom pregovora vlasnik fabrike ponudio da preuzmu ceo pogon.
Kako je ispričao:
„Naši ljudi otišli su u Nemačku da kupe mašine. Za njih je traženo 750.000 evra, a onda je vlasnik fabrike ponudio da im ceo pogon proda za milion evra.“
Turski industrijalci tada su dali ponudu za koju su i sami smatrali da verovatno neće biti prihvaćena.
„Rekli su: ‘Od ovoga verovatno nema ništa, hajde da ponudimo baš malo’, pa su ponudili 400.000 evra.“
Prema Ekincijevim rečima, dogovor tada nije postignut, ali se vlasnik fabrike javio ponovo nakon približno dve nedelje.
„Vlasnik fabrike u Nemačkoj nije imao kome da ostavi posao, pa ih je posle dve nedelje pozvao i rekao: ‘Dođite, preuzmite fabriku za 400.000 evra’.“
ZGRADA, MAŠINE, PATENTI I UGOVOR NA PET GODINA
Ekinci ističe da prodaja vredna 400.000 evra nije obuhvatila samo mašine, već gotovo kompletnu imovinu i poslovanje fabrike.
„Za cenu jedne vile u Turskoj dobili su zgradu fabrike, vozila, mašine, kalupe, patente i petogodišnji ugovor o snabdevanju sa jednim velikim nemačkim farmaceutskim gigantom.“
Ekinci tvrdi da širom Evrope postoji veliki broj preduzeća čiji vlasnici nemaju naslednike ili osobe kojima bi mogli da prepuste poslovanje, pa se zbog smene generacija neke firme prodaju po relativno niskim cenama.
„U Evropi postoje hiljade fabrika i kompanija koje čekaju novog vlasnika, a prodaju se za 300.000 do 500.000 evra jer nema sledeće generacije koja bi nastavila posao“, naveo je.
Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo raspravu o velikoj razlici između cena nekretnina u velikim gradovima u Turskoj i iznosa za koje se pojedini industrijski pogoni i firme mogu preuzeti u Evropi.
(Telegraf.rs / Haber)