Da li je istina da korona "voli" samo čista pluća? Naš pulmolog objašnjava zašto su pušači u zabludi
- Otežana mogućnost rane dijagnostike raka pluća u doba pandemije ključan je razlog za povećanje smrtnosti - kaže specijalista pulmologe dr Ana Stojanović, načelnik pulmologije u KBC "Bežanijska kosa"
Karcinom pluća najčešće je dijagnostikovani karcinom širom sveta i vodeći je uzrok smrtnosti kod obolelih od malignih bolesti. Statistike pokazuju da je kod muškaraca ovo najučestalija maligna bolest. Slična je situacija i u Srbiji, gde godišnje od ove bolesti oboli oko 6.500 osoba.
Preporučujemo
Jedan znak na vašem licu može da bude simptom raka pluća: Izgleda li vaše oko ovako?
Prvi simptom zloćudnog raka: Ova promena na prstima odaje opasnu bolest
- Pandemija korona virusa značajno je uticala ne samo na pogoršanje sveukupne epidemiološke situacije, već i na povećanje smrtnosti od raka pluća.
– Otežana mogućnost rane dijagnostike raka pluća u doba pandemije ključan je razlog za povećanje smrtnosti - kaže za eKliniku specijalista pulmologe dr Ana Stojanović, načelnik pulmologije u KBC “Bežanijska kosa”.
- S obzirom na to da se radi o imunokompromitovanim osobama, posebnu pažnju treba obratiti na obolele od karcinoma pluća i preporučuje se njihova obavezna vakcinacija.
Simptomi i faktori rizika
Prema njenim rečima, najčešći simptomi karcinoma pluća su prolongirani kašalj, iskašljavanje krvi, otežano disanje, opšta slabost, bol u grudima i gubitak telesne težine.
- Pacijenti bi trebalo da se jave lekaru pri prvoj pojavi ovih simptoma, pogotovo ako kod njih postoje faktori rizika za razvoj maligne bolesti pluća - ističe dr Stojanović i dodaje da su pušenje, aerozagađenje i genetska predispozicija osnovni faktori rizika.
Kako objašnjava, postoji više različitih tipova karcinoma pluća, ali je uobičajena podela na nesitnoćelijski i sitnoćelijski karcinom pluća. Kod žena nepušača nešto je učestaliji adenokarcinom pluća.
KBC “Bežanijska kosa” je ustanova u kojoj se, kako ističe dr Stojanović, sprovodi kompletna dijagnosika i lečenje karcinoma pluća.
– Posle pulmološkog pregleda, i u cilju skrininga kod aktivnih pušača, sprovode se imidžing metode, a potom i invazivna plućna dijagnostika. Bronhološka služba je jedna od najopremljenijih i najznačajnijih u zemlji, sa više od 1.000 urađenih intervencija godišnje.
Takođe, u KBC “Bežanijska kosa” se radi patohistološki pregled uzoraka tkiva, a potom se posle konzilijarne odluke može sprovesti hiruško ili specifično onkološko lečenje koje obuhvata hemioterapiju, biološku i imunoterapiju. Po svim dijagnostičkim i terapijskim režimima, Srbija prati svetske trendove – kaže sagovornica eKlinike.
Zabluda je da kovid-19 zaobilazi pušače
Pored toga što je konzumiranje duvana jedan od najvažnijih uzroka pojave karcinoma pluća, veoma je značajno, upozorava dr Stojanović, da dugogodišnji aktivni pušači idu na redovne pulmološke preventivne preglede, jer tako mogu uticati na rano otkrivanje bolesti.
– Još je značajnije uticati na podizanje svesti o štetnosti duvana i pomoći u odvikavanju od pušenja. Neophodno je da regulatorni državni organi zabranom pušenja na javnom mestu i sankcionisanjem nepoštovanja ovih mera doprinesu u borbi protiv štetnog uticaja duvanskog dima – odlučna je dr Stojanović.
Na pitanje da li je tačno da virus SARS-CoV-2 zaobilazi pušače, načelnica pulmologe KBC “Bežanijska kosa” kategorički tvrdi da je to neistina.
– Apsolutno nije tačno da korona „voli čista pluća“ i da zaobilazi one koji konzumiraju cigarete. Pušači su u podjednakom riziku od oboljevanja od ove bolesti, kao i svi ostali.
(Telegraf.rs)