Evo kako da prepoznate da li vas je strefila SUNČANICA

Toplotna iscrpljenost ima slične simptome kao i neke druge bolesti. Ovo je način da na vreme shvatite šta vam se dešava

Tokom vrućina, morate da budete spremni da sačuvate svoje zdravlje. Evo kako da izbegnete sunčanicu i toplotni udar.

I NA PLAŽI, I U GRADU: Evo kako da zaštitite SVOJE DETE tokom paklenih vrućina!

VAŽNI SAVETI NADE MACURE NA PLUS 40: Evo kako da preživite PAKLENE VRUĆINE!

Normalna ljudska telesna temperatura kreće se oko 37 stepeni Celzijusa i uglavnom nemamo problema sa održavanjem te brojke, ali kad nastupe vrućine, a vlaga u vazduhu se poveća, onda stvari više nisu tako jednostavne.

Naše telo se prilično dobro brine samo za sebe, ali ponekad mu treba pomoć, piše T portal.

Sunčanica najčešće zadesi osobe koje predugo vežbaju na otvorenom, starije osobe i ljude koji su osetljivi na visoke temperature. Zapravo sunčanica može da se dogodi bilo kome.

Evo kako da prepoznate njene simptome i što da uradite ako se nađete u toj situaciji.

Toplotna iscrpljenost i toplotni udar

Kad telo mora pojačano da radi kako bi ostalo na normalnoj temperaturi, može da vam se dogodi toplotna iscrpljenost. U tom slučaju telesna temperatura biće vam najčešće ispod 40 stepeni Celzijusa, a krvni pritisak će vam pasti. Osetićete umor i puno ćete se znojiti. Osim toga osećaćete jaku žeđ.

Toplotna iscrpljenost ne mora da dovede do toplotnog udara, ali može. Kad dođe do toplotnog udara, telesna temperatura je uglavnom iznad 40 stepeni Celzijusa i osoba kojoj se događa je u životnoj opasnosti. Centralni nervni sistem počinje da otkazuju, a može doći i do štete na unutrašnjim organima, kao i na mozgu.

Simptomi:

Grčevi, povraćanje i glavobolja

Prvi znakovi da vam je vrućina ozbiljno naštetila su stomačni grčevi i potreba za povraćanjem. To uglavnom znači da ste dehidrirali ili da imate neravnotežu elektrolita u telu. Glavobolje takođe često prate dehidraciju.

Ako vežbate na suncu i niste sigurni da li imate simptome toplotne iscrpljenosti ili je u pitanju nešto drugo, bolje je da pretpostavite da jest, nego da nije. Napravite pauzu u hladu, popijte vode i nastavite tek kad ste sigurni da ste dobro.

Žeđ i pojačano znojenje

Pojačano znojenje je znak da vam se telesna temperatura podiže, a to može da dovede do toplotne iscrpljenosti. Vrućina je još opasnija tokom vlažnih dana, jer znoj na koži ne može brzo da ispari.

Žeđ je znak dehidracije pa je mudro stalno piti vodu tokom vrućih dana, pogotovo kad izlazite.

Tamna boja urina

Kad vam je urin taman, to je znak da niste pili dovoljno vode. Tokom vrućina morate redovno piti vodu da biste omogućili organizmu da se hladi znojenjem.

Slabost i vrtoglavica

Vrtoglavica je čest simptom toplotne iscrpljenosti, a može da dovede čak i do nesvestice. Najpametnije je da sednete u hlad i da se odmorite.

Manjak ili višak znojenja

Kad telesna temperatura previše naraste, čak i normalni odbrambeni mehanizmi našeg organizma prestaju da rade kako treba. Znojenje je, na primer, neophodan telesni proces, a kad tokom ogromnih vrućina prestane, znak je da vam je život u opasnosti. Ali, s druge strane, ni preterano znojenje nije dobar znak.

Zbunjenost, grčevi i koma

Dovoljno visoka telesna temperatura može da utiče čak i na vaš mozak. Kad vam je temperatura previsoka, može da vam se dogodi da imate poteškoće s razmišljanjem, koje zatim može da se završi nesvesticom.

Zbunjujući telesni signali

Kad problem vrućine postane dovoljno ozbiljan, vaše telo može da počne da vam šalje čudne signale. Na primer, može da se dogodi da nam više nije vruće. Jedan od takvih simptoma su trnci i hladna lepljiva koža, bez obzira na temperaturu oko vas.

Preventiva:

Zbog negativnih uticaja vrućine na mozak i telo, ponekad je vrlo teško shvatiti da nešto nije u redu, pogotovo ako ste koncentrisani na ono što radite. Sportisti su uglavnom vrlo koncentrisani na svoj trening, pa može da se dogodi da im promaknu simptomi ozbiljnog toplotnog problema.

Najbolje je da slušate svoje telo dok vam se pamet još nije pomutila. Ako vas trening umara, nemojte se terati na isti nivo vežbanja kao inače. Pijte puno vode i nosite odeću koja dobro upija znoj.

Nemojte misliti da ste jači od sunca. Bolje se češće odmorite u hladu, po mogućnosti u prostoriji u kojoj je suši vazduh. Izložite svoju kožu direktnom strujanju vazduha da biste pospešili sušenje znoja na koži, koji će vas tako dodatno ohladiti.

Idealni položaj tela je ležeći ili sedeći sa podignutim nogama. To će da smanji otečenost nogu i da pojača strujanje krvi do mozga.

Pijte puno hladne vode ili nekog pića koje u sebi ima elektrolite. Možete čak u vodu da stavite jednu kašičicu soli na litru tečnosti. To će da nadoknadi so koju gubite znojenjem. Popijte jednu čašu svakih 15 minuta, sve dok se ne počnete da se osećate bolje.

Ne stidite se, već se popršćite hladnom vodom po telu, pogotovo po vratu, međunožju i pazuhu. Led je, takođe, dobar način za brzo spuštanje telesne temperature.

Ako sumnjate da vas je udarila sunčanica, ne oklevajte, već odmah kontaktirajte lekara ili zamolite nekog da vam pozove hitnu.

Pogledajte još o zdravlju:

(Telegraf.rs)