Besplatna je i "zarazna": Ova aktivnost leči mnoge bolesti, zato je odmah uvedite u svoj život!

Danas je Svetski dan smeha, koji je osmislio i utemeljio Indijac Madan Kataira, s namerom da podstakne sve ljude na svetu da se smeju što češće. Svetski dan smeha slavi se od 1998. godine, i to dva puta godišnje - 10. januara i 2. maja

Cilj Svetskog dana smeha je da podstakne ljude da se što više smeju kako bi se osetili bolje, rasteretili se stresa, smanjili brige i tako ojačali imunitet, poručuju brojni naučnici i lekari koji ističu kako treba da se smejemo svakoga dana.

Međutim, iako je smejanje veoma moćno i često govori više od reči, činjenica je da smo se u današnjem vremenu prepustili stresu i konstantnom pritisku, u tolikoj meri da smo zaboravili da se smejemo.

Kako bismo saznali koje su sve zdravstvene prednosti smeha, kao i zašto je važno da se više smejemo razgovarali smo sa diplomiranim psihologom Sanjom Ilić Ranković koja je za "Telegraf" otkrila kako ova aktivnost utiče na procese u organizmu.

- Smeh je veoma lekovit i bitan za naše psihičko i fizičko zdravlje. Tokom smejanja se u našem organizmu luči endorfin, poznat kao “hormon sreće”, ali oslobađaju se i drugi važni hormoni i dolazi do niza procesa kojima se rasterećuje naše telo. Povećava se količina kiseonika u organizmu, pospešuje cirkulacija u krvnim sudovima i ventilacija pluća, snižava krvni pritisak, relaksira se čitav organizam i jača imunitet - rekla je za naš portal.

Foto: Profimedia/Wavebreak

U borbi sa stresom i negativnim emocijama, stručnjaci iz celog sveta osmišljavaju različite vidove terapija uz pomoć kojih ljudi mogu da se socijalizuju i poprave svoje raspoloženje, pa čak i da se bore sa raznim oblicima depresije. Pored raznih kreativnih radionica, već godinama unazad se sprovode i terapije smehom.

Smeh klubovi obezbeđuju bezbedno okruženje gde se ljudi mogu glasno i srdačno smejati bez ikakve socijalne implikacije, a cilj je da se na ovaj način dobiju sve zdravstvene prednosti, odnosno značajne fiziološke i biohemijske promene u telu.

I dok su ove prakse veoma popularne u svetu, kod nas je većina ljudi veoma skeptična i sa jednom vrstom nepoverenja gledaju na rad koučing stručnjaka današnjice koji nas uče da usrećimo sebe i druge kroz  vežbe disanja koje teraju na smeh. Raznim tehnikama koje se primenjuju u smeh klubovima možemo da "prevarimo svoj mozak", te da osetimo fuziju pozitivnih osećanja i podignemo nivo energije, ali za temeljnu promenu opšteg zdravstvenog stanja je potrebno dugoročnije i sistematičnije raditi na svom zdravlju.

- Postoje razni i uspešni načini da “ prevarimo svoj mozak“, ali je svaka prevara prolaznog karaktera. Kada je reč o depresiji neophodno je da osoba uvidi prave razloge zbog kojih može da oseti sreću i da se istinski raduje životu. Sigurna sam da svako od nas ima makar jedan takav razlog samo je potrebno da ga uvek ima na umu - ističe psiholog.

Foto: Profimedia

Ukoliko osoba kod sebe prepozna simptome depresije, nekada se oseća vise praznom nego tužnom, razdražljiva je i bespomoćna, a ovi signali kontinuirano traju i razviju se, ključno je da se obrati lekaru koji će propisati neku od konvencionalnih metoda lečenja. Psiholozi napominju da je ključno za svakog pacijenta da se javi na vreme kada uoči da osećaj nemoći i neraspoloženja ne prolaze.

- Termin depresija nam je postao sinonim za trenutno neraspoloženje i životne nedaće koje se vrlo lako mogu popraviti.  Pesimizam, osećanje beznađa, bespomoćnosti i gubitak volje su samo neki od simptoma prave depresije koju dijagnostikuje lekar specijalista psihijatrije. Lečenje depresije podrazumeva terapiju antidepresivima, koje prepisuje psihijatar, i razgovore sa psihologom koji pružaju podršku pomažući pacijentu da promeni način na koji posmatra sopstveni život. Međutim, podjednako je važan i treći stub u terapiji depresije, a to je podrška porodice i prijatelja. Iskrena, dosledna i dugotrajna podrška i razumevanje naših najbližih je “ lek ” za mnoge bolesti, pa i tako uporne kao što je depresija - zaključuje Sanja Ranković Ilić u razgovoru za "Telegraf".

Smeh leči neke od najtežih bolesti

Uticaj smeha na opšte zdravstveno stanje još uvek intrigira naučnike koji pokušavaju da ispitaju kako zapravo ova aktivnost može da unapredi naš život, ali i da nas izleči čak i od najtežih bolesti. Pored mnogih studija koje su pronašle neoborive dokaze da smeh zaista može da izazove posebne fiziološke promene koje pomažu organizmu, pojedina istraživanja naučnika sa svetskih univerziteta su dokazala čak da zvonki smeh povećava stvaranje limfocita i aktivnost ćelija koje ubijaju tumorske ćelije.

Foto-ilustracija: Foter/Vermin Inc

Brojke 

100 osmeha dnevno utiče na naš organizam kao da smo vozili bicikl 15 minuta. Smeh od srca ubrzava puls i povećava kapacitet pluća.

12 sati posle jednočasovnog smeha naš organizam sposoban je da ubija maligne ćelije, zaključili su naučnici na osnovu eksperimenata nad pacijentima obolelim od raka 1998. godine pojavio se film „Peč Adams“ po istinitoj priči o neobičnom lekaru koji je prvi u istoriji u bolnicu dovodio klovnove i uključivao smeh i zabavu u obaveznu terapiju pacijenata.

300–400 puta dnevno smeju se deca, a odrasli to rade svega 15–17 puta. Očito da s odrastanjem gubimo sposobnost da se smejemo, zato nam i treba joga smeha.

Iako naučni dokazi u korist smeha kao leka ne moraju biti nepokolebljivi, značaj u ljudskoj zajednici je neporečiv. Dok se ne pojave nova, pouzdana istraživanja, Telegraf.rs portal vam predlaže da iskoristite današnji dan i da se dobro nasmejete!

(Telegraf.rs/Kristina Milošev)