4 zdravstvena stanja koja čine korona virus opasnijim nego što zaista jeste

Riziku od zaraze izloženo je mnogo ljudi, a među njima su i oni sa visokim pritiskom, astmom, dijabetesom, rakom... Evo kako se mogu pripremiti za odbranu od virusa

Foto: Marko Jovanović

Visok krvni pritisak, dijabetes i kardiovaskularne bolesti toliko su česte da svi poznaju bar jednu osobu koja ima neku od ovih bolesti. Prema kliničkim profilima bolesti, baš ova tri stanja najviše su povezana sa teškim slučajevima oboljevanja od korona virusa.

Iako u 80 odsto slučajeva oboleli od virusa Covid-19 imaju blage simptome, novi izveštaji pokazuju da korona virus može da ugrozi i druge ljude, ne samo stare i one sa oslabljenim imunitetom, prenosi National Geographic.

Ideja da virus predstavlja pretnju samo za starije ljude došla je nakon poslednje analize stope smrtnosti od novog virusa, koju je Svetska zdravstvena organizacija ažurirala prošle srede, i koja iznosi 3,4 procenta. Ove analize pokazale su da je smrtnost veća kod starijih ljudi.

Nažalost, analize su takođe pokazale da je smrtnost među mladim ljudima veća nego što mislimo.

Studija objavljena 28. februara u časopisu New England Journal of Medicine, ispitala je starosnu dob 1.099 pacijenata obolelih od korona virusa. Većinu manje ozbiljnih slučajeva, 60 procenata, čine tinejdžeri i odrasli između 15 i 49 godina, što pokazuje da je ova grupa najviše pošteđena.

Foto ilustracija: Shutterstock

Istina, u ovoj grupi bilo je i nekoliko težih slučajeva. Od 163 teža slučaja bolesti, 41 odsto su bili mladi odrasli ljudi, 31 odsto su pripadali grupi od 50 do 64 godine, a 27 procenata su stariji od 65 godina. Jedina starosna grupa pošteđena težeg oboljevanja od COVID-19 virusa su deca mlađa od 14 godina.

Milenijalci i generacija Z, takođe su u opasnosti da dobiju korona virus, prema kliničkom izveštaju koji je 21. februara objavio kineski Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Zbog toga lekari savetuju da se niko ne oslanja toliko na starosnu dob, nego na uobičajene osnovne uslove za dobijanje virusa, ali i ona stanja koja su imali preminuli od virusa, a koje je takođe objavio Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Na taj način možete dobiti naznake o tome kako da zaštitite sebe i svoje najmilije.

- Stopa smrtnosti od epidemije je visoka i ne treba da se kategorizuje na mlade ili stare - rekao je Tedros Adhanom, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, tokom sastanka koji je bio održan u ponedeljak. - Ne možemo da kažemo da nas neka starosna grupa više ili manje brine, svaki život je važan.

Kardiovaskularne komplikacije

Novi korona virus napada pluća, ali osnovno stanje koje je najviše povezano sa najtežim ishodima su problemi sa srcem.

Foto: Shutterstock

Skoro polovina odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama ima visok krvni pritisak. Takođe, i dijabetes se odomaćio; jedan od 10 Amerikanaca - od 34, 2 miliona u svim uzrastima - ima metaboličke poremećaje. I visok krvni pritisak i dijabetes mogu da uzrokuju širok spektar kardiovaskularnih poremećaja koji, otprilike, u Sjedinjenim Državama ubiju jednu osobu na svakih 37 sekundi.

Iako specifičan uticaj COVID-19 virusa na kardiovaskularni sistem i dalje nije u potpunosti jasan, Američki kardiološki fakultet navodi da je "bilo izveštaja o akutnim povredama srca, aritmiji, hipotenziji, tahikardiji i visokom učešću pratećih kardiovaskularnih bolesti kod zaraženih osoba, posebno kod onih kojima je bila potrebna intenzivna nega". Jedno istraživanje u koje je bilo uključeno 150 pacijenata iz Vuhana, epicentra epidemije, otkrilo je da pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima imaju značajno veći rizik od smrti prilikom zaraze.

To se dešava jer su srce i pluća neverovatno povezani. Probajte samo da duboko udahnete i izdahnete - puls će automatski da vam se ubrza. Ali ako vam je srce slabo ili imate blokirane arterije, tada vaše telo ulaže mnogo veći napor kako bi krv i kiseonik cirkulisali po čitavom telu.

- Ako ovaj novi virus uđe u naše zajednice, zaista se brinem za svoje srčane pacijente - kaže Erin Mihos, kardiolog i direktorka bolnice za kardiovaskularno zdravlje žena Univerziteta "Džon Hopkins" u Baltimoru.

Printscreen: YouTube/Cedars-Sinai

- Njihova srca inače imaju problema s efikasnim pumpanjem, a pored toga dodajete ozbiljnu respiratornu infekciju i to je kraj.

Isto se dešava i sa virusom grip, koji je odavno poznat kao podsticaj za srčani udar i kardiovaskularne bolesti, toliko da su se neki lekari pitali da li je sezonski virus direktan uzrok.

Studija iz 2018. godine objavljena u časopisu New England Journal of Medicine, otkrila je da su u roku od sedam dana od kako im je dijgnostifikovan grip, ljudi imali šest puta veće šanse da dobiju srčani udar.

Štaviše, ljudi mogu da se zaraze sa više od jednom bolesti istovremeno, što još više pogoršava sve postojeće srčane bolesti. U preliminarnoj studiji bolesnika sa koronavirusom iz Vuhana, četiri procenta potvrđenih slučajeva bili su zaraženi drugim virusom, uglavnom gripom.

- Ako je vaš imuni sistem već oslabljen, jer se borite protiv jednog velikog patogena, mnogo ste podložniji za dobijanje sekundarne infekcije - kaže Mihos.

To je razlog zašto doktorka Mihos, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Američko udruženje Heart (srce) preporučuju srčanim pacijentima da preduzmu dodatne mere predostrožnosti, što uključuje vakcinisanje protiv gripa i bakterijske upale pluća.

Krvni pritisak

Mnogi ljudi su izloženi riziku, a da to i ne znaju. Baš kao i srčani problemi, veliki problem može da napravi i visok krvni pritisak - ili hipertenzija jer doprinosi aterosklerozi, procesu u kojem se na zidovima krvnih sudova stvaraju gusti plakovi napravljeni od masnih i tkivnih vlakana. Ako jedan od ovih plakova erodira ili pukne, može da blokira vene, što dovodi do srčanog udara ili šloga.

foto: pixabay.com

Erin Mihos kaže da mnogo ljudi šeta sa plakovima i hipertenzijom, a da toga nisu svesni. CDC procenjuje da 108 miliona Amerikanaca ima hipertenziju, ali najmanje 11 miliona o tome nema pojma.

Ti ljudi su pod velikim rizikom od respiratornih infekcija kao što su grup i korona virus. Te infekcije mogu stvoriti "oluju krvi" koja prolazi kroz celo telo.U jednoj ranijoj studiji pacijenata iz Vuhana primećen je "fulminantni miokarditis", neobičan sindrom koji erodira mišiće u srcu.

- Znamo da, posebno za ljude koji nemaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, upala može biti okidač za pucanje plaka - kaže Mihos. Dijabetes takođe može podstaći aterosklerozu i ubrzati ove rupture plaka, a obolele osobe takođe imaju relativno slab imuni sistem, što ih čini osetljivijim na infekcije.

S obzirom na to da smo usred sezone gripa i korona virusa, Mihos preporučuje da kardiološki bolesnici i dijabetičari osiguraju dovoljno lekova i da redovno proveravaju da li je njihov krvni pritisak pod kontrolom.

Astma

Pored zdravlja srca, izbijanje korona virusa ima ozbiljne posledice za ljude sa hroničnim respiratornim bolestima kao što su cistična fibroza, hronična opstruktivna bolest pluća, astma ili alergije, kao i za ljude sa oštećenjem pluća povezanim sa pušenjem. Čak i blagi slučajevi prehlade ili gripa mogu da pogoršaju ova stanja.

foto: pixabay.com

Razlika prehlade i gripa u odnosu na COVID-19 je dug period inkubacije pre pojave simptoma, a kreće se od dva do 14 dana. To doprinosi situaciji u kojoj će građani biti zaraženi i prenositi zarazu bez svesti o svojoj bolesti.

- Savetovao bih svima koji imaju hroničnu respiratornu bolest da pre putovanja, posebno javnim prevozom, sednu i smisle plan zaštite - kaže Enid Neptun, pulmolog iz bolnice "Džon Hopkins". Taj plan se može odnositi i na jednostavno povećavanje doze lekova koje uzimaju, kao i na detaljno raspitivanje o specijalistima za plučne bolesti u obližnjim bolnicama.

- To takođe može značiti i izbegavanje zabava is kupova na kojima zaista ne znate odakledolaze ljudi i kakvo je njihovo zdravstveno stanje - savetuje Neptun. A na prvom mestu, pacijenti ne treba da se stide da zatraže stručni savet.

Rak

Pacijenti sa rakom takođe su u grupi koja mora da se brine o respiratornim stanjima. Ljudi koji su pod intenzivnom terapijom za leukemiju ili limfom, kao i oni koji su imali transplantaciju koštane srži, skloni su dobijanju pneumonije, uključujući i virusne verzije. To je zato što je njihov imunološki sistem ugrožen zbog tumora ili zbog tretmana kojem su izloženi.

- Pacijenti koji su ranije lečeni od raka mogu takođe da ostanu imunološki ugroženi iako se čini da su se oporavili - kaže Džej. Leonard Ličtenfeld, zamenik direktora Američkog društva za borbu protiv raka u Atlanti.

Foto: Pixabay

Ovi pacijenti oboleli od raka ponekad su toliko ugroženi da ne mogu vakcinisati i moraju se osloniti na zaštitu koju pruža imunizacija zajednice. Jedino što se za sada njima može savetovati je da se izoluju i da njihova porodica i zdravstveni radnici s kojima su u kontaktu vode više računa o higijeni.

- To je teško, jer su pacijenti oboleli od raka u različitim fazama bolesti, a ljudi žele da budu uz svoje najmilije - kaže Ličtenfeld. - Ali svi smo zajedno u ovome i svi moramo preduzeti odgovarajuće korake kako bismo se zaštitili i zaštitili one koje volimo.

A šta je sa decom?

Istovremeno, svi do sada prikupljeni podaci ukazuju na to da je COVID-19 redak i manje težak kod dece. Do 11. februara, kineski CDC zabeležio je 44.600 potvrđenih slučajeva, ali samo 400 njih bila su deca mlađa od 9 godina, i nijedno nije umrlo. Znači li to da je manji broj dece zaražen ili se jednostavno ne razboljevaju?

- Svi na terenu mislimo da je ovo drugo tačno - kaže Džon Vilijams, šef odeljenja za dečje zarazne bolesti u Medicinskom centru Univerziteta u Pitsburgu. Praćenjem kontakta sa zaraženima u domaćinstvima utrvđeno je da i deca mogu dobiti korona virus kao i odrasli. Do sada je prijavljen mali broj slučajeva bolesne dece, što može biti i posledica ispitivanja koje je koncentrisano na bolnice, napominje Vilijams.

- Kada testiranje obuhvati i blaže slučajeve, ambulante i lekarske ordinacije, biće otkriveno i više odraslih i verovatno mnogo više dece.

Foto: Tanjug/AP

Pedijatrijski slučajevi pojavili su se i tokom epidemije korovirusa SARS-a pre 20 godina, ali većina je bila blaga. I dok su varičele povremeno fatalne za decu, nevakcinisane odrasle osobe koje zahvati bolest imaju veću verovatnoću da obole od teške upale pluća i završe u bolnici.

- Za svaku zaraznu bolest, deo simptoma i oštećenja uzrokuje sam mikrob, dok deo uzrokuje naš imuni sistem koji reaguje na infekciju - kaže Vilijams. - Mislimo da možda deca, budući da je njihov imunološki sistem manje zreo, jednostavno ne reaguju toliko na infekciju kao odrasli ljudi.

Uprkos ovoj dobrobiti za mlade, zatvaranje škola širom sveta je opravdano, jer su deca glavni prenosnici svake respiratorne bolesti za koju se zna da postoji. U SAD se svake godine oko 20 odsto dece zarazi gripom, nasuprot 5 odsto odraslih.

- Takođe imamo dosta ranjive dece sa hroničnim bolestima - kaže Vilijams, kao što su primaoci transplantacije, pacijenti sa hemoterapijom ili deca sa hroničnim bolestima srca i pluća. - Još ne znamo da li će ta deca biti izložena većem riziku da teže obole od COVID-19, ali na osnovu drugih virusa, pretpostavljam da hoće.

Ilustracija: Nikola Jovanović

Zdravstveno upozorenje za putnike koji dolaze iz zaraženih područja

Svi koji su boravili u području u kojima su aktuelne epidemije COVID-19, ili bili u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđena infekcija ili postavljena sumnja na nju, ili su posećivali zdravstvene ustanove u kojima se leče oboleli od ove bolesti dužni su da se drže sledećih uputstava Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut":

u narednih 14 dana smanjite kontakte sa drugim osobama u domaćinstvu, na radnom mestu ili na javnim mestima,

ako osetite simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.

- Za bliže informacije pozvati broj Ministarstva zdravlja - 064 8945 235, ili  Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut”  - 011 2684 566, ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite čije kontakt informacije možete pronaći na ovom LINKU Ministarstva zdravlja.

Sve novosti vezane za korona virus možete pratiti u blogu uživo.

Video: Skener 41-godišnje žene najbolje pokazuje na koji način korona virus uništava naša pluća

V.N.