5 biljaka koje vole hlad i senku: Cvetaju kao iz vode od proleća do jeseni, a nisu zahtevne za negu

Ove biljke najbolje rastu tamo gde nema direktne sunčeve svetlosti

Iako većina biljaka voli direktnu sunčevu svetlost i najbolje napreduju kada su na takvoj poziciji, postoje i one druge kojima više odgovara mesto u senci. Zapravo, mnogo jednogodišnjih biljaka, trajnica i tropskih vrsta može da uspe u hladovini.

Bez obzira na to da li želite da ulepšate mračne uglove u svom dvorištu ili da oživite mesto u senci velikog drveta, ove biljke vole senku i najbolje rastu tamo gde nema direktne sunčeve svetlosti.

Ovih 5 biljaka ne vole da budu direktno izložene suncu, a koje će vas oduševiti svojim raskošnim cvetovima.

Devojačko srce/Dicentra

Ova biljka razvija graciozne grane cvetova koji su u obliku srca i imaju malenu suzu u dnu svakog cveta. Osim ljupkih cvetića, devojačko srce, srdašce ili dicentra, kako je još naziv za ovu biljku, odličan je izbor i za živu ogradu.

Kasno u leto se "uspava", a ponovo se pojavljuje sledećeg proleća.

Minđušica

Prohladno mesto u senci idealno je okruženje za za sve vrste muđušica, odnosno fuksija. Većina njih pravi male žbunove u blagoj klimi, ali se neke tretiraju i kao jednogodišnje biljke. One u crvenoj, ružičastoj, beloj i ljubičastoj boji omiljene su i kod leptira.

Fuksiju okačite na niže grane drveća ili je posadite negde gde se najbolje vidi. Nijedno dvorište, balkon ili terasa u hladu nisu kompletni bez neke saksije ove biljke.

Astiliba

Ove robusne biljke uspevaju na vlažnim mestima u senci. Čak i kada ne cveta, lišće poput paprati je takođe veoma lepo. Cvetovi astilbe mogu biti u beloj, crvenoj, ružičastoj, narandžastoj i ljubičastoj boji. Cvetaju početkom proleća i početkom leta, i odlično se slažu sa paprati kojoj odgovara isti položaj.

Mogu se gajiti u dvorištima, ali su dobar izor i za balkone, kao i za kuće i stanove, budući da se mogu održavati i u saksijama.

Astilbe imaju lepe listove zelene boje, a sitni, nežni cvetići nalaze se na tankim stabljikama koje su kod nekih vrsta crvenkaste boje, uglavnom uspravne.

Tigrasti ljiljan

Tigrasti ljiljan je karakterističan po malim lukovicama koje se pojavljuju u dnu listova, kojima se razmnožava. Dok su "zrele", male lukovice same padaju sa biljke i počinju da klijaju. Za razvoj do lukovice koja cveta potrebno je nekoliko godina.

Tigrasti ljiljan je na vrhuncu cvetanja tokom juna i jula, a traje obično prilično dugo jer se na vrhovima cvetnih grančica dugo stvaraju novi cvetovi.

Ljiljane ćete najlakše odgajiti iz lukovica, i to tako što ćete ih posaditi na dubinu otprilike trostruko veću nego što je sam prečnik lukovice. Kod manjih ljiljana razmak treba da bude oko 25 cm, a ako ste odabrali krupniju sortu ostavite razmak i do pola metra. Liljani nemaju previše hranljivih sastojaka da bi mogli da ih rasipaju, tako da je orezivanje važna metoda za čuvanje energije ove biljke.

Lepi jova

Lepi jova ili vodenika je cvet koji se svojim žarkim bojama i bujnim cvetovima predivno ističe u senci i polusenci. To je biljka koja obožava vlažna tla i vlagu, ali vodite računa da koren ne bude natopljen. Uverite se da je zemlja vlažna, ali dobro propusna, jer lepi jova može dobiti plesni ako provodi vreme u stajaćoj vodi.

Cvet lepi jova ili vodenika može krasiti vaš vrt tokom celog leta. Ovo prelepo cveće dolazi u različitim bojama i može biti posađeno po obrascima za zapanjujući vizuelni efekat. Naziv ‘"vodenika"’ se odnosi na stablo ove biljke koje je ispunjeno vodom.

Lepi jova, nežna i krhka biljka, može se gajiti i kao sobna biljka. Cvetovi su u beloj, roze, svetlocrvenoj, tamnocrvenoj, ljubičastoj boji ili sa šarama.

Lepi jova cveta od sredine aprila do prvih mrazeva na jesen.

(Telegraf.rs)