Ispovest koja je rasplakala Srbiju, a mnogi će se pronaći u njoj: "Svesni smo da im ističe vreme"

Svi koji imaju starije roditelje će se pronaći u ovome

Status žene pod pesudonimom @seoskodete u kojoj govori ono što mnogi proživljavaju sa starim roditeljima, rasplakao je Srbiju. Mi vam ga prenosimo u celosti:

Preporučujemo

- Moja majka već 13 godina živi sama. Ima 81 godinu, ostarila je, služi je razum, noge, a sluh baš i ne. Brati i ja idemo svaki dan, nekad zajedno, nekad ne. Imamo naviku da je često zovemo. Kad se desi da se ne javlja kao danas krećemo zajedno.

Tih 10-ak minuta vožnje pričamo kao opušteno, a u stvari i jedno i drugio ne izgovaramo ono što će se jednog dana neminovno desiti. Od ulaznih vrata zgrade, do prvog sprata, koraci su sve kraći, ćutimo dok stavljamo ključ u bravu, brat uvek prvi jer iako je mlađi, mene bi da zaštiti, kao da se to može.

Onda uđemo unutra i sretne nas mamin pogled pun sreće što smo došli i što smo zajedno. Nastupi olakšanje, obuzdaš se da ne zaplačeš pred njom, da ne pokažeš da si se zabrinuo što nije čula telefon koji je uvek negde tamo u drugoj sobi.

Mnogi od vas znaju o čemu pričam, nekad su nam ti roditelji dosadni pričama o svom pritisku, o tome da ih sve boli, da ih žulja proteza, da ne znaju šta će sami sa sobom. Onda se napravimo na veselo, krijemo svoje probleme jer smo bolno svesni da im ističe vreme.

Svi ćemo da ostarimo, pružimo im punu pažnju. Mojoj mami je danas šištao ekspres lonac, nije čula da je zovemo, znam da će doći dan kada će nastupiti potpuna tišima, ali danas sam srećna što nije tako bilo. Isplakala sam se kad sam došla svojoj kući, i što je živa, i što ne znam koliko će još biti tako, i što mi nedostaje otac, i što je bilo lakše kad su bili zajedno, i ne znam zbog čega još.

Od ovog života treba ugrabiti što više, ne gubiti vreme na nebitne stvari i ljudi. Da smo živi i zdravi. Čuvamo roditelje dok ih imamo.

Da li i vi imate slične strahove na dnevnoj bazi?

(Telegraf.rs)