Koji su dometi ortopedije danas? "To je jedna od 3 najbrže rastuće grane, mogućnosti su nikad veće"

Ortopedija je jedna široka oblast u medicini, koja ostavlja prostor za šarolik spektar hirurških intervencija, potvrđuje nam dr Čvorović

Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

Koliko je važna uloga ortopeda u svetu medicine, posebno shvatimo kada dođe do nekih ozbiljnijih preloma i povreda. Jedna od najčešćih povreda odnosi se na prelom kuka.

To može dovesti do ozbiljih posledica koje se moraju sanirati operacijom i rehabilitacijom, i takve vrste povreda ne treba shvatati olako. Ali, treba naći i adekvatnog stručnjaka, tj. doktora koji ima potrebno znanje i iskustvo, kako bi sve prošlo bez komplikacija, a pacijent bio zadovoljan.

S druge strane, ortopedija, kao grana koja proučava, sprečava i leči bolesti i povrede sistema za kretanje, svojom definicijom dovoljno govori o tome koliko je značajna. Pravilan razvoj kreće odmalena, te stoga sa doktorom Markom Čvorovićem, iz Opšte bolnice Acibadem Bel Medic, otvaramo neke od ključnih tema.

  • U Acibadem Bel Medic-u radite kao ortoped, pri čemu se posebno bavite lečenjem koštano zglobne traume gornjih i donjih ekstremiteta, hirurškim lečenjem kuka i kolena, kao i mini invazivnim hirurškim procedurama. Kažite nam nešto više o ovim oblastima, koliko su uznapredovale poslednjih godina?

Ortopedija je jedna široka oblast u medicini, koja ostavlja prostor za šarolik spektar hirurških intervencija, počev od hirurgije šake i mini invazivnih procedura koje mogu biti rešenje za mnoge hirurške operacije koje su se ranije izvodile otvorenom metodom, što je uključivalo duži vremenski oporavak, povećan rizik od infekcije itd. Na primer, mnogi prelomi metakarpalnih kostiju, zatim, prelomi donjeg okrajka radiusa, praktično se mogu rešavati bez reza ili kroz minimalne rezove, i nakon toga možemo dobiti odličan rezultat sa anatomskim ravnanjem kostiju i kasnije smanjenim vremenom oporavka i rehabilitacije.

Opet, koštano zglobna trauma gornjih i donjih ekstremiteta zahteva odlično poznavanje anatomskih odnosa i topografske anatomije i, u skladu sa tim, operator može birati različite hirurške tehnike koje, ponovo, zavise od tipa preloma, starosti pacijenta, procene oporavka...

Što se tiče artroplastike (zamene) kolena i kuka, u našoj ustanovi se izvode artroplastike i ramenog zgloba, te možemo slobodno reći da na taj način praktično odgovaramo na sve izazove koje današnja ortopedska hirurgija i traumatologija nude. Grubo gledano, postoji sigurno više od 200 operacija na različitim delovima lokomotornog sistema koje se mogu uraditi u našoj ustanovi tako da zadovolje nivo savremene ortopedije.

Osim koštano zglobne traume, pacijenti sa različitim ortopedskim oboljenjima kao sto su razni stečeni i urođeni deformiteti stopala i šake - mogu naći rešenje u našoj ustanovi. Medicina generalno napreduje, pa sa njom i sve oblasti. Današnja dostupnost informacijama, koje se tiču ortopedske hirurgije, sve nas stavlja pred velike izazove i pred stalnu potrebu za usavršavanjem.

Foto: Shutterstock
  • Koji su dometi današnje otropedije? Kada uporedite sa periodom od pre 10 ili čak pet godina, dokle se stiglo - kako u svetu, tako i kod nas?

Ovo pitanje je logični nastavak prvog. Napredak ortopedije u odnosu na pre deset godina je izuzetan. Odmaklo se u svim segmentima i što se tiče poboljšanja kvaliteta endoproteza, ali i što se tiče osteosintetskog materijala. Gotovo su neuporedivi kvalitet i mogućnosti koje današnji tipovi osteosintetskog materijala pružaju. Takođe, ogromne su promene u rešavanju deformiteta i skraćenja dugih kostiju intramedularnim teleskopskim klinovima koji pod dejstvom magnetnog polja mogu dovesti do produženja i do osam centimetara. Tu je i bioregenerativna medicina koja je još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali ima svoje mesto u rešavanju nekih bolnih stanja. Mogućnost primene ove terapije pre 10 godina bila je potpuna nepoznanica.

  • Na koji način u bolnici u kojoj radite pratite inovacije? Šta je to što pacijenti s ortopedskim oboljenjima ili prelomom kuka mogu da očekuju?

Rad u privatnoj praksi ostavlja mogućnost lakšeg odlaska na usavršavanja i edukacije. Moram priznati da je menadžment Acibadem Bel Medic-a uvek imao sluha za stručna usavršavanja, bilo da su u pitanju kratki kursevi ili duža usavršavanja na nekoj od evropskih klinika. Nekoliko puta godišnje praktikujem da odem na neki od evropskih kurseva gde ste dužni da, osim posete, uzmete i učešće u praktičnom radu i sticanju veština.

Takođe, odlasci na usavršavanja u neke od evropskih klinika mogu dati mogućnost šireg sagledavanja problema sa kojima se susrećete, kao i implementaciju naučenog i viđenog. Što se tiče, konkretno, preloma kuka - ono što je važno i što je trend u svetu, to je brzo zbrinjavanje povreda kuka kod starih osoba.

Ovde se često gubi vreme koje je krucijalno, naročito kod starijih osoba sa hroničnim oboljenjima. Bez obzira na to da li se radi o ugradnji parcijalne proteze kuka ili osteosinteze gornjeg okrajka butne kosti, važno je istaći da su prvih 48 sati od velike važnosti, i to je neko vreme u kom bi se trebalo trajno rešiti povreda kuka kod starih. Svako odlaganje operacije može voditi do lošijih rezultata, otežane vertikalizacije i akutizacije hroničnih oboljenja. Stoga, važno je, kako za rodbinu pacijenta da ga što pre dovedu na lečenje, tako i za medicinski tim, da što pre uradi pripemu i sprovede operativno lečenje.

Mi imamo resurse da ovakve povrede, a i druge, zbrinemo u najkraćem roku i pružimo punu uslugu najkasnije do 24 sata po prijemu u bolnicu. Ovde se moram ograditi da ponekad operativni zahvat moramo

odložiti na par dana zbog težeg opšteg stanja pacijenta, kao i kod prethodne primene antikoagulantne terapije.

Foto: Freepik
  • Znamo da je prelom kuka učestala pojava kod starijih osoba. Kako se ta grupa građana može preventivno zaštititi i kako izgleda oporavak, ako dođe do povreda?

Što se tiče prevencije preloma kuka kod starih, o tome treba misliti mnogo pre nego što se pad desi. Konkretno kod žena, koje su inače više sklone ovom tipu povrede, prevenciju osteoporoze treba početi odmah na početku menopauze. Osim medikamentozne terapije, preporučuju se šetnje i fizička aktivnost, održavanje vitke linije itd. Kod onih koji su propustili ovaj period od početka menopauze do nekog, da kažemo početka duboke starosti, saveti za korišćenje ortopedskih pomagala kao sto su štap i hodalica - mogu imati koristi.

Takođe, postoje i ortoze koje se nose oko struka i u predelu kuka sa spoljne strane imaju jastučiće koji, donekle, amortizuju sile koje nastaju pri padu. Ukoliko se desi povreda, zbrinjavanje se mora uraditi što pre, a 24 časa nakon operacije započinje se sa vertikalizacijom i hodom uz pomoć pomagala i fizioterapeuta. Pacijent se vrlo brzo vraća na nivo koji je imao pre pada. Ovde moramo napomenuti da i sam faktor volje pacijenta i prethodna aktivnost imaju ogromni značaj i olakšavaju oporavak u velikoj meri.

  • Pojam veštačkog kuka i dalje je pomalo stigmatizovan u našoj zemlji. Kako "razbiti" to uverenje? Šta nam nudi današnja kombinacija tehnologije i napredne medicine?

Nedovoljna informisanost uvek vodi ka zabludama. Pojam "veštačkog kuka" danas znači da svi pacijenti koji imaju problem - da li se on ticao povrede ili degenerativnog oboljenja kuka - mogu računati na jednostavno rešenje koje ih, praktično, iz pozicije jedne potpune invalidnosti vraća u stanje koje je postojalo pre preloma ili pre degenerativnog oboljenja kuka.

Današnja dostupnost informacijama uz površno analiziranje problema, često vodi do pogrešnih zaključaka, pa pacijenti pribegavaju alternativnim metodama lečenja koje često i pogoršaju postojeći problem. Zato je moj savet uvek konsultacija sa lekarom, pa ako i treba sa više njih, kako bi se izbegle neprijatnosti i kako bi pacijenti dobili adekvatnu terapiju. Konkretno, artroplastika kuka je postala rutinska operacija i praktično ne postoji nijedna ozbiljnija medicinska ustanova koja nije uzela učešće u rešavanju ovog medicinskog problema.

  • Tokom ličnog usavršavanja, završili ste školu ultrasonografije dečijeg kuka i lokomotornog sistema, u Beogradu. Kažite nam nešto više o toj sferi?

Usavršavanje u medicini počinje onog dana kada upišete fakultet, kasnije kroz specijalističke studije nalazite fokus i sužavate polje interesovanja. Nakon specijalizacije ostaju kursevi koji vam pomažu u savlađivanju novih veština. Ultrasonografija dečijeg kuka je nešto što vam pomaže da shvatite šta je razvojni poremećaj kuka i kako dovodi do degenerativnog oboljenja kuka, koji na koncu završava artroplastikom kuka.

U našoj zemlji je skrining kuka obavezan i radi se prvi, treći i osmi mesec. Kod zdrave dece, sa negativnom porodičnom anamnezom i cefaličnom prezentacijom na porođaju, mogućnost pojave razvojnog poremećaja kuka je mala. Od velikog je značaja rano otkrivanje i kasnije lečenje, što je više domen dečije ortopedije.

Foto: Shutterstock
  • U tom kontekstu, znamo da se kod nas i dalje preporučuje široki povoj kod beba, dok je na Zapadu ta metoda odavno prevaziđena. Ipak, mnogi roditelji su i dalje u dilemi šta činiti. Kakav je vaš stav o tome i da li je široki povoj, ipak, značajn za pravilno razvijanje kukova?

Kako sam gore napomenuo, skrining dečijeg kuka i lečenje više su rezervisani za dečijeg ortopeda ili one koji se usko bave ovom problematikom. Moje mišljenje je da je široki povoj kod dece obavezan i dokazano je da su upravo kod širokog povoja donji ekstremiteti u takvom položaju da pružaju kuku normalan razvoj. Kod nas, od osamdesetih godina prošlog veka značajno je opao procenat RPK (razvojni poremećaj kuka) nakon uvođenja obaveznog skrininga i širokog povoja kod dece, te stoga mislim da ne treba menjati nešto što donosi rezultate.

  • Smatrate li da je ortopedija u nekom smislu potcenjena u svesti građana? Koliko je ova grana medicine, zapravo, važna i šta je vaš savet, kao ortopeda, vezano za razvoj i rast dece?

Ne mislim da je potcenjena. To je grana koja ima značajno mesto u medicini, i ono nije malo, a na Zapadu - to je oblast koja se svrstava među prve tri kada su u pitanju prihodi. Mi smo nacija koja stari, a time se i povećava značaj ortopedske hirurgije kod nas. Takođe, mnoga stanja koja su se ranije rešavala konzervativno, sada manjim hirurškim intervencijama bivaju rešena u kratkom vremenskom periodu i dugoročno.

Što se tiče drugog dela pitanja, sa ortopedskog stanovišta važno je da se deca od malih nogu podstaknu na bavljenje sportom, jer se na taj način preveniraju deformiteti kičmenog stuba. Od velikog značaja je i normalni psihomotorni razvoj, kao i koordinacija pokreta dece, koja se od mladosti bave sportom. Bojim se da dolaze generacije koje ne posvećuju dovoljnu pažnju sportu, jer su danas izazovi veliki i teško je animirati decu da se bave sportom. Moj savet je da se od malih nogu krene sa vežbanjem, jer samo to može obezbediti kvalitetan život, kako u adolescentnoj dobi, tako i kod sredovečnih ljudi i na kraju u starosti.

Video: Ako vam dete ima mokraću boje piva, temperaturu i žutu boju kože, testirajte ga na hepatitis

(Telegraf.rs)